Бејгл

С Википедије, слободне енциклопедије
Бејгл
Bagel-Plain-Alt.jpg
Комерцијално произведен бејгл
Врста јелапециво
Мјесто пореклаПољска
Регије или државаСредња и Источна Европа, Сјеверна Америка, Израел
Дио националне кухињеПољска, америчка, канадска и израелска
НаправиоЈеврејске заједнце у Пољској
Температура сервирањаСобна температура
Главни састојциПшенично брашно
  Медија: Бејгл

Бејгл (енгл. bagel, јид. בײגל‎, пољ. bajgiel) је производ налик хљебу који потиче из јеврејских заједница у Пољској.[1][2] Обично се прави од пшеничног брашна са квасцем и обликује у прстен, отприлике величине длана. Прво се кратко вријеме кува, а затим се пече. Тиме се добија густа, жвакава, богата унутрашњост са смеђом и понекад хрскавом спољашњошћу. Бејгли се често посипају сјеменкама печеним на спољашњој кори, а традиционалне су сјеменке мака и сусама. Неки на површину посипају со, а псотоје различите врсте тијеста, као што су интегрално и тијесто од ражи.[3][4]

Иако је поријекло бејгла помало нејасно, познато је да су их Јевреји Ашкенази широко конзумирали у 17. вијеку. Прво познато помињање бејлга, 1610. године, било је у уредбама јеврејске заједнице у Кракову у Пољској.[5]

Бејгли су данас популарни производи од хљеба у Сјеверној Америци и Пољској, посебно у градовима са великом јеврејском популацијом, од којих многи имају алтернативне начине прављења. Као и други пекарски производи, бејгли су доступни (свјежа или смрзнути, често са многим укусима) у многим већим супермаркетима у тим градовима.

Основни дизајн бејгла – ваљак са рупом – стар је стотинама година и има и друге практичне предности, осим што омогућава равномјерније кување и печење тијеста: рупа се може користити за провлачење нити или типли кроз групе пецива, омогућавајући лакше руковање и превоз и привлачнији начин излагања купцима.[6][7]

Припрема и чување[уреди | уреди извор]

Најосновније, традиционално тијесто за бејгле садржи пшенично брашно (без клица или мекиња), со, воду и квасац. Пожељно је хљебно брашно или друго високоглутенско брашно да би се створио чврст, густ, али спужваст облик и жвакава текстура.[3] Већина рецепата за бејгле захтијева додавање заслађивача у тијесто, често јечмени слад (сируп или кристали), меда, кукурузног сирупа са високом фруктозом или шећера, са или без јаја, млијеком или путером.[3] Квашење се може постићи техником киселог тијеста или уз помоћ комерцијално произведеног квасца.

Бејгли се традиционално праве на следећи начин:

  • састојци се мијешају и мијесе у циљу формирања тијеста
  • тијесто се обликује у традиционални облик бејгла - округли комад са рупом у средини, од танког, дугог комада тијеста.
  • бејгли се оставе да одстоје на ниској температури најмање 12 сати (4,5 - 10°C)
  • сваки бејгл се прокува 60 до 90 секунди у кључалој води која може да садржи адитиве попут лужине, прашка за пециво, сирупа од јечменог слада или меда
  • бејгли се испеку на температури између 175°C и 315°C

Ова метода припреме даје бејглима њихов препознатљив укус, жвакаву текстуру и сјајан изглед.

Посљедњих година појавила се варијанта која производи нешто што се понекад назива парни бејгл. Да би се направио парни бејгл, кључање се прескаче, а пецива се пеку у рерни опремљеној системом за убризгавање паре.[8] У комерцијалној производњи бејгла поступак парног бејгла захтијева мање радне снаге, јер се бејглима треба руковати само једном, у фази обликовања. Након тога, пециво никада не треба вадити из шерпи јер се чувају у фрижидеру, а затим пеку на пари. Парни бејгл је меканији, мекши, мање жвакав, сличан колутићу пецива који је обликован попут бејгла. Тијесто које се користи намјерно је базније за поспјешивање смеђе боје, јер се у процесу убризгавања паре користи неутрална водена пара умјесто купке са алкалним раствором. Бејгли се могу замрзавати до шест мјесеци.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Weinzweig, Ari (2009-03-26). „The Secret History of Bagels”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-17. 
  2. ^ Robinson, Melia. „Nobody really knows why bagels exist”. Business Insider. Приступљено 2020-12-17. 
  3. ^ а б в „Bagel | food”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-14. 
  4. ^ Roden, Claudia (1997). The Book of Jewish Food: An Odyssey from Samarkand and Vilna to the Present Day (на језику: енглески). Viking. ISBN 978-0-670-80238-8. 
  5. ^ Emina, Seb; Eggs, Malcolm (2013-03-14). The Breakfast Bible (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4088-3990-4. 
  6. ^ Nathan, Joan (2008-11-12). „A short history of the bagel.”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-14. 
  7. ^ „NYC24.ORG”. www.afternic.com. Приступљено 2020-12-14. 
  8. ^ Reinhart, Peter (2001). The Bread Baker's Apprentice: Mastering the Art of Extraordinary Bread (на језику: енглески). Ten Speed Press. ISBN 978-1-58008-268-6. 
  9. ^ „How to Defrost a Bagel”. LIVESTRONG.COM (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-15.