Нигер-конгоански језици

С Википедије, слободне енциклопедије

Нигер-конгоански језици (раније познати као нигер-кордофански језици) чине језичку породицу од скоро 1.400 језика, те ова група представља четвртину свих језика и најбројнију фамилију језика[1][2], које користи 400 милиона људи у западној, централној, источној и јужној Африци (односно, свуда осим на северу).

Нигер-конгоански језици (црвено и наранџасто) међу другим афричким језичким групама

Остале језичке групе поникле у Африци су афроазијски језици, нило-сахарски језици и коисан језици.[3][4]

Најважнија подгрупа нигер-конгоанских језика су банту језици који се користе на простору од Нигерије до југа Африке. Овој подгупи припада 500 језика и око 210 милиона говорника[5].

Највећи нигер-конгоански језици су: свахили (30-40 милиона[6] говорника у источној Африци), јоруба (20-25 милиона у Нигерији, Бенину и Тогоу), група дијалеката фула или фулфулде (више од 20 милиона у западној Африци), игбо (до 20 милиона у југоисточној Нигерији), шона (око 10 милиона у Зимбабвеу), зулу (око 10 милиона у Јужној Африци) итд. Постоји преко 20 нигер-конгоанских језика са више од 5 милона говорника. Често су ови језици језици администрације и трговине који омогућавају комуникацију људи различитих локалних матерњих језика.

Порекло [уреди | уреди извор]

Ова породица језика је највероватније настала унутар или близу области где су се говорили ови језици пре ширења Бантуа (тј. западна Африка или централна Африка). Њихова експанзија је можда била повезана са експанзијом пољопривреде Сахела у периоду афричког неолита, након исушивања Сахаре око 3500. п. н. е.[7][8]

Према Рогеру Бленчу (2004), сви стручњаци за језике Нигера и Конга верују да језици имају заједничко порекло, а не само да чине типолошку класификацију, из разлога који укључују њихов заједнички систем именица-класа, заједничка вербална проширења и заједнички лексикон.[9] Сличне класификације Нигер-Конга су прављене још од Дидриха Вестермана 1922. године.[10] Џозеф Гринберг је наставио ту традицију, чинећи је полазном тачком за модерну лингвистичку класификацију у Африци, са неким од његових најзначајнијих публикација које су изашле у штампу почевши од 1960-их.[11] Међутим, већ много деценија постоји активна дебата о одговарајућим поткласификацијама језика у овој језичкој породици, што је кључно средство које се користи у локализацији места порекла језика.[12] Није развијен дефинитиви „Прото-Нигер-Конго“ лексикон или граматика за ову породицу језика у целини.

Важно нерешено питање у одређивању времена и места одакле су нигерско-конгошки језици настали и њиховог опсега пре забележене историје је однос ове језичке породице са кордофанским језицима, који се сада говоре у нубским планинама у Судану, а који нису у додиру са остатком региона на којем се говоре Нигер-Конгоански језици и налази се на најсевероисточном делу садашњег језичког региона Нигер-Конго. Тренутни преовлађујући лингвистички став је да су кордофански језици део породице језика Нигера и Конга, и да су то можда први од многих језика који се још увек говоре у тој регији.[13] Докази су недовољни да би се утврдило да ли ова особена група говорника представља праисторијски распон језичког региона Нигер-Конга који се од тада сужавао пошто су други језици упали, или уместо тога, ово представља групу језика Нигер-Конга чији су говорници мигрирали на подручје у неком тренутку праисторије где су од почетка били изолована језичка заједница.

Постоји више сагласности у погледу места порекла Бенуе-Конга, највеће потпородице групе. Унутар Бенуе-Конга, место порекла банту језика, као и време када је почео да се шири је познато са великом специфичношћу. Бленч (2004), ослањајући се посебно на претходни рад Кеј Вилијамсона и П. Де Волфа, тврдио је да је Бенуе-Конго језичка група вероватно настала на ушћу река Бенуе и Нигер у централној Нигерији.[9][14][15][16][17][18] Ове процене места порекла породице Бенуе-Конго језика не одређују датум почетка те експанзије, осим што је морао бити довољно дуго пре ширења Бантуа да би се омогућила диверзификација језика у оквиру ове језичке породице која укључује Банту.

