Пређи на садржај

Берди Блај

С Википедије, слободне енциклопедије
Берди Блај
Лични подаци
Пуно имеБердис Блај-Ричардсон
Датум рођења(1871-03-24)24. март 1871.
Место рођењаСу Сити, Ајова, САД
Датум смрти23. јун 1935.(1935-06-23) (64 год.)
Место смртиЧикаго, Илиноис, САД
Уметнички рад
Пољепијаниста
Блај са виолином
Берди Блај (1905)
Бердис Блај-Ричардсон

Бердис Блај-Ричардсон (24. март 1871, Су Сити, Ајова – 23. јун 1935, Чикаго, Илиноис) познатија као Берди Блај, била је америчка пијанисткиња. Са 5 година била је "чудо од детета" коју су подучавали најбољи учитељи у Сједињеним Државама и Европи.[1] Са 10 година одржала је концерте у Лондону и другим европским градовима. Била је једина Американка која је тако млада свирала на оркестарским концертима.[2]

Почела је обуку у Њујорку код Едмунда Нојперта и Рафаела Џозефија. Затим је отишла на Краљевску музичку академију у Лондону. По повратку у САД, свирала је концерте у источним градовима са Зајдл оркестром. Антон Зајдл и Вилијам Стајнвеј су јој саветовали да студира у Немачкој, што је радила шест година, прво код Ханса фон Булова, затим на Краљевској високој школи у Берлину и на крају код Антона Рубинштајна. Била је једина америчка ученица коју је Рубинштајн икада узео.[2] Била је два пута гост у Белој кући у Вашингтону.[3]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Бердис Блај је рођена у Су Ситију, у Ајови, [а] 24. марта 1871. године. [б] Међутим, провела је мало времена у Су Ситију, а много више са својом баком у Јужној Индијани да је тамо сматрала свој дом.[7] До 1887. живела је у Кентланду, у Индијани.[8]

Са очеве стране, Блај је била у сродству са Џоном Хенкоком, једним од потписника Декларације о независности, и са Лијевима из Вирџиније. Преци њене мајке припадали су енглеском племству.[3]

Блај је показала љубав према музици у раном детињству.[4] Са пет година свирала је на концертима у Чикагу.[8]

Неко време Блај је наставила студије у Њујорку код Едмунда Нојперта, Едварда Моленхауера и Рафаела Џозефија.[8] У Лондону је студирала на Академији, освајајући медаље.[1] После серије концерата у главним источним градовима, где је дочекана са савршеним овацијама и где је свирала са оркестром Антона Зајдла, Зајдл и Вилијам Стајнвеј су били толико импресионирани њеним дивним талентом да су је позвали да оде у Немачку.[3] У Немачкој је студирала код Ханса фон Буелова, на Краљевској високој школи у Берлину и на крају код Антона Рубинштајна.[1]

Високо образована, лингвиста, Блај је и сликала са уљаним и воденим бојама. Студирала је сликарство у Гросвенор галерији у Лондону. Њена прва изложена слика, насликана када је имала 14 година, продата је за 75 долара.[4]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Младост

[уреди | уреди извор]

Први пут се појавила у Њујорку новембра 1886, у Стајнвеј Холу.[8]

Током девет година свог боравка у иностранству, обилазила је главне европске градове и свирала на друштвеним забавама за чланове краљевских породица Енглеске и Немачке, као и угледне личности попут баронице Ротшилд, царице Еугеније, и принцезе Бизмарк.[1]

Са десет година направила је сензацију у Лондону и европским градовима својим изванредним свирањем и добила похвале најстрожих критичара у Лондону, Паризу, Дрездену, Берлину, Бечу и другим великим музичким центрима. Свирала је пред неколико европских дворова, главним племством и најугледнијим људима, друштвеним и уметничким, у сваком посећеном граду.[3] Са једанаест година дебитовала је на оркестарским концертима у Лондону и широм Европе са успехом. Свирала је по сећању концерте, сонате и друге композиције Менделсона, Бетовена, Шумана, Листа, Шуберта и Шопена. Могла је да свира цео клавикорд без нота и да транспонује у сваком тону. Добила је много сертификата и медаља, а славили су је и дивили јој се као малом „чудесном детету“.[4]

Почетком 1890-их свирала је на више од 200 концерата и мјузикала у америчким, енглеским и европским градовима. Била је одлична виолинисткиња, ученица школе Јоаким у Берлину.[4]

Касније је уписала студије код Антона Рубинштајна, који је са одушевљењем хвалио њене бројне музичке квалитете и представио је истакнутим немачким музичарима као „великог америчког пијанисту“. Блај је написала своје реминисценције на великог мајстора за Музички курир, а затим прерадила за читање пред Удружењем аутора и истакнутим клубовима. Штампа је опширно копирала овај и друге чланке и доказала да је Блај такође била талентован писац. Блај је користила Стејнвеј клавир од самог почетка своје каријере.[3]

