Битка код Марџ ел Сафара (1303)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Марџ ел Сафара
Део Монголска инвазија на Левант
Mongol raids into Syria and Palestine ca 1300.svg
Време:20-22. април 1303.
Место:Габагиб, 25 mi (40 km) од Дамаска
Резултат: победа Мамелука
Територијалне
промене:
Мамелучки султанат
Сукобљене стране
Mameluke Flag.svg Мамелучки султанат Монголско царство
Грузија Краљевина Грузија
Rubenid Flag.svg Киликијска Јерменија
Команданти и вође
Бајбарс II
Салар
Ел Насир Мухамед
Ибн Тајмија
Кутулшах
Мулај
Хетум II
Јачина
непознато монголски пешаци и коњица, јерменски стрелци
Жртве и губици
тешки тешки

Битка код Марџ ел Сафара вођена је од 20. до 22. априла 1303. године између војске Мамелучког султаната под командом Бајбарса II и монголске војске под командом Кутулшаха са друге стране. Део је монголске инвазије на Левант, а завршена је поразом Монгола чиме су окончани њихови напади на Мамелучки султанат.

Битка[уреди]

У низу победа, почев од 1218. године, Монголи заузимају Харезм и већи део Персије, као и територије Румског султаната у Малој Азији. Уз помоћ војски вазалних хришћанских земаља, као што су Јерменско краљевство Киликија и Краљевина Грузија, Монголи су 1258. године опљачкали Багдад, престоницу Абасидског калифата. Потом заузимају Алеп и Дамаск (1260). Крајем исте године, Монголи су доживели свој први велики пораз у бици код Ајн Џалута од стране мамелучког војсковође Бајбарса и његовог господара Кутуза. Пораз код Ајн Џалута приморао је Монголе да напусте Алеп и Дамаск и да се повуку преко Еуфрата. Скоро 40 година касније, илган Газан поново напада Сирију и 1299. године заузима Алепо. Мамелучке снаге поражене су у бици код Вади ел Касандера, а убрзо је пао и Дамаск. Газан се потом повукао из Сирије.

Газан је 1303. године послао свог војсковођу Кутулшаха да са војском поврати Сирију. Становништво Алепа и Хомса бежи у Дамаск пред Монголима. Међутим, Бајбарс II је из Дамаска послао султану Египта позив у помоћ. Султан је са војском стигао у Сирију у време када су Монголи покушавали да заузму Хомс. Монголи су стигли у предграђе Дамаска 19. априла. Заузимају равницу Марџ ел Савар у којој ће се одржати битка. Битка је почела 2. рамазана 702. године по Хиџри или 20. априла 1303. године. Војска Кутулшаха се налазила у близини реке. Битку је отпочео Кутулшах који је напао лево крило мамелучке војске. Мамелуци су у овом нападу претрпели тешке губитке. Мамелучки центар и лево крило под командом емира Салара и Бајбарса активирало се нападајући леви бок Монгола. Монголи су наставили притисак на десни бок мамелучке војске. Муслимани су веровали да је битка изгубљена. Међутим, лево крило није се поколебало. Кутулшах се попео на врх оближњег брда како би могао надгледати бојно поље. Египћани су опколили брдо. Дошло је до жестоке борбе у којој су Монголи претрпели много жртава на брду. Следећег дана Мамелуци су намерно отворили своје редове како би Монголи побегли у реку Вади Арам. Када су Монголи стигли до реке где су добили потребне залихе воде за себе и коње, султан их је напао са леђа. Битка је трајала до подне. До следећег дана битка је била готова[1].

Према речима средњовековног историчара Ал Макризија, када је Кутулшах обавестио Газана о поразу код Марџ ел Сафара, илкан се толико изнервирао да је почео да крвари из носа[2]. Вести о победи Мамелука послате су у Египат и Дамаск. Султан је лично отишао у Дамаск. Монголска војска гоњена је до Каријатана. Када се султан вратио у Каиро, кроз улицу Баб ел Наср (Улица победе) провео је заробљенике у ланцима. Прослава победе трајала је неколико дана широм Мамелучког султаната.

Референце[уреди]

  1. ^ Al- Maqrizi , Al Selouk Leme'refatt Dewall al-Melouk
  2. ^ Quatremere, vol II, Translation

Литература[уреди]

  • Boyle, J. A. (ур.). The Cambridge History of Iran: Volume 5 The Saljuq and Mongol Periods. 
  • Kurkjian, Vahan M. (2008). A History of Armenia. Indo-European Publishing. ISBN 9781604440126.