Спорна је класификација релативно дивергентне породице убангијских језика, са средиштем у Централноафричкој Републици, као дела породице језика Нигер-Конго. Гринберг (1963) је убангијански груписао са Нигер-Конгом, и каснији ауторитети су се сложили,[19] али је то довео у питање Димендал (2008).[20]

Експанзија Бантуа, која је почела око 1000. године пре нове ере, захватила је већи део централне и јужне Африке, што је довело до асимилације и изумирања многих тамошњих домородачких Пигмеја и Бушмена (Којсан).[21]

Класификација[уреди | уреди извор]

Нигер-конгоански језици

Заједничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Фонологија[уреди | уреди извор]

Језике из нигер-конгоанске језичке породице карактерише склоност ка отвореним слоговима типа сугласник+самогласник. Моги од њих поседују особину хармоније вокала. Нигер-конгоански језици поседују, поред оралних, назалне самогласнике који су допринели развоју назалних сугласника у већини језика ове групе.

Већина језика су тонални. Акценатски системи поседују углавном два или три акцента, а ређе више од тога. Пар језика, од којих је најзначајнији свахили, не поседују тоналне (мелодијске) акценте.

Морфосинтакса[уреди | уреди извор]

Нигер-конгоански језици су познати по свом систему именичких класа. Ови системи су слични систему граматичког рода у другим језицима. Често их има више од десетак, а односе се на мушкарце, жене, жива бића, предмете, биљке, локације, групе објеката итд. У банту језицима је ово изражена карактеристика која се означава префиксима именица, док се глаголи и придеви слажу са класом именица на које се односе.

