Бенигно Акино III

С Википедије, слободне енциклопедије
Бенигно Акино III
การหารือทวิภาคีระหว่างนายกรัฐมนตรี และประธานาธิบดีสาธา - Flickr - Abhisit Vejjajiva CROP.jpg
Биографија
Датум рођења(1960-02-08)8. фебруар 1960.
Место рођењаМанила
Филипини
Датум смрти24. јун 2021.(2021-06-24) (61 год.)
Место смртиКезон Сити
Филипини
Професијаполитичар
Политичка
странка
Либерална странка
ПотписNoynoy Aquino signature.svg
15. председник Филипина
30. јун 2010 — 30. јун 2016.
ПретходникГлорија Макапагал Аројо
НаследникРодриго Дутерте

Бенигно Симеон Кохуанко Акино III[1][2][3][4] (шп. Benigno Simeon Cojuangco Aquino; 8. фебруар 196024. јун 2021) био је филипински политичар и бивши, 15. председник Филипина од 30. јуна 2010. до 30. јуна 2016. године.[3][5][6]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици која се већ четврту генерацију бави политиком. Он је син бивше председнице Филипина Коразон Акино и сенатора Бенигна Акина II. Завршио је економију на Универзитету у Манили 1981. године, након чега се придружио својој породици у егзилу у САД. Кући се вратио 1983. године, убрзо након што су припадници режима убили његовог оца и био запослен на више функција у приватном сектору.

Почетком 1990-их срушена је диктатура на Филипинима, а Бенигно је 1998. избран за посланика дистрикта Тарлак у Посланичком дому филипинског парламента. Поновно је био изабран 2001. и 2004. године. Пошто му је 2007. истекао мандат за посланика, изабран је за сенатора у 14. сазиву Конгреса Филипина.[3]

Након смрти његове мајке 2009. године, јавност је почела зазивати Акина да се кандидује за председника.[3] Акино је након тога објавио да се кандидује за председника на изборима који су се одржали 10. маја 2010. године.[3] Конгрес Филипина га је 9. јуна прогласио победником председничких избора. Бенигно Акино положио је заклетву 30. јуна и исти дан започео је његов председнички мандат.[3][7]

У раним сатима 24. јуна 2021. године, Акино је био хоспитализован у болницу у Кезон Ситију након што је претрпео срачни удар током дијализе.[8][9] Касније тог дана је умро у сну од дијабетичке нефропатије.[10][11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Senator Benigno S. Aquino III”. Senate of the Philippines. 
  2. ^ Quezon, Manuel L.. (2010-06-19) Trivia on Aquino and Binay. ABS-CBN News., Приступљено 29.1. 2013.
  3. ^ а б в г д ђ „Official Program Aquino Inaugural (Excerpts)”. 
  4. ^ „Addressing the President of the Philippines – Benigno S. Aquino III” (PDF). Department of Education. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 03. 2012. Приступљено 29. 01. 2013. 
  5. ^ „Congress final tallies”. INQUIRER.net. 8. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2010. 
  6. ^ „Aquino promises justice as Philippines president – Yahoo! News”. 9. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2010. 
  7. ^ Noynoy Aquino to take oath at the Luneta grandstand | GMA News Online. Gmanetwork.com (2010-06-15)., Приступљено 29.1. 2013.
  8. ^ „Former Philippines President Benigno 'Noynoy' Aquino dies at 61”. Japan Today. 24. 6. 2021. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2021. Приступљено 24. 6. 2021. 
  9. ^ Ismael, Javier Joe (24. 6. 2021). „Former president Noynoy Aquino dies”. The Manila Times (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2021. 
  10. ^ Morales, Neil; Lema, Karen (24. 6. 2021). „Ex-Philippine President Benigno Aquino dies of renal failure at 61”. Reuters. Приступљено 24. 6. 2021. 
  11. ^ Aguilar, Krissy (24. 6. 2021). „Ex-president Noynoy Aquino died 'peacefully in his sleep' – family”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2021. Приступљено 24. 6. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]