Бањани (Чучер-Сандево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бањани
мкд. Бањане
Selo Banjani, skopsko.jpg
поглед на Бањане
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаЧучер-Сандево
Становништво
 — (2002)597
Географске карактеристике
Координате42°06′29″ СГШ; 21°23′17″ ИГД / 42.1081° СГШ; 21.3881° ИГД / 42.1081; 21.3881Координате: 42°06′29″ СГШ; 21°23′17″ ИГД / 42.1081° СГШ; 21.3881° ИГД / 42.1081; 21.3881
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина520 м
Бањани на мапи Северне Македоније
Бањани
Бањани
Остали подаци
Поштански број1011
Позивни број02
Регистарска ознакаSK

Бањани (мкд. Бањане) су насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Бањани су насеље у оквиру општине Чучер-Сандево.

Бањани имају велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине значајну мањину у насељу.

Географија[уреди]

Бањани су смештени у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Скопља, село је удаљено 16 km северно.

Село Бањани се налази у историјској области Црногорје, у јужној подгорини Скопске Црне горе, на приближно 520 метара надморске висине. Северно од насеља издиже се планина, а јужно се пружа Скопско поље.

Месна клима је континентална.

Историја[уреди]

У месту је између 1868-1874. године радила српска народна школа. По законским прописима султановом дозволом ту је српска школа опет отворена крајем 19. века. У њој је 1899. године прослављена школска слава Св. Сава. У цркви посвећеној Св. великомученику Георгију служио је поп Стева Бошковић. У школи је пререзан славски колач са земљорадником кумом славе Лазом Петковићем. Одређен је школски домаћин за следећу годину - Пера Кајовић. Светосавску беседу је изговорио учитељ Бојко Ц. Кајовић, а затим и други учитељ Благоје Петровић.[1]

Године 1899. Бањане је место наклоњено Србима, у којем су 70 кућа, православна црква посвећена Св. Ђорђу и два православна манастира: Св. Илије и Благовештења.[2]

Становништво[уреди]

Бањани су према последњем попису из 2002. године имали 597 становника.

Срби (48%) и етнички Македонци (49%) имају приближно подједнак удео у укупном становништву. Почетком 20. века Срби су били искључиво становништво у селу.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  2. ^ "Дело", Београд 1899. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]