Ред речи је углавном по шаблону: субјекат-глагол-објекат.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000-08-03). African Languages: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 11. ISBN 9780521666299. 
  2. ^ Ammon, Ulrich (2006). Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society (на језику: енглески). Walter de Gruyter. стр. 2036. ISBN 9783110184181. 
  3. ^ Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000-08-03). African Languages: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 11. ISBN 9780521666299. 
  4. ^ Ammon, Ulrich (2006). Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society (на језику: енглески). Walter de Gruyter. стр. 2036. ISBN 9783110184181. 
  5. ^ Stanford 2013.
  6. ^ Irene Thompson, “Niger-Congo Language Family”, ”aboutworldlanguages”, March 2015
  7. ^ Manning, Katie; Timpson, Adrian (2014). „The demographic response to Holocene climate change in the Sahara”. Quaternary Science Reviews. 101: 28—35. Bibcode:2014QSRv..101...28M. doi:10.1016/j.quascirev.2014.07.003 Слободан приступ. 
  8. ^ Igor Kopytoff, The African Frontier: The Reproduction of Traditional African Societies (1989), 9–10 (cited after Igbo Language Roots and (Pre)-History Архивирано 2019-07-17 на сајту Wayback Machine, A Mighty Tree, 2011).
  9. ^ а б Blench, Roger, The Benue-Congo languages: a proposed internal classification. "No comprehensive reconstruction has yet been done for the phylum as a whole, and it is sometimes suggested (e.g. by Dixon 1997) that Niger-Congo is merely a typological and not a genetic unity. This view is not held by any specialists in the phylum, and reasons for thinking Niger-Congo is a true genetic unity will be given in this chapter. It is, however, true that the subclassification of the phylum has been continuously modified in recent years and cannot be presented as an agreed scheme. The factors which have delayed reconstruction are the large number of languages, the inaccessibility of much of the data, and the paucity of able researchers committed to this field. Emphasis will be placed on three characteristics of Niger-Congo; noun-class systems, verbal extensions, and basic lexicon." See also: Bendor-Samuel, J. ed. 1989. The Niger–Congo Languages. Lanham: University Press of America.
  10. ^ Westermann, D. 1922a. Die Sprache der Guang. Berlin: Dietrich Reimer.
  11. ^ Greenberg, J.H. 1964. Historical inferences from linguistic research in sub-Saharan Africa. Boston University Papers in African History, 1:1–15.
  12. ^ Blench, Roger. „Unpublished Working Draft” (PDF). www.rogerblench.info. 
  13. ^ Herman Bell. 1995. The Nuba Mountains: Who Spoke What in 1976?. (The published results from a major project of the Institute of African and Asian Studies: the Language Survey of the Nuba Mountains.)
  14. ^ Williamson, K. 1971. The Benue–Congo languages and Ijo. Current Trends in Linguistics, 7. ed. T. Sebeok 245–306. The Hague: Mouton.
  15. ^ Williamson, K. 1988. Linguistic evidence for the prehistory of the Niger Delta. The early history of the Niger Delta, edited by E.J. Alagoa, F.N. Anozie and N. Nzewunwa. Hamburg: Helmut Buske Verlag.
  16. ^ Williamson, K. 1989. Benue–Congo Overview. In The Niger–Congo Languages. J. Bendor-Samuel ed. Lanham: University Press of America.
  17. ^ De Wolf, P. 1971. The noun class system of Proto-Benue–Congo. The Hague: Mouton.
  18. ^ Blench, R.M. 1989. A proposed new classification of Benue–Congo languages. Afrikanische Arbeitspapiere, Köln, 17:115–147.
  19. ^ Williamson, Kay; Blench, Roger (2000). „Niger-Congo”. Ур.: Bernd Heine; Derek Nurse. African Languages: An Introduction. Cambridge University Press. стр. 11—12. 
  20. ^ Gerrit Dimmendaal (2008) "Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent", Language and Linguistics Compass 2/5:841.
  21. ^ Martin H. Steinberg, Disorders of Hemoglobin: Genetics, Pathophysiology, and Clinical Management, Cambridge University Press, 2001, p. 717.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stanford (2013). „KISWAHILI”. Приступљено 2013-06-20. 
  • Vic Webb (2001) African Voices: An Introduction to the Languages and Linguistics of Africa
  • Bendor-Samuel, John & Rhonda L. Hartell (eds.) (1989) The Niger–Congo Languages – A classification and description of Africa's largest language family. Lanham, Maryland: University Press of America.
  • Bennett, Patrick R. & Sterk, Jan P. (1977) 'South Central Niger–Congo: A reclassification'. Studies in African Linguistics, 8, 241–273.
  • Blench, Roger (1995) 'Is Niger–Congo simply a branch of Nilo-Saharan?'[1] In Proceedings: Fifth Nilo-Saharan Linguistics Colloquium, Nice, 1992, ed. R. Nicolai and F. Rottland, 83–130. Köln: Rüdiger Köppe.
  • —— (2011) "Can Sino-Tibetan and Austroasiatic help us understand the evolution of Niger–Congo noun classes?",[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2013) CALL 41, Leiden
  • —— (2011) "Should Kordofanian be split up?"[3], Nuba Hills Conference, Leiden
  • Capo, Hounkpati B.C. (1981) 'Nasality in Gbe: A Synchronic Interpretation' Studies in African Linguistics, 12, 1, 1–43.
  • Casali, Roderic F. (1995) 'On the Reduction of Vowel Systems in Volta–Congo', African Languages and Cultures, 8, 2, December, 109–121.
  • Dimmendaal, Gerrit (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. doi:10.1111/j.1749-818X.2008.00085.x. 
  • Greenberg, Joseph H. (1963) The Languages of Africa. Indiana University Press.
  • Gregersen, Edgar A. (1972) 'Kongo-Saharan'. Journal of African Languages, 4, 46–56.
  • Nurse, D., Rose, S. & Hewson, J. (2016) Tense and Aspect in Niger-Congo, Documents on Social Sciences and Humanities, Royal Museum for Central Africa
  • Olson, Kenneth S. (2006) 'On Niger–Congo classification'. In The Bill question, ed. H. Aronson, D. Dyer, V. Friedman, D. Hristova and J. Sadock, 153–190. Bloomington, IN: Slavica.
  • Saout, J. le (1973) 'Languages sans consonnes nasales', Annales de l Université d'Abidjan, H, 6, 1, 179–205.
  • Segerer G., Flavier S., 2011-2018. RefLex: Reference Lexicon of Africa, Version 1.1. Paris, Lyon.
  • Stewart, John M. (1976) Towards Volta–Congo reconstruction: a comparative study of some languages of Black-Africa. (Inaugural speech, Leiden University) Leiden: Universitaire Pers Leiden.
  • Stewart, John M. (2002) 'The potential of Proto-Potou-Akanic-Bantu as a pilot Proto-Niger–Congo, and the reconstructions updated', in Journal of African Languages and Linguistics, 23, 197–224.
  • Williamson, Kay (1989) 'Niger–Congo overview', in Bendor-Samuel & Hartell (eds.) The Niger–Congo Languages, 3–45.
  • Williamson, Kay & Blench, Roger (2000) 'Niger–Congo', in Heine, Bernd and Nurse, Derek (eds) African Languages – An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 11–42.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нигер-конгоански језици на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нигер-конгоански_језици&oldid=26079492”