Ботаничка номенклатура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Линеово дело Биљне врсте пионирски рад савремене ботаничке номенклатуре.

Ботаничка номенклатура (енгл. International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants - ICN) је систем којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је латински, грчки или су имена латинизирана. На пример бедрница српска панчићија или Pancicia serbica Vis. има латинизиран назив рода и назив врсте. Ова номенклатура је пре 2011. била позната као ICBN (енгл. International Code of Botanical Nomenclature).[1][2]

Ако се као пример узме дивља ружа (шипак) класификација је следећа: Дивља ружа је врста њен научни назив је Rosa canina L.

Rosa је име рода (genus) и пише се великим словом, canina је име врсте (атрибут) и значи псећа (од canis – пас), увек се пише малим словом, а L. означава иницијал аутора (у овом случају Linne).

Врста R. canina L. припада секцији: Caninae Crép. (François Crépin) подрода: Cynorhodon Dumort. (Graf Barthélemy Charles Joseph Dumortier) псећих ружа од латинизираног грчког κυων (кион) - пас и ροδον (родон) – ружа.

Род Rosa L. припада потпородици Rosoideae Focke (Wilhelm Olbers Focke), породици Rosaceae Juss. (Antoine Laurent de Jessieu), подреду Rosineae, реду Rosales. Овај ред сврстан је у подкласу Rosideae, класе Magnoliopsida (syn. Dicotyledones), одељка Magnoliophyta (syn. Angiospermae - скривеносеменице).

Понекад у давању имена таксону учествује више аутора из различитих разлога. Тако је на пример оморика у време када ју је открио Јосиф Панчић, 1875. године, сврстана у род Pinus јер су родови смрче (Picea), јеле (Abies) и борова (Pinus) били обухваћени тадашњим заједничким родом Pinus. Тада је оморика добила назив Pinus omorika Pančić, да би ревизијом рода Pinus сврстана у нови род - род смрче (Picea) и добила данашњи назив Picea omorika (Pančić) Purkyne. Име Панчића се због тога пише у загради, а иза њега је име Purkyne (Emanuel Ritter von Purkyne) који је извршио ревизију рода Pinus и посредно комплетирао данашњи назив оморике.

Занимљиво је проанализирати и имена категорија нижих од врсте (тзв. унутарврсних таксона). Rosa canina има, на пример, подврсту која носи назив R. canina subsp. dumetorum (Thuill.) Parment. Име значи она која расте у живици (лат. dumeto}- – омеђити, кољем оградити). Antoine Auguste Parmentier ју је окарактерисао као подврсту псеће руже. Код унутарврсних таксона (подврста, варијетет, форма) иза имена врсте без аутора пише се скраћеница subsp., var. или f. и име таксона малим словом, следи име аутора унутарврсног таксона: Oenothera macrocarpa ssp. oklahomensis (Norton) W. L. Wagner, Ако је у питању основни унутарврсни таксон (некадашња typica) име подврсте је идентично са именом врсте и аутор имена врсте остаје, а подврста нема аутора: Oenothera macrocarpa Nutt. ssp. macrocarpa.

Поред правила које прописује ботаничка номенклатура, и која важи за природне таксоне, постоји и номенклатура културних биљака. За ову групу биљака правила прописује ICNCP (енгл. International Code of Nomenclature for Cultivated Plants)[3]

Извори[уреди]

  1. McNeill J.; Barrie F.R.; Burdet H.M.; Demoulin V., ур. (2006). International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 (electronic изд.). Vienna: International Association for Plant Taxonomy. Приступљено 20. 2. 2011. 
  2. Knapp, S.; McNeill, J.; Turland, N.J. (2011). „Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you?”. PhytoKeys. 6 (0): 5—11. doi:10.3897/phytokeys.6.1960. 
  3. Zander, Robert (2002): Trilingual Dictionary of Plant Names / English French German / Handwörterbuch der Pflanzennamen / Englisch Französich Deutsch / Dictionnaire des Noms de Plantes / Anglais Français Allemand. Ulmer

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]