Бициклизам на Летњим олимпијским играма — вожња на хронометар
| Хронометар на Олимпијским играма | |
|---|---|
| Детаљи | |
| Спорт | Бициклизам |
| Пол | Мушкарци и жене |
| Године одржавања | Мушкарци: 1912—1932, 1996— Жене: 1996— |
| Резултати | |
| Први побједници | Мушкарци:  Рудолф Луис (ЈАР)Жене:  Зулфија Забирова (РУС) |
| Највише побједа | Мушкарци:
Жене:  Кристин Армстронг (САД) 3 |
| Тренутни побједници | Мушкарци:  Примож Роглич (СЛО)Жене:  Анемик ван Влетен (ХОЛ)
|
Вожња на хронометар на Олимпијским играма, једна је од двије дисциплине друмског бициклизма на Летњим олимпијским играма, поред друмске трке.[1] Дисциплина је први пут одржана на Играма 1912. од када је редовно одржавана до игара 1932.[2] Од Игара 1936. укинута је, а поново је враћена 1996. Трка за жене је први пут одржана 1996. када је и трка за мушкарце поново враћена. Побједници носе златна обиљежја на рукавима и крагни дреса на свим тркама на хронометар које возе у периоду од четири године до наредних игара.[3]
Од 2024. учествује по 35 возача у обје категорије.
Историја[уреди | уреди извор]
Хронометар је први пут одржан на Олимпијским играма 1912. учествовало је 123 возача из 16 држава, а вожено је 320 km.[4] златну медаљу освојио је Рудолф Луис, сребрну Фредерик Граб, а бронзану Карл Шуте.[5] На Играма 1932. учествовало је 35 такмичара, Атилио Павези је стартовао последњи, обишао је шест возача и освојио је златну медаљу.[6] Хронометар је искључен од Игара 1936. када је поново враћена друмска трка.[7]
Хронометар је поново враћен на Игре 1996. када је златну медаљу освојио Мигел Индураин.[2] Исте године је по први пут уведен хронометар за жене, на којем је златну медаљу освојила Зулфија Забирова, сребрну Жени Лонго Чипрели, а бронзану Клара Хјуз.[8] До игара 1996. када је вожена само друмска трка, било је дозвољено учешће само аматерима, а од 1996. када је укључен и хронометар, дозвољено је и професионалцима.[9]
На Играма 1912. учествовала су 123 такмичара,[10] а 1996. на првим играма након поновног враћања хронометра на Олимпијске игре, учествовало је 40 такмичара у мушкој[2] и 25 у женској категорији.[8] Број учесника на трци за жене се постепено повећавао, а на трци за мушкарце смањивао и од Игара 2024. је изједначен, тако да учествује по 35 такмичара у обје категорије, са максимум два такмичара из једне државе.[11] У обје категорије учествује по један такмичар из сваке државе из првих 25 у UCI свјетском рангирању, док се преосталих десет мјеста додјељује за десет најбоље пласираних такмичара са Свјетског првенства у вожњи на хронометар годину прије одржавања Игара, с тим да се додјељује једно мјесто по држави, за најбоље пласираног такмичара.[12]
На играма 2024. по први у историји је изједначена дужина руте и за мушкарце и за жене.[13]
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Вишеструки освајачи медаља[уреди | уреди извор]
| Позиција | Бициклиста | Држава | Игре | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Вјачеслав Екимов | Русија |
2000–2004 | 2 | 0 | 0 | 2 |
| Фабијан Канчелара |  Швајцарска |
2008–2016 | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| 3. | Том Димулен | Холандија |
2016–2020 | 0 | 2 | 0 | 2 |
| 4. | Крис Фрум |  УК |
2012–2016 | 0 | 0 | 2 | 2 |
Медаље по државама[уреди | уреди извор]
| Позиција | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Швајцарска | 2 | 0 | 0 | 2 |
| Русија | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| 3 | Велика Британија | 1 | 2 | 3 | 6 |
| 4 |  Шведска | 1 | 1 | 2 | 4 |
| 5 |  Италија | 1 | 1 | 0 | 2 |
 Шпанија | 1 | 1 | 0 | 2 | |
 Јужноафричка Република | 1 | 1 | 0 | 2 | |
| 8 |  Француска | 1 | 0 | 2 | 3 |
| 9 | Словенија | 1 | 0 | 0 | 1 |
 Данска | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 11 | Холандија | 0 | 2 | 0 | 2 |
 Њемачка | 0 | 2 | 0 | 2 | |
| 13 | Сједињене Државе | 0 | 1 | 2 | 3 |
| 14 |  Белгија | 0 | 1 | 0 | 1 |
| 15 |  Аустралија | 0 | 0 | 2 | 2 |