Вероватно ниједан Американац никада није уживао у пријатељству толико угледних људи у земљи и иностранству, а Блај је имала толико сувенира захвалности, поклона из скоро сваког места где је била, а јединствена и занимљива колекција показала је да је знала да их цени. Међу њеним стотинама фотографија са аутограмом била је и једна Лонгфелоуа, који ју је назвао „малом златокосом принцезом“. Банкрофт, историчар, послао јој је корпе ружа из својих ружичњака: „Чак су и руже цветале лепше у њеном присуству." Ту је била и слика галантног генерала Шермана, који јој је дао писмо за амбасадора на двору Светог Џејмса, песника Џејмса Расела Лоуела, у коме је писало: „Са овим шаљем најслађу песму на енглеском језику, под називом Берди Блај.“[3]

Касније године

[уреди | уреди извор]

18. септембра 1901. удала се за Вилијама Б.С. Ричардсона, М.Д, и настанили су се у Чикагу.[1][9]

Године 1921. Блај је провела три и по месеца у Калифорнији. На путу до тамо одржала је рецитале у Тексасу у Бомонту, Хјустону и Сан Антонију. Ово је била њена седма сезона у Сан Антонију, где је одржала рецитале пред водећим музичким организацијама и факултетима, и два пута је свирала са Симфонијским оркестром, под вођством Артура Класена. У њену част приређиване су вечере и пријеми, а Клара Медисон јој је посветила своју „Berceuse“. У Калифорнији, Блај је одржала свој први рецитал у Сан Хозеу. Појавила се и у Сан Франциску и Помони. У Лос Анђелесу, Блај је била гост клуба Гамут на вечери за Ноћ дама; такође и Клуба музичара. Провела је неколико дана са Дином и Етелберт Грабил; Дин Грабил је посветио своју најновију композицију Блај. У Сан Франциску сер Хенри Хејман, декан музичара у Калифорнији, приредио је „кафу“ за Блај и поклонио јој фотографију са аутограмом. Блај је обновила пријатељство са госпођом Израел Проктор, чији је муж био калифорнијски хирург. Била је и гост Лулу Блумберг, председнице Пацифичког музичког друштва.[10] Блај је умрла 23. јуна 1935.[5]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Although Willard and Livermore mention New York City as place of birth, it seems that Sioux City, Iowa is more probable per Lockwood and Cook County Deaths.[4][2][5]
  2. ^ Although Weiser and Arbeiter mention 1887, Cook County Deaths record state March 24, 1871, while Willard and Livermore only go so far as recording "187-".[4][6][5]
  • This article incorporates text from this source, which is in the public domain: American Medical Association (1901). Journal of the American Medical Association. Vol. 37 (Public domain ed.). American Medical Association.
  • This article incorporates text from this source, which is in the public domain: F.A. North & Company (1887). North's Philadelphia Musical Journal (Public domain ed.). F.A. North & Company.
  • This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Ffrench, F. (1899). Music and Musicians in Chicago: The City's Leading Artists, Organizations and Art Buildings, Progress and Development (Public domain ed.). Ann Arbor, Michigan: F. Ffrench.
  • This article incorporates text from this source, which is in the public domain: The Music Magazine-musical Courier (1921). The Music Magazine-musical Courier. Vol. 83 (Public domain ed.). The Music Magazine-musical Courier.
  • This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Lockwood (1902). Musical Courier. Vol. 44 (Public domain ed.). New York: Lockwood. This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Rosary Press (1903). The Rosary Magazine. Vol. 23 (Public domain ed.). Rosary Press.
  • This article incorporates text from this source, which is in the public domain: Willard, Frances Elizabeth; Livermore, Mary Ashton Rice (1893). A Woman of the Century: Fourteen Hundred-seventy Biographical Sketches Accompanied by Portraits of Leading American Women in All Walks of Life (Public domain ed.). Moulton. p. 100.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Rosary Press 1903, стр. 423.
  2. ^ а б в Lockwood 1902, стр. 37.
  3. ^ а б в г д ђ Ffrench 1899, стр. 73–74.
  4. ^ а б в г д ђ Willard & Livermore 1893, стр. 100.
  5. ^ а б в „Berdice Blye Illinois, Cook County Deaths”. familysearch.org. Приступљено 16. 7. 2017. 
  6. ^ Weiser & Arbeiter 1981, стр. 197.
  7. ^ Lockwood 1902, стр. 36–37.
  8. ^ а б в г F.A. North & Company 1887, Vol. 2, issue 8, p. 29.
  9. ^ American Medical Association 1901, стр. 847.
  10. ^ The Music Magazine-musical Courier 1921, стр. 18.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берди_Блај&oldid=28512210”