Бијела (Сирач)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бијела
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Бјеловарско-билогорска
Општина Сирач
Становништво
Становништво
 — (2011) 53
Географске карактеристике
Координате 45°33′00″ СГШ; 17°19′00″ ИГД / 45.5500° СГШ; 17.3167° ИГД / 45.5500; 17.3167Координате: 45°33′00″ СГШ; 17°19′00″ ИГД / 45.5500° СГШ; 17.3167° ИГД / 45.5500; 17.3167
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бијела на мапи Хрватске
Бијела
Бијела
Бијела на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Бијела
Бијела
Бијела на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Позивни број +385 43

Бијела је насељено место у општини Сирач, у западној Славонији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Бијела се налази на истоименој речици, притоци Пакре југоисточно од Дарувара.

Историја[уреди]

У 12. веку Бијела је посед породице Тетењ, која је то земљиште стекла из градске организације старе Пакарске жупе. Половином 13. века, постојао је поред Бијеле утврђен бенедиктински самостан, од којег су остале само рушевине. Разне племићке породице отимале су се за посед до 1544. године, кад Бијелу освајају Турци. Староседеоци су побегли пред Турцима и населили су у Градишће, а на место њих доселили су се Срби из горњег Подриња.

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Дарувар.

Становништво[уреди]

По попису из 2011. године насеље је имало 53 становника.[1]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 158 (85,40%) 168 (81,55%) 261 (88,47%) 305 (83,33%)
Хрвати 11 (5,94%) 9 (4,36%) 16 (5,42%) 51 (13,93%)
Југословени 3 (1,62%) 22 (10,67%) 0 0
остали и непознато 13 (7,02%) 7 (3,39%) 18 (6,10%) 10 (2,73%)
Укупно 185 206 295 366
  • напомене:

У 2001. смањено издвајањем дела подручја које је припојено насељу Сирач за које садржи део података од 1857. до 1991. У 1880. део података садржан је у насељу Пакрани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 11. 2015. 
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Ђерђ Сабо:Три бенедиктинске опатије у жупанији пожеској, Вијесник Хрватског археолошког друштва 1906—07;
  • Ђерђ Сабо:Средовјечни градови у Хрватској и Славонији, Загреб 1920.

Спољашње везе[уреди]