Пређи на садржај

UCI свјетско рангирање

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са UCI свјетски ренкинг)
UCI свјетско рангирање
Тадеј Погачар, тренутни број 1 на ранг листи
Основни подаци
СпортДрумски бициклизам
Основан2016. (индивидуално и за државе)
2019. (за тимове)
ДржавеМеђународно
Статистика
Први побједнициВозач: Петер Саган
Државе: Француска
Тим: Декунинк—Квик-степ
Највише побједаВозач: Тадеј Погачар (4)
Државе: Белгија (7)
Тим: Декунинк—Квик-степ, Јумбо—визма (2)
Тренутни побједнициВозач: Тадеј Погачар
Државе: Белгија
Тим: УАЕ тим емирејтс (2024)

UCI свјетско рангирање (енгл. UCI men's road racing world rankings) формирано је 2016. године, од стране Свјетске бициклистичке уније. Рангирање се ажурира недељно, са поенима који се прикупљају током 52 недеље у три категорије, индивидуално, за државе и тимове. Ранг листа држава заснована је на укупном броју поена осам најбољих возача те земље, а ранг листа тимова заснована је на укупном броју поена десет најбољих возача тог тима.[1] Ранг листе се користе за одређивање броја возача по земљи на Свјетском првенству и за одређивање трогодишњих лиценца за 18 ворлд тур тимова. Такође се објављује рангирање на крају године у категоријама за појединце, државе и тимове.

Највише поена додјељује се за побједу на Тур де Франсу, затим за побједе на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи, онда за побједе на друмској трци на Олимпијским играма и Свјетском првенству, затим за побједе на пет монументалних класика. Поени се додјељују за све ворлд тур трке, за све трке других категорија, за континентална и национална првенства и у друмској и у вожњи на хронометар, а такође и за резултате на свим етапама на свим тркама и за лидере трка на свакој етапи, као и за три првопласирана возача у класификацијама на гранд тур тркама.

Историја и опис

[уреди | уреди извор]

Године 2009. покренут је систем рангирања под називом UCI свјетско рангирање, у којем су се рачунали бодови са 26 трка, од којих је њих 14 било дио про тура.[2][3] Године 2011. Свјетско рангирање и про тур су спојени у UCI ворлд тур, који је као систем рангирања обухватао само UCI ворлд тур трке, као и само возаче који возе у UCI ворлд тур тимовима.[4] Године 2016. поново је покренуто UCI свјетско рангирање, које обухвата све трке широм свијета и све возаче, укључујући и возаче до 23 године,[5] док је рангирање у оквиру ворлд тура укинуто на крају сезоне 2018.[6]

Из Свјетске бициклистичке организације су изјавили да је идеја да створе рангирање по узору на АТП ранг листу.[5]

На тркама у оквиру првог степена друмских такмичења, ворлд туру, учествује свих 18 ворлд тур тимова, два најбоља про тур тима за претходну сезону, трећи најбољи про тур тим на једнодневним тркама и по још од два до четири про тур тима који добијају специјалну позивницу, у зависним од трке, јер на гранд тур тркама учествују 22 тима, на осталим етапним тркама од 21 до 25 у зависности од организатора,, а на једнодневним тркама од 20 до 25 у зависности од организатора.[7][8] На тркама у оквиру про серије учествује максимум 25 тимова, од чега до 70% ворлд тур тимова на тркама које се одржавају у Европи, а на тркама на осталим континентима до 65@%, док су преостали тимови који учествују про тур тимови, континентални тимови државе организатора и национални тим државе организатора.[7] На тркама категорија 1.1 и 2.1 на свим континентима учествује до 50% ворлд тур тимова, док остатак чине про тур тимови, континентални и национални тимови.[7] На тркама категорија 1.2 и 2.2 не могу да учествују ворлд тур тимови, док могу да учествују само про тур тимови из државе организатора, а остатак чине континентални, национални, регионални и развојни тимови ворлд тур и про тур тимова.[7]

Рангирање Опис
Индивидуално свјетско рангирање Индивидуално рангирање се ажурира сваког понедељка, током 52 недеље у години, а рангирање на крају календарске године користи се како би се прогласио побједник за ту годину.[9] Рангирање обухвата све трке и возаче из свих тимова, као и возаче до 23 године.[9] Поени се додјељују за све трке, од ворлд тур трка до трка најмањих категорија 1.2 и 2.2, као и трка националног купа.[9]
Свјетско рангирање по државама Рангирање се формира тако што се рачунају поени осам најбоље пласираних возача у индивидуалном рангирању из сваке државе, чиме се добија укупан број поена државе.[10] У случају изједначеног броја поена двије или више држава, побједник је држава чији је возач најбоље пласиран у индивидуалном рангирању.[10]
Свјетско рангирање по тимовима Рангирање по тимовима се рачуна тако што се сабирају поени 20 најбољих возача сваког тима.[11]
Континентална рангирања За континентална рангирања се рачунају само поени освојени на тркама које немају ворлд тур статус (Европа тур, Азија тур итд.) Та рангирања омогућавају возачима да се нађу истовремено у више ранг листи, уколико исти возач освоји трке на више континената.

