Дарувар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дарувар
Daruvar.JPG
Дарувар
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Бјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво (2011) 8.567
Агломерација (2011) 11.633
Географске карактеристике
Координате 45°35′35″N 17°13′26″E / 45.59301558250577, 17.223839661529695
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дарувар на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Дарувар
Дарувар на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Далибор Рохлик (СДП)
Поштански код 43500

Дарувар је град у Хрватској у Бјеловарско-билогорској жупанији. Удаљен је 125 km од главног града Загреба и око 130 km од Осијека. Смјештен је у западном дијелу Славоније, у брежуљкастом предјелу под планином Папук, у Поиловске заравни, на плодним наносима из плеистоцена. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.633 становника, а у самом насељу је живело 8.567 становника.[1]

Историја[уреди]

Античко доба[уреди]

Урбана историја Дарувара је дуга и ускоро ће бити двије хиљаде година од снивања првог локалитет а познатог као организована урбана цјелина. Најстарије познато насеље, смјештено поред љековитих геотермалних извора на простору Даруварске котлине датира у 4. в. п. н. е. Археологија нам на овом подручју својим налазима, (камене сјекире), казује да је био настањен и раније, у камено доба.

Грци и Римљани су панонско-келтска племена настањена у котлини називали Јази, (Iassioi или Ласи), што значи „Топличани“ или „Исцјелитељи," пошто су њихова искуства са топлим врелима била брзо примијећена и записана у важне историјске књиге. Приликом продора Римљана у Панонију та су племена били савезници Октавијана Августа при опсади и покори града Siscia, (данашњи Сисак), у 35. п. н. е. Као награду, добили су своју самоуправу под именом Res Publica Iasorum. Поред племенског средишта Јаза Римљани су основали оснивају своје насеље под именом Aquae Balissae ("Врло јака врела)". Развој насеља и термалног љечилишта потпомогао је и повољан прометни положај на римским путевима Сисција - Мурса, Салона - Аквинкум и Сирмиј - Петовиј. Цар Хадријан је 124. године насељу додијелио престижни статус муниципија, (Municipium Iasorum), а територија му се простирала између обала ријека Саве на југу те Драве на сјеверу.

Према сачуваним натписима, познате Јазијске „Исцјелитељске Терме“,(Thermae Iasorum), провинција је била посјећена од царева -- Хадријан, Марко Аурелије, Комод, Септимије Север, Константин I Велики. Налази указују да је у Aquae Balissae постојао форум украшен царским коњаничким брончаним киповима и статуама, Јупитеров храм, термални комплекс с Силвановим храмом, амфитеатар. Најпознатији археолошки налаз из Дарувара је царски мрежасти диатретни пехар за вино који је данас изложен у Kunsthistorisches Museum-у у Бечу.

Средњи вијек[уреди]

Након помицања узрокованих Великом сеобом народа (4.-7. вијек.) од 11. је вијека ово подручје припадало средњовјековној Загребачкој бискупији и Крижевачкој жупанији. У Даруварској котлини, на брежуљку Стари Славик изнад геотермалних извора племићи Нелипићи од Добре Куће подижу своје утврђење Каменград (Kuwar). Положај, саобраћај, плодна земља, угодна клима као и већ миленијум раније тада познати љековити извори омогућили су на простору котлине развој четири средњовјековна трговишта -- Топлице, Четвртковац, Димичковине и Подборје с фрањевачким самостаном Светог Краља Ладислава. Традиционално лијечење топлом водом настављено је и у средњем вијеку. Три цркве Блажене Дјевице Марије указују да се топла вода нарочито цијенила као и у праисторији и римском добу у третману изљечење женске неплодности.

Каснији развој[уреди]

Даруварско подручје је изузетно богато средњовјековним споменицима културе. Добра Кућа, Ступчаница, Кристаловац, Војк-Керестур, Св. Дух, Павловина, Петровина, Багеновац, Сирач и Жељнак су само неки од двораца хрватског племства. О богатом црквено-културном животу поред фрањевачког самостана у Подборју свједоче самостани као сто су бенедиктински Св. Маргарете, павлински Св. Ане и августински Св. Три Краља у мјестима Бијела, Вријеска и Сређани као и егзистенција 22 средњовјековне жупе. Провале и освајања Турака средином 16. в. прекидају развој подручја. Фрањевачки самостан Св. краља Ладислава у Подборју је у то доба био претворен је у турску пограничну тврђаву. Насељавају се Срби као чувари Хабзбуршке монархије пред Османским царством, (Војна крајина и Банска Хрватска), западно одавде. Простор трговишта Топлица с црквом Блажене Дјевице Марије поред геотермалних врела, за вријеме Турака је био познат као Илиџа.

