Битка код Мансуре

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Битка код Мансураха)
Битка код Мансураха
Део Седми крсташки рат
Mansura.jpg
Време: 8-11. фебруар 1250. година
Место: Мансура, Египат
Резултат: Одлучна муслиманска победа
Сукобљене стране
Arms of the Kings of France (France Ancien).svg Крсташи Flag of Ayyubid Dynasty.svg Ајубиди
Команданти и вође
Arms of the Kings of France (France Ancien).svg Луј IX
Arms of the Kings of France (France Ancien).svg Роберт I од Артоа
Arms of the Kings of France (France Ancien).svg Алфонс од Поатјеа
Armoiries Guillaume de Saunhac.svg Гијом де Сонак
Flag of Ayyubid Dynasty.svg Фарис ад-Дин
Flag of Ayyubid Dynasty.svg Кутуз
Flag of Ayyubid Dynasty.svg Ејбак
Flag of Ayyubid Dynasty.svg Шајар ал Дур
Flag of Ayyubid Dynasty.svg Бајбарс
Јачина
15.000[тражи се извор] око 70.000 људи
Жртве и губици
15.000 лаки

Битка код Мансураха вођена је од 8. до 11. фебруара 1250. године између египатске муслиманске војске ајубидске династије са једне и крсташа краљевине Француске са друге стране. Део је Седмог крсташког рата, а завршена је победом Ајубида.

Битка[уреди]

Дана 20. новембра крсташи настављају са продором и крећу ка Мансураху. Требаће им месец дана да стигну тамо. Дана 23. новембра умире султан Ејуб. Власт преузима његова жена Шајар ал Дур у ишчекивању сина Тураншаха да се врати из Месопотамије.

Мансурах је имао незгодан положај – ушће Нила и Таниса. Турци су чекали на другој страни обале и био је проблем како прећи реку. У почетку Луј се укопао у ровове и почео градити мостове. Међутим, муслимани су своју страну обале стално поткопавали. Када му је то досадило, Луј се одлучио за један јачи напад. Прелаз војске преко плићака кога им је показао неки мештанин започео је 8. фебруара 1250. године. Напад је кренуо из групације коју је предводио Роберт I од Артоа. Уз њега су били и Темплари. Њихов задатак био је да обезбеде војсци сигуран прелазак преко реке.

Сматрајући да је Мансурах лак плен, Роберт је одлучио да сам нападне не чекајући главнину. Муслимани у паници напуштају логор. У том моменту на сцену ступају Мамелуци под Ејбаком. Било им је јасно да су крсташи малобројни. Ејбак је опколио крсташку војску и готово их све поклао (сем петорице). Погинуо је и Роберт. Темплари су изгубили 280 људи.

Последице[уреди]

Ејбак након победе напада главнину. Део се налазио на реци, а остали на обе обале. Краљ Луј је издржао напад, а Ејбак се повлачи и утврђује у Мансураху. Одатле је организовао одбрану и 11. фебруара смогао снаге да изврши директан напад на крсташе. Крсташи су га одбили, али је неколико лешева упало у воду и затровало је. Избила је зараза у логору па се Луј априла 1250. године повлачи. Приликом повлачења се разболео и пао у заробљеништво. Збуњени крсташи извршавају предају целокупне армије.

Према мировном споразуму Луј је имао да плати муслиманима данак од око милион златних дуката. Чим је исплатио свој откуп, Луј је предао Дамијету (6. мај 1250). Потом је отпловио за Акру. У Дамијети је остало мноштво крсташа за које није имао ко да плати откуп. Они су немилосрдно поклани.

Види још[уреди]

Литература[уреди]