Претходни системи рангирања

[уреди | уреди извор]

Први систем рангирања био је Челенџ Дегранж—Коломбо, који је уведен 1948. и назван је по тадашњим директорима Тур де Франса и Ђиро д’Италије. [12][13] Прве године за пласман су се рачунали поени са Ђиро д’Италије, Тур де Франса, Милано—Санрема, Ронде ван Фландерена, Париз—Рубеа, Ђиро ди Ломбардије, Париз—Тура, Париз—Брисела и Флеш Валона, након чега је додата Тур де Свис трка 1949. године, Лијеж—Бастоњ—Лијеж 1951. и Вуелта а Еспања 1958.[14] Возачи су морали да учествују барем на по једној трци у Белгији, Француској и Италији да би се нашли у коначном пласману на крају године.[15]

Након гашења Челенџа Дегранж—Коломбо због несугласица чланова организационог комитета, 1959. је покренут систем рангирања под називом Супер престиж Перно, које је спонзорисала француска дестилерија Pernod.[16] Рачунали су се поени са 45 трка, а такмичење је престало да постоји 1987. када је француска влада забранила компанијама које се баве алкохолом да буду спонзори у спорту.[16]

Упоредо са одржавањем Супер престиж Перноа, 1984. је основано Свјетско друмско рангирање, а након гашења Супер престиж Перноа, 1989. је основан Свјетски друмски куп, на којем су се рачунали поени са десет једнодневних трка.[16]

Године 2004. угашени су и Свјетско друмско рангирање и друмски куп и основан је UCI про тур, како би се обезбиједило да најбољи тимови возе на најбољим тркама, а поени су се скупљали и на етапним и на једнодневним тркама.[17] Истовремено је основано и пет континенталних такмичења, на којима су могли да учествују про тур тимови, али нису добијали поене за про тур рангирање.[17]

Након несугласица са организаторима бројних трка, 2009. је покренуто UCI свјетско рангирање, у којем су се рачунали бодови освојени и на про тур и на другим тркама, а 2011. су свјетско рангирање и про тур спојени у ворлд тур и за рангирање су се рачунали само поени освојени на ворлд тур тркама.[4] Године 2016. поново је покренуто UCI свјетско рангирање, а рангирање у оквиру ворлд тура укинуто је на крају 2018.[6]

UCI свјетско рангирањеUCI ворлд турUCI Океанија турUCI Европа турUCI Азија турUCI Америка турUCI Африка турUCI про турСвјетски друмски куп UCIUCI свјетско друмско рангирањеСупер престиж ПерноЧеленџ Дегранж—Коломбо

Бодовање

[уреди | уреди извор]

Поени се додјељују на свим тркама, првенствима и играма, а у децембру 2022. UCI је објавио нови систем бодовања за трогодишњи период од 2023. до 2025. при чему је повећан број поена ли се додјељује на свим тркама, као и број позиција за које се поени додјељују.[11] Највише поена се додјељује на ворлд тур тркама, Свјетском првенству, Олимпијским играма и континенталним првенствима, а затим на тркама у оквиру про серије, националним првенствима и тркама категорије 1, категорије 2, као и категорија 1.2 и 2.2.[18] Трке у оквиру ворлд тура подијељене су на шест категорија, у првој категорији је Тур де Франс, у другој Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања, у трећој Милано—Санремо, Ронде ван Фландерен, Париз—Рубе, Лијеж—Бастоњ—Лијеж и Ђиро ди Ломбардија као монументални класици, у четвртој од етапних трка Тур даун Андер, Париз—Ница, Тирено—Адријатико, Тур де Романди, Тур де Свис и Критеријум ди Дофине, а од једнодневних трка Гент—Вевелгем, Амстел голд рејс, Гран при сајклисте де Монтреал и Гран при сајклисте де Квебек, у петој категорији од етапних трка Вуелта а Каталуња, Вуелта ал паис Баско, Тур де Полоње и Бенелукс тур, а од једнодневних трка Е3 саксо банк класик, Флеш Валон, Класика де Сан Себастијан, Хамбург сајкласик, Бретање класик Уест—Франс и Страде Бјанке, док су у шестој категорији од етапних трка УАЕ тур и Тур оф Гуангси, а од једнодневних трка Кадел Еванс грејт океан роад рејс, Омлоп хет Нијувсблад, Класик Бриж—Де Пан, Дварс дор Фландерен, Ешборн—Франкфурт и Копенхаген спринт.[19]