| Укупно (15) | 12 | 12 | 11 | 35 | |
Жене[уреди | уреди извор]
Вишеструки освајачи медаља[уреди | уреди извор]
| Позиција | Бициклиста | Држава | Игре | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Кристин Армстронг | САД |
2008–2016 | 3 | 0 | 0 | 3 |
| 2. | Леонтин ван Морсел | Холандија |
2000–2004 | 2 | 0 | 0 | 2 |
| 3. | Жени Лонго Чипрели |  Француска |
1996–2000 | 0 | 1 | 1 | 2 |
| 4. | Олга Забелинскаја | Русија |
2012-2016 | 0 | 1 | 1 | 2 |
| 5. | Карин Тириг | Швајцарска |
2004–2008 | 0 | 0 | 2 | 2 |
| 6. | Ана ван дер Бреген | Холандија |
2016-2020 | 0 | 0 | 2 | 2 |
Медаље по државама[уреди | уреди извор]
| Позиција | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Сједињене Државе | 3 | 2 | 0 | 5 |
| 2 | Холандија | 3 | 0 | 2 | 5 |
| 3 | Русија | 1 | 1 | 1 | 3 |
| 4 | Швајцарска | 0 | 1 | 2 | 3 |
| 5 | Француска | 0 | 1 | 1 | 2 |
| 6 | Њемачка | 0 | 1 | 0 | 1 |
| Велика Британија | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 8 |  Канада | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно (8) | 7 | 7 | 7 | 21 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2000. освојио је Ленс Армстронг, али му је она одузета и резултат му је поништен због допинга 17. јануара 2013.[15] Олимпијски комитет је такође одлучио да не додијели медаљу четвртопласираном Абрахаму Олану, који је био позитиван на допинг 1998.[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Road cycling - Paris 2024”. olympics.com. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ а б в „Cycling at the 1996 Atlanta Summer Games: Men's Individual Time Trial”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ Davidson, Tom (12. 1. 2023). „Rapha to redesign Richard Carapaz's Olympic champion jersey after UCI rule oversight”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ Bergvall, Erik, ур. (1913). The fifth Olympiad: the official report of the Olympic Games of Stockholm 1912. Превод: Adams-Ray, Edward. Stockholm: Wahlstrom & Widstrand. стр. 440.
- ^ „Road Race, Individual, Men 1912”. Olympedia. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ „Road Race, Individual, Men 1932”. olympedia.org. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ „Road Race, Individual, Men 1936”. olympedia.org. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ а б „Cycling at the 1996 Atlanta Summer Games: Women's Individual Time Trial”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ Hood, Andrew (21. 11. 2023). „How serious do the elite pro men take the Olympic Games?”. velo.outsideonline.com. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ „Cycling at the 1912 Stockholm Summer Games: Men's Road Race, Individual”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 30. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ Moultrie, James (18. 11. 2023). „Team sizes confirmed for Paris 2024 Olympics road race and time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ Martín, Marta (17. 9. 2022). „How to qualify for road cycling at Paris 2024. The Olympics qualification system explained”. olympics.com. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ „Men and women will use same time trial route for cycling at 2024 Paris Olympics”. apnews.com. 4. 7. 2022. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Olympic Men's Road Individual Time Trial Results”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ „Lance Armstrong stripped of Sydney Olympics medal”. BBC News. 17. 1. 2013. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ „Lance Armstrong stripped of Olympic bronze medal”. CBS News. 17. 1. 2013. Приступљено 14. 4. 2024.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Olympic Women's Road Individual Time Trial Results”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 14. 4. 2024.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Хронометар за мушкарце на сајту procyclingstats.com
- Хронометар за жене на сајту procyclingstats.com
|
_pictogram.svg)
