Национални парк Шар-планина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Шар-планина
IUCN категорија II (национални парк)
Šar Mountains, view from the Republic of Macedonia.jpg
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Шар-планина
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Шар-планина
Место  Србија
Најближи град Призрен
Координате 42°12′08.9″N 20°55′28.7″E / 42.202472° СГШ; 20.924639° ИГД / 42.202472; 20.924639Координате: 42°12′08.9″N 20°55′28.7″E / 42.202472° СГШ; 20.924639° ИГД / 42.202472; 20.924639
Површина 22.805 ha
Основано 1986. године
Управљачко тијело Србија

Национални парк Шар-планина се налази на деловима општина Штрпце, Призрен, Сува Река и Качаник на Косову и Метохији.

Оснивање и улога очувања[уреди]

Основан је 1986. године[1] и површина националног парка је 22.805 ha. Национални парк је основан ради очувања: различитих облика глацијалног (циркови, морене глацијална језера и др.), периглацијалног (снежанички циркови, клизећи блокови, микро-облици тундра мозаика са дробинама и др.), крашког и флувијалног рељефа; хидролошких објеката и појава (речни токови, извори, потоци, тресаве и језера); шумских и високопланинских вегетација и њихових станишта (заједнице мунике, молике, кривуља, тресаве и високе зелени и др.); станишта и популације дивље флоре (хајдучица краља Александра, Николићев пуцавац, борнмилера, шарпланински каранфил и др.) и фауне, посебно богате фауне дневних лептира, птица (сиви соко, велики тетреб, јаребица камењарка, прдавац, балканска ушата шева), сисара (снежна и динарска волухарица, мрки медвед, вук, дивокоза и др.); предела са низом карактеристичних обележја; бројних објеката културне баштине који потичу из средњевековне српске државе (манастири Св. Арханђела, Св. Петра Коришког, Св. Богородице и цркве Св. Николе, Св. Петке, Св. Ђорђа и др.) и заштите и очувања спомен обележја. [2][3]

Строги природни резервати у парку[уреди]

  • „Русеница“ представља прибежиште ретке и угрожене дивљачи у нашој земљи – риса и заштићен је као посебан резерват 1950.године;
  • „Попово прасе“ је резерват чисте састојине ендемичног бора мунике и заштићен је 1960.године. Стабла мунике су ниска, често са горње стране оштећена, подмладак врло редак, скоро без икакве друге приземне вегетације;
  • „Ошљак“ је резерват чисте састојине ендемичног бора мунике у доњем делу, а стене и камењари ближе врху Ошљака. Како је тај део Ошљака експониран више западу, то се у пролеће у њему окупљају велики тетребови а резерват насељавају и јаребице, камењарке и лештарке. Као посебан резерват заштићен је 1960.године;
  • „Голем бор“ је потпуно чиста муникова састојина и као посебан резерват заштићен је 1960.године.

Флора и фауна[уреди]

Шар-планина, која се као моћна баријера издиже изнад косовско-метохијске котлине, је висока и маркантна планина са око 70 врхова висине преко 2.000 m и са преко 30 врхова изнад 2.500 m (највиши врх у Србији Бистра са 2.652 m).

На Шар-планини живи 1.800 биљних врста. Међу њима, 175 је строго заштићених и 268 заштићених. У Црвеној књизи флоре Србије су 24 врсте, на списку Европске црвене листе угрожених животињских и биљних врста (European Red List of Globally Threatened Animals and Plants 1991) је 25 врста, и на списку Светске црвене листе угрожених биљака (IUCN Red List of Threatened Plants, 1997) је 31 врста.

Истовремено, Шар-планина па и сам Национални парк, представља једно од фаунистички најбогатијих подручја Србије и Европе. У Националном парку живи 147 врста дневних лептира (50,86% балканске фауне дневних лептира и 77% врста Србије), 31 врста водоземаца и гмизаваца (или 69% српске херпетофауне), 159 врста птица (а среће се и преко 200 врста), и 32 врсте сисара, од тога 30 врста глобално угрожених и 17 врста које су природне реткости.

Споменици културе[уреди]

Поред тога што је овај национални парк по свом природном богатству једна од врућих тачака биолошке разноврсности Европе, он је изузетно драгоцен и као колевка српске духовности, државности и историје.

На овом подручју се налази 45 објеката културне баштине, а међу њима се истиче 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја изграђених у периоду од 12. до 16. века.

Ту су испосница и манастир Св. Петра Коришког из XIII века, црква Св. Петке из 14. века, црква Св. Богородице Огидитрије из XIV века, манастир Св. Тројице из 15. века, остаци Душановог града и манастирског комплекса Св. Архангели из 14. века надомак Призрена, и други споменици културе од највећег националног значаја.

Међународни значај[уреди]

  • Национални парк „Шар-планина“ налази се на Листи међународно значајних подручја за биљке као ИПА подручје (Important Plant Areas -IPA, Planta Europa, Plantlife, 2005);
  • Због великог присуства ретких и угрожених врста птица, Шар-планина је уврштена у Листу најважнијих подручја птица у Европи (GRIMMETT & JONES 1989). Такође, подручје српског дела Шар-планине се налази на Листи међународно значајних подручја за птице као ИБА подручје (Important Bird Аreas - IBA, BirdLife Conservation, BirdLife International, 1999);
  • Подручје Националног парка „Шар-планина“ је идентификовано као Емералд подручје под именом „Шар планина“, део мреже подручја (Emerald Network of Areas of Special Conservation Interest - АsCI) значајних са становишта примене Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција) у Србији, са ознаком RS0000008;
  • Национални парк „Шар-планина“ налази се на Националној листи једног од 10 потенцијалних резервата биосфере (Biosphere Reserve) у оквиру УНЕСКО програма „Човек и биосфера“ (UNESCO - Man and Biosphaere), и налази се на прелиминарној листи од пет потенцијалних добара која би требало да буду номинована за упис у UNESCO листу добара светске баштине на основу Конвенције о заштити светске културне и природне баштине (World Heritage Convention);
  • Налази се на Прелиминарној националној листи као једно од 65 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији.

Решење - акт о оснивању[уреди]

Закон о националним парковима ПР број 122, ступа на снагу 14. октобра 2015. године. Службени гласник РС 84/ 2015 од 06. 10. 2015. године.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај ове странице или један његов део, написан је на основу увида у Централни регистар заштићених природних добара које води Завод за заштиту природе Србије.