На Тур де Франсу побједник добија 1.300 поена, другопласирани 1.040, а трећапласирани 880, на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи побједници добијају по 1.100 поена, другопласирани 885, а трећепласирани 750, на монументалним класицима побједници добијају по 800 поена, другопласирани 640, а трећепласирани 520.[20] На тркама категорије 4 побједници добијају по 500 поена, другопласирани 400, а трећепласирани 325, на тркама у категорији 5 побједници добијају 400 поена, другопласирани 320, а трећепласирани 260, док на тркама у категорији 6 побједници добијају 300 поена, другопласирани 250, а трећепласирани 215.[21] На свим ворлд тур тркама поене добија првих 60 возача.[22] На етапама на гранд тур тркама поене добија првих 15 возача, побједник сваке појединачне етапе на Тур де Франсу добија 210 поена, другопласирани 150, а трећепласирани 110, док на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи побједници етапа добијају 180 поена, другопласирани 130, а трећепласирани 95.[23] На осталим етапним тркама у оквиру ворлд тура поене добија првих десет возача; на тркама категорије 4 побједник добија 60 поена, другопласирани 40, а трећепласирани 30, на тркама категорије 5 побједник добија 50 поена, другопласирани 30, а трећепласирани 25, док на тркама категорије 6 побједник добија 40 поена, другопласирани 25, а трећепласирани 20.[23] На екипним хронометрима, укупан број поена за ту позицију се додјељује тиму, док се у рангирању возача поени дијеле на онолико возача колико је учествовало на том хронометру.[19] Побједник секундарних класификација на Тур де Франсу добија 210 поена, другопласирани 150, а трећепласирани 110, док побједници класификација на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи добијају 180 поена, другопласирани 130, а трећепласирани 95.[24] Лидер Тур де Франса на свакој етапи добија 25 поена, лидери Ђиро д’Италије и Вуелта а Еспање по 20, лидери етапних трка категорије 4 по десет, категорије 5 по осам, а категорије 6 по шест поена.[24]

На тркама које су дио UCI про серије, поени се додјељују за првих 40 возача, побједник добија 200 поена, другопласирани 150, а трећепласирани 125.[24] На тркама категорије 1 поене добија првих 25 возача, побједник добија 125 поена, другопласирани 85, а трећепласирани 70, док се на тркама категорије 2 поени додјељују за првих десет возача, побједник добија 40 поена, другопласирани 30, а трећепласирани 25.[24] На тркама које су категорија 1,2 и 2,2 поене добија такође првих десет возача, побједник 30, другопласирани 25, а трећепласирани 20.[24] На Тур де л’Авениру, који је трка за возаче до 23 године на којем учествују државе а не комерцијални тимови, поени се додјељују за првих 20. возача, побједник добија 140, другопласирани 110, а трећепласирани 80, док се на осталим тркама националног купа, односно на тркама на којима учествују државе а не тимови,[25] поени додјељују за првих десет возача, побједник добија 70 поена, другопласирани 55, а трећепласирани 40.[24] На етапним тркама које су дио UCI про серије додјељују се поени за првих пет на свакој етапи, док се на тркама категорија 1 и 2, на Тур де л’Авениру и тркама националног купа поени додјељују за прву тројицу на етапама, а на тркама категорије 2,2 за прву двојицу.[26] Поени се додјељују и за лидере етапних трка на свакој етапи на тркама свих категорија, лидер на тркама које су дио про серије добија пет поена, на тркама категорије 1 добија три поена, на тркама категорије 2 и категорије 2.2 лидер добија по један поен, док на Тур де л’Авениру лидер добија два поена, а на другим тркама националног купа један поен.[27]

Национална првенства су подијељена у категорије А и Б, при чему су у категорији А државе које су имале барем једног возача на Свјетском првенству у друмској вожњи претходне године, а у категорији Б државе које нису имале ниједног возача на Свјетском првенству претходне године.[27] За првенства категорије А поени се додјељују за првих 15 возача у друмској трци, побједник добија 100, другопласирани 75, а трећепласирани 60, док се на првенствима категорије Б поени додјељују за првих десет возача, побједник добија 50, другопласирани 30, а трећепласирани 20. У вожњи на хронометар на националним првенствима категорије А поени се додјељују за првих десет возача, побједник добија 50, другопласирани 30, а трећепласирани 20, док се на првенствима категорије Б поени додјељују за првих пет возача, побједник добија 25, другопласирани 15, а трећепласирани 10.[27] На првенствима за возаче до 23 године поени се додјељују за првих десет у друмској трци, побједник добија 50, другопласирани 30, а трећепласирани 20, док у вожњи на хронометар поене добија првих пет возача, побједник 25, другопласирани 15, а трећепласирани 10.[27] На континенталним првенствима, додјељују се поени за првих 40 возача у друмској трци, побједник добија 250, другопласирани 200, а трећепласирани 150, док се у вожњи на хронометар поени додјељују за првих десет, побједник добија 70, другопласирани 55, а трећепласирани 40. На континенталним првенствима за возаче до 23 године додјељују се поени за првих 20 у друмској трци, побједник добија 125, другопласирани 85, а трећепласирани 70, док се у вожњи на хронометар поени додјељују за првих десет возача, побједник добија 50, другопласирани 30, а трећепласирани 20.[28] На првенствима на којима се возе екипни или мјешовити хронометри додјељују се поени за возаче из првих десет држава, са тим што се укупни број поена који се додјељује за сваку позицију дијели онолико пута колико има возача на том хронометру.[29] Држава побједник добија 70 поена, другопласирана 55, а трећепласираниа 40, док се поени не додјељују ако се екипни или мјешовити хронометри организују за возаче до 23 године.[29] На Свјетском првенству и Олимпијским играма се додјељују поени за првих 60 у друмској трци, побједник добија 900, другопласирани 750, а трећепласирани 600, док се у вожњи на хронометар поени додјељују за првих 25 возача, побједник добија 455, другопласирани 325, а трећепласирани 260.[30] На Свјетском првенству за возаче до 23 године додјељују се поени за првих 40 у друмској трци, 200 за побједника, 150 за другопласираног и 125 за трећепласираног, док се у вожњи на хронометар додјељују поени за првих 20 возача, 125 за побједника, 85 за другопласираног и 70 за трећепласираног.[30] На Свјетском првенству у мјешовитом хронометру додјељују се поени за возаче из првих 25 држава, 300 за побједника, 250 за другопласираног и 200 та трећепласираног, са тим што се укупни број поена који се додјељује за сваку позицију дијели на три дијела јер возе по три возача.[31]

