Бијела Хрватска

Бијела Хрватска (лат. Chrobatia), позната и као Велика Хрватска, подручје је у којем је дио Бијелих Хрвата живио између 7. и 10. вијека и одакле се доселио на подручје данашње Хрватске.
Према новијим археолошким и историографским истраживачима, сматра се да је постојала као племенска протодржава са градовима сличним полисима — Плеснеск, Стољско, Ревно, Галич, Теребовља — у западној Украјини, који су трајали све до самог краја 10. вијека. Неки историчари сматрају да је, након сеоба Хрвата у 6—7. вијеку, њихова некадашња прапостојбина постепено губила свој примат и падала под утицај других словенских народа, као што су Стари Руси (Кијевска Русија), Пољаци (Пољска) и Чеси (Великоморавска, Чешка). Други сматрају да никада није постојала посебна политија позната као Велика или Бијела Хрватска.[1]
Према средњовјековном Љетопису попа Дукљанина, још једна област која се помиње као Бијела Хрватска налазила се јужно од Посавине, заједно са Црвеном Хрватској у Далмацији.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Majorov 2012, стр. 21, 52.
- ^ Gluhak 1989, стр. 169–185.
Литература
[уреди | уреди извор]- Majorov, Aleksandr V. (2012). Velika Hrvatska: etnogeneza i rana povijest Slavena prikarpatskoga područja (на језику: хрватски). Zagreb, Samobor: Braća Hrvatskoga Zmaja. ISBN 978-953-6928-26-2.
- Gluhak, Alemko (1. 12. 1989). „Podrijetlo imena Hrvat”. Jezik : časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika (на језику: хрватски). 37 (5): 129—138. ISSN 0021-6925. Приступљено 27. 7. 2025.