Колхоз

С Википедије, слободне енциклопедије

Колхоз О овој звучној датотеци слушај (помоћ·инфо) (рус. колхоз = коллективное хозяйство) је колективно задружно пољопривредно газдинство у бившем СССР-у. Земља којом се у њему располаже је државно власништво дато на коришћење, док су механизација и остала производна средства власништво самог колхоза. Настали су спајањем више ситних индивидуалних газдинстава и били су карактеристични за густо насељене делове СССР-а. Колхозници су поседовали малу окућницу и одређен број грла стоке. Површина ових газдинстава износила је око 6.000 ha.

Године 1948. је, након доношења Резолуције Информбироа, а како би се доказало да су Тито и његови сурадници заиста прави комунисти, у комунистичкој Југославији проведена колективизација села по узору на совјетске колхозе. У југославенском случају, сељачке колективи су називани задругама, а учлањивање сељака у њих (што је подразумевало одрицање од власништва земље и стоке) је спровођено под притиском власти, све према совјетском узору. Колосални социјални експеримент је дао лоше резултате – глад у држави је избегнута захваљујући хуманитарној помоћи из САЂа и других земаља демократског света, које су засновале савезништво с комунистичком Југославијом – те се од њега одустало након неколико година.[1]

Име[уреди | уреди извор]

Сложеница рус. колхоз је контракција од рус. коллективное хозяйство.[2] Овај руски термин је усвојен у другим језицима као позајмљеница; међутим, неки други језици су извели еквиваленте из матерњег корена, као што је украјински укр. колгосп, од укр. колективне господарство,[3] белоруски блр. калгас; естонски kolhoos; летонски kolhozs; и литвански kolūkis.

Колхози и совхози[уреди | уреди извор]

Колхози и совхози били су две саставнице социјалистичког сектора у пољопривреди, који је развијан након победе Октобарске револуције 1917. године, као противтежа породичним пољопривредним газдинствима. Покрет задругарства у Совјетском Савезу је двадесетих година још био наизглед спонтан и драговољан, те се изражавао у три главна облика: ТОЗ (сељачка радна задруга, где су и земља и алати остајали у власништву сељака, али је рад био колективизиран, док је приход расподељиван и с обзиром на власништво и с обзиром на рад), артељ (пољопривредна радна задруга, где су колективизирани и алати и земља, осим куће и окућнице, а приход је расподељиван с обзиром на радне дане, трудодане), те сељачка економска комуна, тј. „совхоз”" (гдје је све имање било колективизирано, а приход је расподељиван с обзиром на потребе појединаца односно породице; те су комуне осниване само на национализованим земљиштима која су претходно припадала племићима или манастирима). По попису 1929. чак 60.2 посто колхоза чинили су ТОЗ-ови, 33,6 посто артељи, а само 6,2 посто комуне.

Комунистичка партија Совјетског Савеза је 1929. одлучила а 1930. да започне са спровођењем насилне колективизацију сеоских пољопривредних господарстава после које је колхоз постао обавезан, преузевши аспект државне провреде, те је каснијих година била честа пракса мењања статуса колхоза у совхоз или обрнуто.[4][5] Разлика је практично укинута пошто је Хрушчовљево водство КПСС увело зајамчене плате и за колхознике. Колхозницима је системом путовница било онемогућено да се преселе у град, а до 1969. године су и деца рођена у колхозу била обавезна да тамо остају[6][7], а ова везаност за земљу колхоза делимично се вратила у феудализам.

За разлику од колхоза, који су обухватали имања сељака и званично били њихова колективна својина, колхози су били у званичном власништву државе. Углавном се радило о имањима која су пре револуције била у власништву власти; ова имања су била у просеку већа (у просеку око 15.000 хектара, тј. отприлике три пута већа од колхоза), имала су најбољу земљу и најлакше су се добијала механизацијом и другим средствима за савремену пољопривреду.

Статистички подаци о колективним фармама у СССР-у

'Колективне фарме и државне фарме у СССР-у: број газдинстава, просечна величина и удео у пољопривредној производњи'

Година Број<бр> колхоза Број<бр> совхоза Величина<бр> колхоза у ha Величина
совхоза у ha		 Удео
колхоза		 удео
совхоза		 Удео
домаћинстава
1960. 44.000 7400 6600 26.200 44 % 18 % 38 %
1965. 36.300 11.700 6100 24.600 41 % 24 % 35 %
1970. 33.000 15.000 6100 20.800 40 % 28 % 32 %
1975. 28.500 18.100 6400 18.900 37 % 31 % 32 %
1980. 25.900 21.100 6600 17.200 35 % 36 % 29 %
1985. 26.200 22.700 6500 16.100 36 % 36 % 28 %
1990. 29.100 23.500 5900 15.300 36 % 38 % 26 %

Извор: Статистички годишњак СССР, наведена годишта, Државни статистички комитет СССР, Москва.

