Босански пријатељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна трећег броја часописа

„Босански пријатељ“ је био први босанскохерцеговачки часопис, који је почео излазити 1850. године. Оснивач, уредник и за живота готово једини аутор је био фра Иван Фрањо Јукић. Објављена су укупно четири броја, од којих је прва три припремио Јукић а последњи број његов ученик фра Антун Кнежевић.[1]

Часопис је нудио информације из историје, географије, етнографије, етномедицине, народног стваралаштва и културне дјелатности истакнутих појединаца. Заступао је и разне књижевне правце и представљао својеврсну енциклопедију знања и забавног садржаја.[2] Од радова објављених у часопису се издвајају: Љетопис Католичке цркве, Земљодржавописни преглед турског царства у Еуропи, Омер-паша и босански Турци и путопис Путовање из Сарајева у Цариград 1852. године.[3]

Издања[уреди]

Први број Босанског пријатеља Јукић је завршио 1850. у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду), а штампао га је Људевит Гај исте године у Загребу у својој штампарији и о свом трошку. Материјал за прву свеску Јукић је прикупљао годинама раније, јер је планирао оснивање књижевног друштва „Коло босанско“ које би објављивало свој часопис, али до тога није дошло.[3] Први број је посвећен бискупу Јосипу Штросмајеру и имао је 140 страна.[1] У њему се, између осталог, аутор жали на тешкоће око издавања часописа и позива на оснивање књижевног друштва и пребацује црквеним и световним властима што немају разумијевања за овакве идеје.[4]

Други број је изашао у новембру 1851. и трошкове штампања је сносио сам Јукић. Овај број је имао око 200 страна[1] и био је посвећен сераскеру Омер-паши Латасу. Само два мјесеца након објављивања овог броја, Латас је Јукића ухапсио у Сарајеву и касније пребацио у цариградски затвор и протјерао из Босне.[4]

Трећи број часописа Јукић је састављао у изгнанству, углавном за вријеме службе у Ђакову. Објављен је тек 1861. (четири године након његове смрти), а штампање је омогућила Матица Илирска.[4] Имао је 215 страница.[1]

Четврти број је саставио и издао 1870. године у Сиску фра Антун Кнежевић[1], који је у Варцар Вакуфу био Јукићев ученик и касније близак пријатељ и следбеник.[4]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Иван Ловреновић: Путовање Ивана Фране Јукића, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука - Београд. 2005. ISBN 978-99938-31-66-2.
  2. „Босански пријатељ”. Приступљено 15. 3. 2010. 
  3. 3,0 3,1 Иво Прањковић: Хрватски језик и фрањевци Босне Сребрене, Вијенац бр. 167, Матица хрватска
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Фра Иван Франо Јукић”. Приступљено 15. 3. 2010.