Бјалиничи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бјалиничи
Бялы́нічы; Белы́ничи
Музей Бялыніцкага-Бірулі.jpg
Бјалинички локални музеј
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Белорусија
Област  Могиљовска област
Рејон Бјалинички рејон
Основан први помен током XVI века
Становништво
Становништво
 — 2012. 10.639 (процена)
Географске карактеристике
Координате 53°59′44″ СГШ; 29°42′34″ ИГД / 53.99558° СГШ; 29.70958° ИГД / 53.99558; 29.70958Координате: 53°59′44″ СГШ; 29°42′34″ ИГД / 53.99558° СГШ; 29.70958° ИГД / 53.99558; 29.70958
Временска зона UTC+3
Бјалиничи на мапи Белорусије
Бјалиничи
Бјалиничи
Поштански број 213051
Позивни број +375 2232
Регистарска ознака 6
Веб-сајт
Варошица Бјалиничи

Бјалиничи или Бјелиничи (блр. Бялы́нічы; рус. Белы́ничи) је насељено место са административним статусом варошице (городской посёлок) у источном делу Републике Белорусије. Административно припада Бјалиничком рејону (чији је уједно и административни центар) Могиљовске области.

Према процени из 2012. у насељу је живело 10.639 становника.

Географија[уреди]

Бјалиничи се налазе на обалама реке Друт на око 36 км западно од административног центра рејона града Могиљова.

Кроз град пролази аутопут који повезује Могиљов са Минском.

Историја[уреди]

Насеље Бјалиничи се први пут спомиње у литванским архивама из XVI века као село Оршанског округа Витебског војводства и феудални посед атамана Лава Сапеге. Према легенди насеље су основали потомци извесног словена Бјелина па отуда и назив Бјалиничи („Бјалинови синови“). Према другој легенди име насеља које је основано 1240. потиче у знак сећања на чудесну светлост којом је зрачила чудотворна икона Мајке Божије (Бјалиничи - „Беле ноћи“) коју су у ту област донели кијевски монаси.

Насеље је током XVII века било важан католички верски центар, а у католичком манастиру је од 1624. до 1653. постојала жива штампарска делатност.

Бјалиничи добијају Магдебуршко право и постају слободан трговачки град 4. октобра 1634. године.

Године 1772. Бјалиничи улазе у састав Руске Империје и постају део Могиљовског округа. Према поидацима из 1785. у насељу је у то време живео 831 становник у 108 домаћинстава.

Насеље је интензивније почело да се развија почетком XX века. Библиотека је основана 1909. године. Бјалинички рејон је основан 17. јула 1924. и у то време у ансељу су основане прве колхозне заједнице. Године 1927. основана је локална метеоролошка станица, а већ следеће године насеље је добило и електричну енергију.

Бјалиничи су 27. септембра 1938. административно уређени као варошица (рус. городской посёлок).

Становништво[уреди]

Према процени, у насељу је 2012. живело 10.639 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
8.073[1] 10.625[1] 10.625[1] 10.688[1] 10.639[1]

Привреда[уреди]

Бјалиничи су познати по млечној индустрији, а нарочито по производњи квалитетних сирева.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе[уреди]