Поред освајања бодова по резултатима, возачи могу и да их изгубе, у случају варања као што је коришћење пречица и тротоара, игнорисање црвеног свијетла на пружном прелазу, бацање смећа и других прекршаја, као и у случају не пријављивања за почетак трке или етапе и не доласка на конференцији за медије послије трке уколико је возач позван.[20]

Табела са поенима

[уреди | уреди извор]

Коначни пласман

[уреди | уреди извор]
Поени за коначни пласман на тркама[32]
UCI ворлд тур UCI континенталне турнеје
Позиција Тур де Франс Ђиро д’Италија
Вуелта а Еспања		 Монументални класици Категорија 4[н 1] Категорија 5[н 2] Категорија 6

[н 3]

UCI про серије Категорија 1 Категорија 2 Категорија 1.2 и 2.2 Тур де л’Авенир[н 4] Национални купови[н 5]
1. 1300 1100 800 500 400 300 200 125 40 30 140 70
2. 1040 885 640 400 320 250 150 85 30 25 110 55
3. 880 750 520 325 260 215 125 70 25 20 80 40
4. 750 600 440 275 220 175 100 60 20 15 60 30
5. 620 495 360 225 180 120 85 50 15 10 50 25
6. 520 415 280 175 140 115 70 40 10 5 40 20
7. 425 340 240 150 120 95 60 35 5 3 30 15
8. 360 285 200 125 100 75 50 30 3 1 20 10
9. 295 235 160 100 80 60 40 25 10 5
10. 230 180 135 85 68 50 35 20 6 3
11. 190 155 110 70 56 40 30 15 3
12. 165 130 95 60 48 35 25 10
13. 140 110 85 50 40 30 20 5
14. 110 90 65 40 32 25 15
15. 100 80 55 35 28 20 10
16. 90 75 50 30 24 5 3 1
17. 85 70
18. 80 60
19. 70 55
20. 60 50
21. 50 30 20 16 12
22.
23.
24.
25.
26. 40 30
27.
28.
29.
30.
31. 35 25 15 10 8 5 3
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41. 25 20
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51. 20 15 10 5 4 2
52.
53.
54.
55.
56. 15 10 5 3 2 1
57.
58.
59.
60.

Пласман на етапама и пролозима

[уреди | уреди извор]
Поени за пласман на етапама[32]
Позиција Тур де Франс Ђиро д’Италија
Вуелта а Еспања		 Категорија 4 Категорија 5 Категорија 6 UCI про серије Категорија 1 Категорија 2 Категорија 1.2 и 2.2 Тур де л’Авенир Национални купови
1. 210 180 60 50 40 20 14 7 5 15 12
2. 150 130 40 30 25 15 5 3 1 9 8
3. 110 95 30 25 20 10 3 1 5 4
4. 90 80 25 20 15 5
5. 70 60 20 15 10 3
6. 55 45 15 10 8
7. 45 40 10 8 6
8. 40 35 8 6 3
9. 35 30 5 3 2
10. 30 25 2 1 1
11. 25 20
12. 20 15
13. 15 10
14. 10 5
15. 5 2

Другостепене класификације

[уреди | уреди извор]
Поени за пласман у класификацијама на гранд тур тркама [32]
Позиција Тур де Франс Ђиро д’Италија
Вуелта а Еспања
1. 210 180
2. 150 130
3. 110 95

Ношење лидерске мајице

[уреди | уреди извор]
Поени за ношење лидерске мајице на етапним тркама[32]
Позиција Тур де Франс Ђиро д’Италија
Вуелта а Еспања		 Категорија 4 Категорија 5 Категорија 6 UCI про серије Категорија 1 Категорија 2 Категорија 1.2 и 2.2 Тур де л’Авенир Национални купови
1. 25 20 10 8 6 5 3 1 1 2 1

Првенства

[уреди | уреди извор]
Поени за коначни пласман на првенствима[32]
Свјетско првенство
Олимпијске игре		 Свјетско првенство до 23 године Континентална првенства
Континенталне игре		 Континентална првенства до 23 године Национална првенства[н 6] Национална првенства до 23 године
Позиција Друмска трка Хронометар Друмска трка Хронометар Друмска трка Хронометар Друмска трка Хронометар Друмска трка А Хронометар А Друмска трка Б Хронометар Б Друмска трка Хронометар
1. 900 455 200 125 250 70 125 50 100 50 50 25 50 25
2. 715 325 150 85 200 55 85 30 75 30 30 15 30 15
3. 600 260 125 70 150 40 70 20 60 20 20 10 20 10
4. 490 195 100 60 125 30 60 15 50 15 15 5 15 5
5. 410 165 85 50 100 25 50 10 40 10 10 3 10 3
6. 340 130 70 40 90 20 40 5 30 5 5 5
7. 265 110 60 35 80 15 35 3 20 3 3 3
8. 225 90 50 30 70 10 30 10
9. 190 80 40 25 60 5 25 1 5 1 1 1
10. 150 65 35 20 50 3 20 3
11. 130 55 30 15 40 15
12. 105 40 25 10 35 10 1
13. 90 30 20 5 30 5
14. 75 25 15 25
15. 60 20 10 20
16. 50 15 5 3 15 3
17. 45 10 10
18. 5
19. 5
20.
21. 3
22. 30
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31. 3 3
32. 15
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51. 10
52.
53.
54.
55.
56. 10
57.
58.
59.
60.