Након изгона Турака у 1699. подручје пада под управу бечке дворске коморе до 1745. када властелинства Подборје, Сирач и Пакрац купује гроф Антун Јанковић. Јанковић мијења хрватско име насеља Подборје у Дарувар са значењем Ждралов град на мађарском језику или прецизније Ждралов дворац према прелијепом дворцу који је гроф започео градити у 1771. Хрватско народно име Подборје остаје у употреби све до средине двадесетог стољећа као додатак уз имена сусједних насеља као Батињани Подборски, Врбовац Подборски, Дољани Подборски, Подборски Кравјак.

Привредни и културни развој[уреди]

С циљем привредног развоја династија Јанковића насељава своје посједе пољопривредницима и обртницима из остатка Хрватске, из Чешке, Словачке, Њемачке и Мађарске тако је простор, ријетко насељен од ратова с Турцима поновно напучени. Досељеницима са искуством у пољодјелству, обрту и трговини је обећана земља за култивацију те материја за изградњу кућа. Изградњом првих градских купки у (1772) Јанковићи су зацртали једну од основних функција града Дарувара данас а то је -- термалног љечилишта. Каснији гроф Јулије Јанковић, (1820—1904.), мецена је Илирског препорода те многих хрватских установа насталих за и након времена Бечког апсолутизма и касније. Потпомогао је градњу ХАЗУ, (Хрватска Академија Знаности и Умјетности) Народног музеја, споменика бану Јелачићу, оснивач је многих хуманитарних и просвјетних заклада, нарочито у Пожешкој жупанији гдје је дјеловао на промицању школства и народног здравља.

Одласком из Дарувара 1879. грофовска породица Јанковић продаје посједе и напушта ове крајеве. Њиховом градитељском дијелу припада жупна црква Пресветог Тројства из 1764., Антунова купка, (1772.), дворац Јанковић (1777.), Иванова купка (1812.), Школа сестара милосрдница (1870.). Од привредних објеката у вријеме између средине 19. ст. и краја Првог свјетског рата, пошто је главна господарска грана било шумарство, постојала постојала је пилана. Исто тако ту је била сукнара те и дабас постојећа пивовара од 1840. Брже од индустрије развијали су се трговина и угоститељство пошто су били повезани за љечилишта. Котар Дарувар је 1912. имао је 63 трговаца, 412 обртника, 68 „ситничара," 41 гостионичара и 92 крчмара. Изградња пруге Банова Јаруга - Дарувар - Барч отворена уз саму назочност самог цара, (Фрањо Јосипа) у 1897. допринијела је градском развоју тако да се ускоро изграђени нови објекти: Рестаурант Тераса, Швајцарска вила, Вила Арцадиа и Централна Блатна Купка која с својом великом куполом постаје један од симбола Дарувара.

Становништво[уреди]

Град Дарувар[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 13.243 14.210 13.546 12.355 11.228 10.002 9.553 8.078 7.056 7.215 5.881 5.031 4.017 3.467 2.278
  • напомене:

Настао из старе општине Дарувар.

Дарувар (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 9.815 9.748 9.193 8.097 6.139 5.117 4.812 3.460 2.761 2.644 1.846 1.663 1.283 1.101 616
  • напомене:

У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Даруварски Виногради. У 2001. повећано за део подручја насеља Даруварски Виногради у којем је садржан део података од 1921. до 1991. Од 1857. до 1910. садржи податке за насеље Даруварски Виногради.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Дарувар је имало 9.748 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
36.79
Срби
  
31.62
Чеси
  
14.07
Југословени
  
8.26
Мађари
  
1.51
Албанци
  
0.43
Муслимани
  
0.34
Италијани
  
0.25
Македонци
  
0.21
Словаци
  
0.18
Немци
  
0.15
Словенци
  
0.14
Црногорци
  
0.14
Роми
  
0.07
Јевреји
  
0.06
Румуни
  
0.03
Русини
  
0.03
Аустријанци
  
0.02
Бугари
  
0.01
Грци
  
0.01
Пољаци
  
0.01
Руси
  
0.01
остали
  
0.07
неопредељени
  
3.28
регион. опр.
  
0.10
непознато
  
2.12
укупно: 9.748

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 27. 4. 2013.. 
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]