Пређи на садржај

Брезовица (Штрпце)

Брезовица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаШтрпце
Становништво
 — 2024.942
Географске карактеристике
Координате42° 13′ 19″ С; 21° 00′ 17″ И / 42.2219° С; 21.0047° И / 42.2219; 21.0047
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1015 m
Брезовица на карти Србије
Брезовица
Брезовица
Брезовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број38157
Позивни број0290
Регистарска ознакаUR (SRB)  |  05 (RKS)

Брезовица (алб. Brezovicë) је насељено место и највећи скијашки центар на Косову и Метохији, у српској енклави општини Штрпце на самом југу Србије. Село се дели на пет махала: Павлеве, Борзане, Блатештица, Бандулине и Зграде.[1] Са леве стране села се налази река Блатештичанка а са десне река Миљоштица. Изнад насеља према Врбештици у близини старих рудника налазе се остаци тврђаве Градиште из средњег века.

У насељу се налазе споменик Ракановац и црква Светог Стефана, задужбина лекара и потомка руске племићке породице Растка Александрова, доктора Баташе. У близини Брезовице се налази и Бећирова црквица и остаци тврђаве Градиште на врху Чајлије.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се на око 20 km источно од Призрена, 5 km југозападно од општинског центра Штрпца. Граница са Северном Македонијом налази се 7 km југоисточно. Ски простор се налази на северној, западној и источној страни националног парка Шар-планина. 80 km дуга планина, која се протеже између Србије и Северне Македоније, достиже висину од преко 2.000 m, а Пирибег који је са висином од 2524 m надморске висине највиша тачка у источном делу Шар-планине, налази се 8 km југоисточно од Брезовице.

Историја

[уреди | уреди извор]

Брезовица као сопствено насеље је настала 80-тих година прошлог века одвајањем од села Врбештице.[1] 80% целог села има порекло из насеља Врбештице.

Током Другог светског рата, бугарски војници су на Видовдан стрељали 46 мештана (од чега 12 деце) на месту Ракановац код Брезовице, као одмазду за погибију једног свог војника. Након рата, ту је подигнут споменик.[3]

Јосип Броз Тито на Брезовици
Јосип Броз Тито у посети Споменику Шарпланинском партизанском одреду

Током посете Јосипа Броза Тита САП Косову 1975 године Тито је боравио у Хотелу Бреза.

Хотел Нарцис са 250 лежајева изграђен је 1981. поред хотела Бреза.[4]

Године 1997, потомак руске племићке породице Ратко Александров Баташа је отпочео изградњу цркве Светог Стефана, која је завршена 2001. године.[тражи се извор]

Период после рата на Косову

[уреди | уреди извор]

У локалном хотелу Бреза се након повлачења војске СР Југославије налазио главни батаљон Украјинско-Пољског контигента КФОР-а. Иако је контигент напустио Општину Штрпце 2010. године и прешао у Камп Бондстил. 2016. године је изграђена кућа за припаднике Пољског КФОР-а.[5]

Украјинско-пољски контигент на Брезовици
Украјински генерал Лауф Нурулин на Брезовици

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва 2024. насеље је имало 942 становника са 100% српским становништвом.

Етнички састав према попису из 2024.[6]
Срби
  
942 100,00%
Укупно: 942
Етнички састав према попису из 1981.[7]
Срби
  
323 98,48%
Албанци
  
4 1,22%
Црногорци
  
1 0,30%
Демографија[8]
Година Становника
1981. 328
1991. 445

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Урошевић, Арсеније. А.Урошевић, О Косову..., стр.215-216. Сиринић. 
  2. ^ Остаци тврђаве Градиште-Чајлије — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
  3. ^ Ракановац — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
  4. ^ Борба, 16. окт. 1981, стр. 5
  5. ^ Фонет. „КФОР одлази из Штрпца”. Politika Online. Приступљено 2026-04-28. 
  6. ^ https://askapi.rks-gov.net/Custom/823d15fb-6fe5-4563-bed0-05dbc3d45f38.pdf (језик: албански)
  7. ^ Ethnic composition of Kosovo 1981
  8. ^ Kosovo