Нигер-конгоански језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нигер-конгоански језици (раније познати као нигер-кордофански језици) чине језичку породицу од скоро 1.400 језика, те ова група представља четвртину свих језика и најбројнију фамилију језика[1][2], које користи 400 милиона људи у западној, централној, источној и јужној Африци (односно, свуда осим на северу).

Нигер-конгоански језици (црвено и наранџасто) међу другим афричким језичким групама

Остале језичке групе поникле у Африци су афро-азијски језици, нило-сахарски језици и коисан језици.

Најважнија подгрупа нигер-конгоанских језика су банту језици који се користе на простору од Нигерије до југа Африке. Овој подгупи припада 500 језика и око 210 милиона говорника[3].

Највећи нигер-конгоански језици су: свахили (30-40 милиона[4] говорника у источној Африци), јоруба (20-25 милиона у Нигерији, Бенину и Тогоу), група дијалеката фула или фулфулде (више од 20 милиона у западној Африци), игбо (до 20 милиона у југоисточној Нигерији), шона (око 10 милиона у Зимбабвеу), зулу (око 10 милиона у Јужној Африци) итд. Постоји преко 20 нигер-конгоанских језика са више од 5 милона говорника. Често су ови језици језици администрације и трговине који омогућавају комуникацију људи различитих локалних матерњих језика.

Класификација[уреди]

Заједничке карактеристике[уреди]

Фонологија[уреди]

Језике из нигер-конгоанске језичке породице карактерише склоност ка отвореним слоговима типа сугласник+самогласник. Моги од њих поседују особину хармоније вокала. Нигер-конгоански језици поседују, поред оралних, назалне самогласнике који су допринели развоју назалних сугласника у већини језика ове групе.

Већина језика су тонални. Акценатски системи поседују углавном два или три акцента, а ређе више од тога. Пар језика, од којих је најзначајнији свахили, не поседују тоналне (мелодијске) акценте.

Морфосинтакса[уреди]

Нигер-конгоански језици су познати по свом систему именичких класа. Ови системи су слични систему граматичког рода у другим језицима. Често их има више од десетак, а односе се на мушкарце, жене, жива бића, предмете, биљке, локације, групе објеката итд. У банту језицима је ово изражена карактеристика која се означава префиксима именица, док се глаголи и придеви слажу са класом именица на које се односе.

Ред речи је углавном по шаблону: субјекат-глагол-објекат.

Референце[уреди]

  1. Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000-08-03). African Languages: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 11. ISBN 9780521666299. 
  2. Ammon, Ulrich (2006). Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society (на језику: енглески). Walter de Gruyter. стр. 2036. ISBN 9783110184181. 
  3. Stanford (2013)
  4. Irene Thompson, “Niger-Congo Language Family”, ”aboutworldlanguages”, March 2015

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]