Нигер-конгоански језици

С Википедије, слободне енциклопедије

Нигер-конгоански језици (раније познати као нигер-кордофански језици) чине језичку породицу од скоро 1.400 језика, те ова група представља четвртину свих језика и најбројнију фамилију језика[1][2], које користи 400 милиона људи у западној, централној, источној и јужној Африци (односно, свуда осим на северу).

Нигер-конгоански језици (црвено и наранџасто) међу другим афричким језичким групама

Остале језичке групе поникле у Африци су афро-азијски језици, нило-сахарски језици и коисан језици.

Најважнија подгрупа нигер-конгоанских језика су банту језици који се користе на простору од Нигерије до југа Африке. Овој подгупи припада 500 језика и око 210 милиона говорника[3].

Највећи нигер-конгоански језици су: свахили (30-40 милиона[4] говорника у источној Африци), јоруба (20-25 милиона у Нигерији, Бенину и Тогоу), група дијалеката фула или фулфулде (више од 20 милиона у западној Африци), игбо (до 20 милиона у југоисточној Нигерији), шона (око 10 милиона у Зимбабвеу), зулу (око 10 милиона у Јужној Африци) итд. Постоји преко 20 нигер-конгоанских језика са више од 5 милона говорника. Често су ови језици језици администрације и трговине који омогућавају комуникацију људи различитих локалних матерњих језика.

Класификација[уреди | уреди извор]

Нигер-конгоански језици

Заједничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Фонологија[уреди | уреди извор]

Језике из нигер-конгоанске језичке породице карактерише склоност ка отвореним слоговима типа сугласник+самогласник. Моги од њих поседују особину хармоније вокала. Нигер-конгоански језици поседују, поред оралних, назалне самогласнике који су допринели развоју назалних сугласника у већини језика ове групе.

Већина језика су тонални. Акценатски системи поседују углавном два или три акцента, а ређе више од тога. Пар језика, од којих је најзначајнији свахили, не поседују тоналне (мелодијске) акценте.

Морфосинтакса[уреди | уреди извор]

Нигер-конгоански језици су познати по свом систему именичких класа. Ови системи су слични систему граматичког рода у другим језицима. Често их има више од десетак, а односе се на мушкарце, жене, жива бића, предмете, биљке, локације, групе објеката итд. У банту језицима је ово изражена карактеристика која се означава префиксима именица, док се глаголи и придеви слажу са класом именица на које се односе.

Ред речи је углавном по шаблону: субјекат-глагол-објекат.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000-08-03). African Languages: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 11. ISBN 9780521666299. 
  2. ^ Ammon, Ulrich (2006). Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society (на језику: енглески). Walter de Gruyter. стр. 2036. ISBN 9783110184181. 
  3. ^ Stanford 2013.
  4. ^ Irene Thompson, “Niger-Congo Language Family”, ”aboutworldlanguages”, March 2015

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stanford (2013). „KISWAHILI”. Приступљено 2013-06-20. 
  • Vic Webb (2001) African Voices: An Introduction to the Languages and Linguistics of Africa
  • Bendor-Samuel, John & Rhonda L. Hartell (eds.) (1989) The Niger–Congo Languages – A classification and description of Africa's largest language family. Lanham, Maryland: University Press of America.
  • Bennett, Patrick R. & Sterk, Jan P. (1977) 'South Central Niger–Congo: A reclassification'. Studies in African Linguistics, 8, 241–273.
  • Blench, Roger (1995) 'Is Niger–Congo simply a branch of Nilo-Saharan?'[1] In Proceedings: Fifth Nilo-Saharan Linguistics Colloquium, Nice, 1992, ed. R. Nicolai and F. Rottland, 83–130. Köln: Rüdiger Köppe.
  • —— (2011) "Can Sino-Tibetan and Austroasiatic help us understand the evolution of Niger–Congo noun classes?",[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2013) CALL 41, Leiden
  • —— (2011) "Should Kordofanian be split up?"[3], Nuba Hills Conference, Leiden
  • Capo, Hounkpati B.C. (1981) 'Nasality in Gbe: A Synchronic Interpretation' Studies in African Linguistics, 12, 1, 1–43.
  • Casali, Roderic F. (1995) 'On the Reduction of Vowel Systems in Volta–Congo', African Languages and Cultures, 8, 2, December, 109–121.
  • Dimmendaal, Gerrit (2008). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. doi:10.1111/j.1749-818X.2008.00085.x. 
  • Greenberg, Joseph H. (1963) The Languages of Africa. Indiana University Press.
  • Gregersen, Edgar A. (1972) 'Kongo-Saharan'. Journal of African Languages, 4, 46–56.
  • Nurse, D., Rose, S. & Hewson, J. (2016) Tense and Aspect in Niger-Congo, Documents on Social Sciences and Humanities, Royal Museum for Central Africa
  • Olson, Kenneth S. (2006) 'On Niger–Congo classification'. In The Bill question, ed. H. Aronson, D. Dyer, V. Friedman, D. Hristova and J. Sadock, 153–190. Bloomington, IN: Slavica.
  • Saout, J. le (1973) 'Languages sans consonnes nasales', Annales de l Université d'Abidjan, H, 6, 1, 179–205.
  • Segerer G., Flavier S., 2011-2018. RefLex: Reference Lexicon of Africa, Version 1.1. Paris, Lyon.
  • Stewart, John M. (1976) Towards Volta–Congo reconstruction: a comparative study of some languages of Black-Africa. (Inaugural speech, Leiden University) Leiden: Universitaire Pers Leiden.
  • Stewart, John M. (2002) 'The potential of Proto-Potou-Akanic-Bantu as a pilot Proto-Niger–Congo, and the reconstructions updated', in Journal of African Languages and Linguistics, 23, 197–224.
  • Williamson, Kay (1989) 'Niger–Congo overview', in Bendor-Samuel & Hartell (eds.) The Niger–Congo Languages, 3–45.
  • Williamson, Kay & Blench, Roger (2000) 'Niger–Congo', in Heine, Bernd and Nurse, Derek (eds) African Languages – An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 11–42.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нигер-конгоански_језици&oldid=24286248”