Екипни и мјешовити хринометри

[уреди | уреди извор]
Поени за коначни пласман на екипним и мјешовитим хронометрима[32]
Позиција Свјетско првенство Континентална првенства
1. 300 70
2. 250 55
3. 200 40
4. 150 30
5. 125 25
6. 100 20
7. 85 15
8. 75 10
9. 60 5
10. 50 3
11. 40
12. 30
13. 25
14. 15
15. 10
16.
17.
18.
19.
20.
21. 5
22.
23.
24.
25.

Тренутно рангирање

[уреди | уреди извор]
UCI свјетска ранг листа (индивидуално), на дан 25. фебруара 2025.[33][34]
Позиција Возач Тим Поени Претходни пласман Промјена
1.  Тадеј Погачар (СЛО) УАЕ тим емирејтс ХРГ 12080 1 Стагнација
2.  Ремко Евенепул (БЕЛ) Судал—Квик-степ 5617.57 2 Стагнација
3.  Јаспер Филипсен (БЕЛ) Алпесин—декунинк 4835 3 Стагнација
4.  Метју ван дер Пул (ХОЛ) Алпесин—декунинк 4053 5 Стагнација
5.  Јонас Вингегор (ДАН) Визма—лејз а бајк 4053 7 Раст 2
6.  Марк Ирши (ШВА) Тудор про сајклинг 3703 6 Стагнација
7.  Бен о Конор (АУС) Џејко—алула 3698.14 5 Пад 2
8.  Примож Роглич (СЛО) Ред бул—Бора–ханзго 3521 8 Стагнација
9.  Бинијам Грмај (ЕРИ) Интермарше—ванти 3282 9 Стагнација
10.  Енрик Мас (ШПА) Мовистар 2859 11 Раст 1
UCI свјетска ранг листа (тимови), на дан 25. фебруара 2025.[33][35]
Позиција Тим Поени Претходни пласман Промјена
1. Уједињени Арапски Емирати УАЕ тим емирејтс ХРГ 3563.72 1 Стагнација
2. Казахстан ХДС Астана 2266.66 2 Стагнација
3. Шпанија Мовистар 1935 3 Стагнација
4. Њемачка Ред бул—Бора–ханзго 1632.97 5 Стагнација
5. Сједињене Америчке Државе Лидл—трек 1465.16 7 Раст 2
6. Бахреин Бахреин—викторијус 1458 8 Раст 2
7. Уједињено Краљевство Инеос гренадирс 1389.58 6 Пад 1
8. Аустралија Џејко—алула 1230.7 5 Пад 3
9. Француска Декатлон АГ2Р ла мондијал 1224 12 Раст 3
10. Француска Кофидис 945 9 Пад 1
UCI свјетска ранг листа (државе), на дан 25. фебруара 2025.[33][36]
Позиција држава Поени Претходни пласман Промјена
1.  Белгија 23679 1 Стагнација
2.  Словенија 18193.14 2 Стагнација
3.  Шпанија 14577.29 3 Стагнација
4.  Француска 12168.14 5 Стагнација
5.  Данска 12162.34 5 Стагнација
6.  Италија 11897.96 8 Раст 2
7.  Холандија 11487.42 6 Пад 1
8.  Аустралија 11070.55 7 Пад 1
9.  УК 10956.86 9 Стагнација
10.  Швајцарска 9659.29 11 Раст 1

Статистика

[уреди | уреди извор]

