Брегенц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брегенц
нем. Bregenz

Bregenz Luftbild.jpg
Поглед на град из ваздуха

Грб
Основни подаци
Држава Застава Аустрије Аустрија
Становништво
Становништво 27.439 (2008. год.)
Густина становништва 930 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°30′18″N 9°44′57″E / 47.505, 9.749167
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 427 м
Површина 29,51 км²
Брегенц на мапи Аустрије
{{{alt}}}
Брегенц
Брегенц на мапи Аустрије
Остали подаци
Градоначелник Маркус Линхарт
Веб-страна www.bregenz.at


Координате: 47° 30′ 18" СГШ, 9° 44′ 57" ИГД
Брегенц (нем. Bregenz) је важан град у Аустрији, смештен у крајње западном делу државе. Брегенц је, мада није највеће насеље покрајине Форарлберг, је њен главни град. Брегенц је и седиште истоименог округа Брегенц. Са других значајним градом покрајине, Дорнбирном, удаљеним свега 10 км, прави конурбацију „Форарлберг“.

Природне одлике[уреди]

Брегенц се налази у крајње западном делу Аустрије, близу границе са Швајцарском и Немачком. Престоница државе, Беч, удаљена је око 640 км источно од града.

Рељеф: Брегенц се сместио на источном обали Боденског језера. Река Дорнбирнер Ах, чија долина представља „жилу куцавицу“ Форарлберга, улива се у језеро на месту града. Изнад града се издиже планина Карен у саставу Алпа.

Клима: Клима у Брегенцу је умерено континетална са осетним утицајем планинске климе због близине Алпа и знатне надморске висине.

Воде: Брегенц лежи на на Боденском језеру и на реци Дорнбирнер Ах, која се ту улива у језеро.

Историја[уреди]

Добро очувано старо градско језгро - улица Антона Шнајдера
Градска лука

Прва насеља на месту данашњег Брегенца настају око 1500. п. н. е. У 4. веку п. н. е. овде постоји значајно келтско утврђење. Римљани освајају утврђење око 15. п. н. е. и оснивају град Бригантијум (лат. 'Brigantium), по келтском племену Бриганти. Одатле и Брегенц води порекло свог имена.

У 3. веку германско племе Алемани пар пута уништавају Бригантијум, но ипак су Римљани све до 4. века имали у граду снажну језерску ратну флотилу. Најзад су Алемани око 450. године освојили и населили област старог Бригантијума. У раном 7. веку шкотски овде проповедају мисионари Колумбан и Гал, у 13. веку настају градски бедеми.

Године 1451. г. Хабзбурговци купују половину грофовије Брегенц са истоименим градом. Брегенц постаје део такозване Предње Аустрије (Vorderösterreich). 1523. г. Хабзбурговци добијају и преостали део грофовине Брегенц. Брегенц остаје до наполеонских ратова у саставу Предње Аустрије чији су главни градови били прво Констанц и затим Фрајбург у данашњој Немачкој. 1805. године Брегенц припада Наполеоновом савезнику Баварској, али је 1814. године опет аустријски. После бечког конгреса 1815. нестаје Предње Аустрије и Брегенц је заједно са Форарлбергом у саставу Тирола, у којем остаје све до после Првог светског рата. После монархије, у Републици Аустрији, Форарлберг се одваја од Тирола и постаје засебна покрајина са Брегенцом као главним градом. У Брегенцу и Форарлбергу се 1919. године организује референдум о присједињењу Швајцарској. Већина је била за присједињење, но Швајцарска је то одбила.

Становништво[уреди]

Данас је Брегенц град са близу 30.000 становника, са предграђима двоструко више. Ако се уброји и суседна агломерација Дорнбирна и њему ближи градови онда настаје конурбаница „Форарлберг“ са око 200.000 становника.

Привреда[уреди]

Брегенц, као управно средиште покрајине, значајан део привреде везује за активности управе.

Град је и туристичко средиште, једино значајно туристичко одредиште на аустријском делу Боденског језера. Томе иде у прилог и очувано старо градско језгро и више цркава, манастира и палата. Посебно је леп кеј дуж језера.

Култура и образовање[уреди]

Брегенц је културно средиште Форарлберга. На пољу културе град је посебно познат по годишњем Брегенском позоришном фестивалу.

Град има више лицеја и средњих школа.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Брегенц