Бено Стефан фон Миленковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бено Стефан фон Миленковић
Бено Стефан фон Миленковић
Лични подаци
Датум рођења(1869-12-16)16. децембар 1869.
Место рођењаГоновиц, Аустроугарска
Датум смрти27. август 1946.(1946-08-27) (76 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
ОбразовањеПоморска академија аустријске царске и краљевске морнарице у Ријеци
Војна каријера
Служба18751918.
Војска Аустроугарске оружане снаге
РодРатна морнарица
Чинконтраадмирал
Јединица Аустроугарска ратна морнарица
Учешће у ратовимаПрви светски рат

Бено Стефан фон Миленковић (нем. Benno Heinrich Stephan von Millenkovich; Гоновиц, 16. децембар 1869Беч, 27. август 1946) био је контраадмирал Аустроугарске ратне морнарице, српског порекла.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његов деда је био пуковник Стефан фон Миленковић, а отац књижевник Стефан фон Миленковић.

Завршио је Поморску академију аустријске царске и краљевске морнарице у Ријеци 1885. године. Као млади поручник 2. класе бојног брода, испловио је 21. септембра 1889. године из Пуле, на пут око света. Кроз Гибралтар, отиснуо се до Рио де Жанеира, Монтевидеа, Магелановог мореуза, Тимора, Маурицијуса, натраг до Пуле.

Официрску торпедну школу је завршио 1892. године.

У Првом светском рату је командовао Другом торпедном флотилом, састављеном од једне крстарице, 12 разарача и 36 торпедних чамаца. Од 1917. године је био у Министарству морнарице у Бечу.[1]

Радио је у међудржавној поморској комисији у Одеси и Севастопољу, за обнову бродова на Црном мору.

Пензионисан је 1. јануара 1919. године. Из свих дужности се повукао 1. јануара 1921. године.

Одликовања[уреди | уреди извор]

  • Крст за војне заслуге (1912)
  • Спомен-крст 1912-1913 (1913)
  • Медаља војне службе 3. класе за официре са ратним одликовањима (1914)
  • Орден Румунске круне (1914)
  • Орден Гвоздене круне III реда (1915)
  • Карл-трупни крст
  • Крст за војне заслуге III реда са ратним декорацијама (1917)
  • Гвоздени крст II реда (1917)
  • Велики крст Аустријског реда Леополда са ратним декорацијама

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бабац, Душан (2019). Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије. Београд: Медија центар Одбрана. стр. 197—198.