Списак возача на првом мјесту ранг листе

[уреди | уреди извор]
Број Возач Тим Почетак Крај Број недеља Укупно
1. Нови Зеланд Џејсон Кристи Кенјан рајдерс даундред 10. јануар 2016. 17. јануар 2016. 2 2
2. Аустралија Сајмон Геранс Орика—гринеџ 24. јануар 2016. 6. март 2016. 7 7
3. Аустралија Ричи Порт БМЦ рејсинг 13. март 2016. 13. март 2016. 1 1
4. Белгија Грег ван Авермат БМЦ рејсинг 20. март 2016. 20. март 2016. 1 1
5. Словачка Петер Саган Тинкоф (2016)
Боро—ханзгро (2017) 		27. март 2016. 2. април 2017. 54 54
Белгија Грег ван Авермат (2) БМЦ рејсинг 9. април 2017. 25. фебруар 2018. 47 48
6. Уједињено Краљевство Крис Фрум Скај 4. март 2018. 8. април 2018. 6 6
Словачка Петер Саган (2) Боро—ханзгро 15. април 2018. 20. мај 2018. 6 60
Уједињено Краљевство Крис Фрум (2) Скај 27. мај 2018. 15. јул 2018. 8 14
Словачка Петер Саган (3) Боро—ханзгро 22. јул 2018. 16. септембар 2018. 9 69
7. Шпанија Алехандро Валверде Мовистар 23. септембар 2018. 17. март 2019. 26 26
8. Француска Жилијен Алафилип Декунинк—квик степ 24. март 2019. 8. септембар 2019. 25 25
9. Словенија Примож Роглич Јумбо—визма 15. септембар 2019. 17. март 2020. 27 27
—
Ранг листа замрзнута због ковида 19
 24. март 2020. 28. јул 2020. 19 19
Словенија Примож Роглич Јумбо—визма 4. август 2020. 20. октобар 2020. 12 39
10. Словенија Тадеј Погачар УАЕ тим емирејтс 27. октобар 2020. 3. новембар 2020. 2 2
Словенија Примож Роглич (2) Јумбо—визма 10. новембар 2020. 13. јул 2021. 36 75
Словенија Тадеј Погачар (2) УАЕ тим емирејтс 20. јул 2021. 7. септембар 2021. 8 10
11. Белгија Ваут ван Арт Јумбо—визма 14. септембар 2021. 21. септембар 2021. 2 2
Словенија Тадеј Погачар (3) УАЕ тим емирејтс 28. септембар 2021. 25. фебруар 2025. 179 189

Ажурирано: 25. фебруар 2025.

Укупан број недеља на првом мјесту

[уреди | уреди извор]
Позиција Возач Број недеља
1. Словенија Тадеј Погачар 189
2. Словенија Примож Роглич 75
3. Словачка Петер Саган 69
4. Белгија Грег ван Авермат 48
5. Шпанија Алехандро Валверде 26
6. Француска Жилијен Алафилип 25
7. Уједињено Краљевство Крис Фрум 14
8. Аустралија Сајмон Геранс 7
9. Нови Зеланд Џејсон Кристи 2
Белгија Ваут ван Арт 2
11. Аустралија Ричи Порт 1

Позиција Држава Број недеља
1.  Белгија 320
2.  Француска 78
3.  Италија 37
4.  Словенија 13
5.  Аустралија 8
6.  Нови Зеланд 2
Ажурирано: 25. фебруар 2025.

Списак држава на првом мјесту ранг листе

[уреди | уреди извор]
Број Држава Почетак Крај Број недеља Укупно
1.  Нови Зеланд 10. јануар 2016. 17. јануар 2016. 2 2
2.  Аустралија 24. јануар 2016. 28. фебруар 2016. 6 6
3.  Италија 6. март 2016. 6. март 2016. 1 1
 Аустралија (2) 13. март 2016. 20. март 2016. 2 8
4.  Белгија 27. март 2016. 24. април 2016. 5 5
5.  Француска 1. мај 2016. 19. фебруар 2017. 43 43
 Белгија (2) 26. фебруар 2017. 5. март 2017. 2 7
 Француска (2) 12. март 2017. 19. март 2017. 2 45
 Белгија (3) 26. март 2017. 9. октобар 2017. 29 36
 Италија (2) 16. октобар 2017. 16. октобар 2017. 1 2
 Белгија (4) 23. октобар 2017. 21. јануар 2018. 14 50
 Италија (3) 28. јануар 2018. 28. јануар 2018. 1 3
 Белгија (5) 4. фебруар 2018. 4. фебруар 2018. 1 51
 Италија (4) 11. фебруар 2018. 11. фебруар 2018. 1 4
 Белгија (6) 18. фебруар 2018. 18. фебруар 2019. 1 52
 Италија (5) 25. фебруар 2018. 2. септембар 2018. 28 32
 Белгија (7) 9. септембар 2018. 17. март 2019. 28 80
 Француска (3) 24. март 2019. 7. април 2019. 3 48
 Белгија (8) 14. април 2019. 28. април 2019. 3 83
 Француска (4) 5. мај 2019. 5. мај 2019. 1 49
 Белгија (9) 12. мај 2019. 19. мај 2019. 2 85
 Француска (5) 26. мај 2019. 9. јун 2019. 3 52
 Белгија (10) 16. јун 2019. 16. јун 2019. 1 86
 Француска (6) 23. јун 2019. 23. јун 2019. 1 53
 Белгија (11) 30. јун 2019. 21. јул 2019. 4 90
 Француска (7) 28. јул 2019. 11. август 2019. 3 56
 Белгија (12) 18. август 2019. 17. март 2020. 31 121
—
Ранг листа замрзнута због ковида 19
 24. март 2020. 28. јул 2020. 19 19
 Италија (6) 4. август 2020. 4. август 2020. 1 33
 Белгија (13) 11. август 2020. 18. август 2020. 2 123
 Италија (7) 25. август 2020. 15. септембар 2020. 4 37
6.  Словенија 22. септембар 2020. 3. новембар 2020. 7 7
 Француска (8) 10. новембар 2020. 16. март 2021. 19 75
 Словенија (2) 23. март 2021. 30. март 2021. 2 9
 Белгија (14) 6. април 2021. 6. април 2021. 1 124
 Словенија (3) 13. април 2021. 13. април 2021. 1 10
 Белгија (15) 20. април 2021. 4. мај 2021. 3 127
 Француска (9) 11. мај 2021. 25. мај 2021. 3 78
 Белгија (16) 1. јун 2021. 29. март 2022. 44 171
 Словенија (4) 5. април 2022. 19. април 2022. 3 13
 Белгија (17) 26. април 2022. 25. фебруар 2025. 149 320

Ажурирано: 25. фебруар 2025.

