Битка код Харана
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Битка код Харана | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Крсташких ратова | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Кнежевина Антиохија, Грофовија Едеса | Селџучко царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Боемунд Тарентски, Балдуин ле Бурж | Шам ад Даула, Сокман ибн Артук | ||||||
Битка код Харана одиграла се 7. маја 1104. године између крсташких држава Антиохије и Едесе са једне и Селџучког царства са друге стране. Битка је део крсташких ратова и завршена је поразом крсташа.
Пред битку[уреди | уреди извор]
Након што га је Малик Гази ослободио ропства, Боемунд Тарентски се враћа у Антиохију и Танкреду одузима све осим два мала града. Прилика за прву акцију убрзо му се указала. Два моћна емира из Месопотамије, Шам ад Даула од Мосула и Сокман ибн Артук од Мардина су била у неком свом приватном рату. То се сада францима указало као добра прилика да своја освајања прошире ка југу. Са веома малим бројем људи (по Алберту од Екса око 3000 витезова и 7000 пешака) крсташи су опколили тврђаву Харан. Тај део територије држао је емир од Мосула. Сам моменат напада на Харан је добро изабран јер је унутар њега била нека побуна тако да се ситуација још увек није смирила. Опсада се отегла, а између Боемунда и Балдуина ле Буржа је настао сукоб око тога ко ће преузети град када га освоје.
Битка[уреди | уреди извор]
Док су се Боемунд и Балдуин нагађали, Турци су се измирили и ујединили. Дана 7. маја 1104. године напали су крсташе. Војска Едесе одмах је смрвљена, а Балдуин и Жосцелин су заробљени од стране Сокмана из Мардине. Недуго потом Боемунда "украде" Шам ед Даула из Мосула и савезништво између муслимана се распадне.
Литература[уреди | уреди извор]
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.