Опсада Акре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Акре
Део Трећи крсташки рат
Siege of Acre.jpg
Време: 27. август 1189. - 12/13. јул 1191. године
Место: Акра
Резултат: Крсташка победа
Сукобљене стране
Armoiries de Jérusalem.svg Краљевство Јерусалим
Cross of the Knights Templar.svg Темплари
Краљевина Француска
Краљевина Енглеска
Немачки крсташи
Јерменско краљевство Киликија
Flag of Ayyubid Dynasty.svg Ајубиди
Команданти и вође
Гај Лизињан
Жерар од Ришфоа
Филип Август
Ричард Лавље Срце
Саладин
Јачина
25.000[тражи се извор] 14.000[тражи се извор]
Жртве и губици
13.000+ 2.700 заробљених и погубљених

Опсаду Акре извршили су крсташи од августа 1189. до јула 1191. године. Део је Трећег крсташког рата, а завршена је крсташком победом и освајањем града.

Опсада[уреди]

Након пораза крсташа код Хитина, Саладин је заробио све важније крсташке бароне укључујући и краља Гаја Лизињанског. Њега је ослободио приликом опсаде Тира. Гај је прикупио добровољце и 27. августа 1189. године започео опсаду Акре, јако утврђене луке. Видевши да га Гај напада са тако малим бројем војника, Саладин је помислио да се ради о каквом трику. Међутим, Гај се снажно утврдио и са малим бројем војника одбио све Саладинове нападе. Гај је град држао у опсади читаве две године до доласка крсташа из Европе.

Доласком трупа Филипа Августа и Ричарда Лављег Срца очекивало се да ће крсташи коначно освојити град. Међутим, у хришћанским редовима избија зараза у којој гине велики број крсташа. Због тога је опсада Акре једна од највећих крсташких трагедија. По броју жртава може се мерити једино са крсташким ратом 1101. године или са немачком катастрофом у Другом крсташком рату 1147. године. Средње процене говоре да је било 100.000 погинулих.

Предаја Акре

Крсташи су се борили на два фронта: против опсаљених у граду и против Саладинове војске која је снажним нападима покушавала да изврши деблокаду. У логору се говорило 12 језика, а била је то прва битка крсташких ратова у којој Французи нису чинили већину на хришћанској страни. Под Акром је погинуо и велики мајстор Темплара, Жерар од Ришфоа. Оба краља (Филип и Ричард) су оболели и једва преживели. Акра коначно пада 12/13. јула 1191. године. Иако су се храбро борили, опсађени су морали пристати на преговоре.

Последице[уреди]

Крсташи су преживеле муслимане третирали као хероје (иако ће их касније поубнијати). Око 3000 заробљеника је чекало да Саладин плати откуп. Он је био велики, каквог такви хероји и заслужују - 200.000 златника, 2500 заробљеника и Истински крст. Заузећем Акра коначно је прекинут Саладинов низ победа. Муслимани ће га поново освојити тек 1291. године и тим догађајем ће се коначно завршити ера крсташких ратова.

Саладину је освајљено мало времена да прикупи откуп. Пошто то није успео, Ричард је 2700 заробљеника извео из Акре и све до једног их поклао. Наравно, Саладин сада није хтео да ослободи 2500 крсташа, а Истински крст је враћен у Дамаск.

Види још[уреди]

Извори[уреди]