Рангирање на крају године

[уреди | уреди извор]
Индивидуално рангирање
Година 1. 2. 3.
2009.  Алберто Контадор (ШПА)
Астана		 527  Алехандро Валверде (ШПА)
Мовистар		 483  Самуел Санчез (ШПА)
Еускалтел		 357
2010.  Хоаким Родригез (ШПА)
Каћуша		 561  Филип Жилбер (БЕЛ)
Омега фарма—лото		 437  Луис Леон Санчез (ШПА)
Мовистар		 413
UCI ворлд тур (2011–2015)
2016.  Петер Саган (СВК)
Тинкоф		 5359  Крис Фрум (УК)
Скај		 3771  Грег ван Авермат (БЕЛ)
БМЦ		 3711.25
2017.  Грег ван Авермат (БЕЛ)
БМЦ		 4148  Крис Фрум (УК)
Скај		 3692  Петер Саган (СВК)
Боро—ханзгро		 3344
2018.  Алехандро Валверде (ШПА)
Мовистар		 4168  Сајмон Јејтс (УК)
Мичелтон —Скот		 3160  Елија Вивијани (ИТА)
Квик—Степ флорс		 3106
2019.  Примож Роглич (СЛО)
Јумбо—визма		 4705.28  Жилијен Алафилип (ФРА)
Декунинк—квик степ		 3569.95  Јакоб Фуглсанг (ДАН)
Астана		 3472.5
2020.  Примож Роглич (СЛО)
Јумбо—визма		 4237  Тадеј Погачар (СЛО)
УАЕ тим емирејтс		 3055  Ваут ван Арт (БЕЛ)
Јумбо—визма		 2700
2021.  Тадеј Погачар (СЛО)
УАЕ тим емирејтс		 5353  Ваут ван Арт (БЕЛ)
Јумбо—визма		 4382  Примож Роглич (СЛО)
Јумбо—визма		 3924
2022.  Тадеј Погачар (СЛО)
УАЕ тим емирејтс		 5131  Ваут ван Арт (БЕЛ)
Јумбо—визма		 4525  Ремко Евенепул (БЕЛ)
Квик-степ алфа винил		 4402.5
2023.  Тадеј Погачар (СЛО)
УАЕ тим емирејтс		 7695.86  Јонас Вингегор (ДАН)
Јумбо—визма		 6304.07  Ремко Евенепул (БЕЛ)
Судал—Квик-степ		 5631.71
2024.  Тадеј Погачар (СЛО)
УАЕ тим емирејтс		 11655  Ремко Евенепул (БЕЛ)
Судал—Квик-степ		 6072.57  Јаспер Филипсен (БЕЛ)
Алпесин—декунинк		 4790
Рангирање по државама[33]
Година 1. 2. 3.
2016.  Француска 13007  Белгија 12483.25  Италија 11922
2017.  Белгија 14600  Италија 13938  Француска 12123
2018.  Белгија 14502.02  Француска 13628.12  Италија 12142.76
2019.  Белгија 13491.09  Италија 11747.48  Холандија 11388.14
2020.  Француска 9542.83  Словенија 8824  Белгија 8530
2021.  Белгија 14289.33  Словенија 11983  Француска 11536.67
2022.  Белгија 17901.5  Шпанија 11845.5  Француска 11774
2023.  Белгија 22800.71  Данска 18669.98  Словенија 16501.34
2024.  Белгија 24499  Словенија 17941.14  Шпанија 14583.86
Рангирање по тимовима[33]
Година 1. 2. 3.
2019. Белгија Декунинк—Квик-степ 14835.15 Њемачка Боро ханзгро 14192.86 Холандија Јумбо—визма 13128.07
2020. Холандија Јумбо—визма 9919 Белгија Декунинк—Квик-степ 9776.16 Уједињени Арапски Емирати УАЕ тим емирејтс 8503
2021. Белгија Декунинк—Квик-степ 15641.21 Уједињено Краљевство Инеос гренадирс 14998.66 Холандија Јумбо—визма 12914.67
2022. Холандија Јумбо—визма 15003.5 Уједињени Арапски Емирати УАЕ тим емирејтс 13323 Уједињено Краљевство Инеос гренадирс 12494
2023. Уједињени Арапски Емирати УАЕ тим емирејтс 30170.18 Холандија Јумбо—визма 29177.45 Белгија Судал—Квик-степ 18529.85
2024. Уједињени Арапски Емирати УАЕ тим емирејтс 37407.6 Холандија Јумбо—визма 20427.98 Белгија Судал—Квик-степ 18153.97

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У категорији 4 од етапних трка Тур даун Андер, Париз—Ница, Тирено—Адријатико, Тур де Романди, Тур де Свис и Критеријум ди Дофине, а од једнодневних трка Гент—Вевелгем, Амстел голд рејс, Гран при сајклисте де Монтреал и Гран при сајклисте де Квебек.[19]
  2. ^ У категорији 5 од етапних трка Вуелта а Каталуња, Вуелта ал паис Баско, Тур де Полоње и Бенелукс тур, а од једнодневних трка Е3 саксо банк класик, Флеш Валон, Класика де Сан Себастијан, Хамбург сајкласик, Бретање класик Уест—Франс и Страде Бјанке.[19]
  3. ^ У категорији 6 од етапних трка УАЕ тур и Тур оф Гуангси, а од једнодневних трка Кадел Еванс грејт океан роад рејс, Омлоп хет Нијувсблад, Класик Бриж—Де Пан, Дварс дор Фландерен, Ешборн—Франкфурт и Копенхаген спринт.[19]
  4. ^ Тур де л’Авенир је трка за возаче до 23 године, на којој учествују државе а не тимови.[25]
  5. ^ Национални купови су трке на којима учествују државе а не тимови.[25]
  6. ^ Национална првенства су подијељена у категорије А и Б, при чему су у категорији А државе које су имале барем једног возача на Свјетском првенству у друмској вожњи претходне године, а у категорији Б државе које нису имале ниједног возача на Свјетском првенству претходне године.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The ins and outs of UCI Rankings”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала 11. 10. 2024. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  2. ^ „2009 UCI ProTour Races”. UCI. Архивирано из оригинала 18. 10. 2009. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  3. ^ „UCI World Rankings, explained”. velo.outsideonline.com. 4. 8. 2010. Приступљено 2. 3. 2025. 
  4. ^ а б „ProTour is dead, long live the World Tour”. cyclingweekly.com. Архивирано из оригинала 04. 10. 2010. г. Приступљено 22. 2. 2025. 
  5. ^ а б „UCI to launch new rolling World Ranking system in 2016”. cyclingnews.com. 24. 12. 2015. Приступљено 29. 7. 2020. 
  6. ^ а б „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 22. 2. 2025. 
  7. ^ а б в г UCI cycling regulations 2025, стр. 6.
  8. ^ „Men's professional road cycling: Changes for 2020”. uci.org. 21. 112. 2018. Архивирано из оригинала 09. 09. 2024. г. Приступљено 2. 3. 2025.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ а б в UCI cycling regulations 2025, стр. 82.
  10. ^ а б UCI cycling regulations 2025, стр. 83.
  11. ^ а б „Modification of points scale for men’s events in UCI International Road Calendar”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 23. 12. 2022. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  12. ^ MacGregor 2016, стр. 184.
  13. ^ Heijmans & Mallon 2011, стр. 47.
  14. ^ Heijmans & Mallon 2011, стр. 48.
  15. ^ „A History of Season Long Competitions: All the Winners 1948-2012”. sicycle. 3. 10. 2012. Архивирано из оригинала 26. 01. 2025. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  16. ^ а б в Ryan, Barry (19. 11. 2017). „WorldTour week: The historical predecessors to cycling's top series”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 24. 01. 2025. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  17. ^ а б Ryan, Barry (11. 10. 2003). „Sea Change Coming For Pro Cycling With New UCI ProTour”. autobus.cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 20. 06. 2013. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  18. ^ UCI cycling regulations 2025, стр. 82—83.
  19. ^ а б в г д UCI cycling regulations 2025, стр. 85.
  20. ^ а б „UCI Points and Rankings Tables”. inrng.com. 18. 1. 2023. Архивирано из оригинала 14. 09. 2024. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  21. ^ Banqueri, Raúl (24. 12. 2022). „The New WorldTour Points System Explained”. lanternerouge.com. Приступљено 2. 3. 2025. 
  22. ^ UCI cycling regulations 2025, стр. 85—87.
  23. ^ а б UCI cycling regulations 2025, стр. 87—88.
  24. ^ а б в г д ђ UCI cycling regulations 2025, стр. 88.
  25. ^ а б в „Understanding race classifications can be a complicated business. This explainer attempts to decode things.”. thebritishcontinental.co.uk. 13. 1. 2020. Архивирано из оригинала 26. 02. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  26. ^ UCI cycling regulations 2025, стр. 89.
  27. ^ а б в г д UCI cycling regulations 2025, стр. 90.
  28. ^ UCI cycling regulations 2025, стр. 90—91.
  29. ^ а б UCI cycling regulations 2025, стр. 91—92.
  30. ^ а б UCI cycling regulations 2025, стр. 92—93.
  31. ^ UCI cycling regulations 2025, стр. 93—94.
  32. ^ а б в г д ђ UCI cycling regulations 2025, стр. 85—94.
  33. ^ а б в г д „Men · Elite · UCI World Ranking · Individual”. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 07. 02. 2023. г. Приступљено 2. 3. 2025. 
  34. ^ „World Ranking: Individual”. uci.ch. Приступљено 2. 3. 2025. 
  35. ^ „World Ranking: Teams”. uci.ch. Приступљено 2. 3. 2025. 
  36. ^ „World Ranking: Nations”. uci.ch. Приступљено 2. 3. 2025. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=UCI_свјетско_рангирање&oldid=29097750”