Нестајање колхоза након 1991.[уреди | уреди извор]

После распада Совјетског Савеза колхози су посве нестали у закавкаским и средњоазијским државама, делом у склопу опште приватизације (Грузија, Азербајџан итд.), делом државним декретима о њиховој преобразби (Туркменистан, Таџикистан итд.) Опстају у Русији, Украјини и Молдавији, али њихов број и њихов удео у пољопривреди стално се смањују.

Број колхоза и свих пољопривредних задруга у Русији, Украјини и Молдавији 1990. – 2005.

Русија Украјина Молдавија
Година Број
колхоза		 Задруге
укупно		 Број
колхоза		 Задруге
укупно		 Број
колхоза		 Задруге
укупно
1990. 12.800 29.400 8354 10,792 531 1891
1995. 5522 26.874 450 10,914 490 1232
2000. 3000 27.645 0 14,308 41 1386
2005. 2000 22.135 0 17,671 4 1846

Извори:

  • За Русију: Пољопривреда у Русији, статистички годишњак, Државни статистички комитет, Москва, наведена годишта.
  • За Украјину: Rethinking Agricultural Reform in Ukraine Архивирано 2008-10-28 на сајту Wayback Machine, IAMO, Halle, Nemačka.
  • За Молдавију: Таблице земљишног баланса, Државна агенција за земљишни катастар, Кишињев, наведена годишта.

Потребно је међутим запазити да су услед укидања колхоза и совхоза само ретко настајала индивидуална пољопривредна имања: у већини случајева се променио правни облик функционирања, али је колектив наставио да ради мање-више као и до тада. Током 1990-их година се, заправо, могло рећи да се само промијенио натпис на вратима управе. Чланови колхоза, наиме, нису имали ни алата, ни новца, ни знања ни навика потребних за вођење самосталних имања – углавном су били задовољни ако им се дало више слободе да у својим шталама узгајају свиње и другу стоку (често, плаћајући колективу за сточну храну – својим радом), спремају месо у властитим пушницама и слободно продају месо, воће поврће и разне сеоске производе који су произвели у својим кухињама и појатама. Тек након више од двадесет година, с променом генерација, примећује се на руском селу прави опоравак квалитета менаџмента и раст производње.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Istorija Jugoslavije 1918 – 1988", Treća knjiga "Socijalistička Jugoslavija", Branko Petranović, Nolit Beograd 1988, pogl. "Državna privreda i njene protivurečnosti"
  2. ^ „kolkhoz, n”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. Приступљено 2021-01-25.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  3. ^ Bilynsky, Andrii; Holubnychy, Vsevolod; Shumelda, Yakiv. „Collective farm”. Internet Encyclopedia of Ukraine. Приступљено 2021-01-25. 
  4. ^ Семчик В.И., Кооперация и право, Naukova Dumka, Kijev (1991)
  5. ^ Серова Е.В., Сельскохозяйственная кооперация в СССР, Agropromizdat, Moskva (1991).
  6. ^ Caroline Humphrey, Karl Marx Collective: Economy, society and religion in a Siberian collective farm, Cambridge University Press, Cambridge (1983), p. 14.
  7. ^ Leonard E. Hubbard, The Economics of Soviet Agriculture, Macmillan, London (1939), p. 275.
  8. ^ Nicholas Rada; et al. (2017-04-25). „Agricultural Recovery in Russia and the Rise of Its South”. United States Department of Agriculture. Приступљено 2019-09-26. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
  • Jacques, Vallin (новембар 2002). „A New Estimate of Ukrainian Population Losses during the Crises of the 1930s and 1940s”. Population Studies. 56 (3): 249—64. PMID 12553326. S2CID 21128795. doi:10.1080/00324720215934. 
  • Himka, John-Paul (пролеће 2013). „Encumbered Memory: The Ukrainian Famine of 1932–33”. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. 14 (2): 411—36. S2CID 159967790. doi:10.1353/kri.2013.0025. 
  • Conquest, Robert (2001). Reflections on a Ravaged Century (на језику: енглески). W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-32086-2. 
  • Fainsod, Merle (1970). How Russia is RuledНеопходна слободна регистрација (revised изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. 
  • Iordachi, Constantin; Bauerkämper, Arnd (2014). Collectivization of Agriculture in Communist Eastern Europe: Comparison and Entanglements. Budapest, New York: Central European University Press. ISBN 978-6155225635. JSTOR 10.7829/j.ctt6wpkqw. ProQuest 1651917124. 
  • Grigor., Suny, Ronald (1998). The Soviet experiment Russia, the USSR, and the successor statesНеопходна слободна регистрација. Oxford University Press. ISBN 978-0195081046. OCLC 434419149. 
  • Livi-Bassi, Massimo (1993). „On the Human Cost of Collectivization in the Soviet Union”. Population and Development Review. Population and Development Review (19): 743—766. JSTOR 2938412. doi:10.2307/2938412. 
  • Ammende, Ewald. "Human life in Russia", (Cleveland: J.T. Zubal, 1984), Reprint, Originally published: London, England: Allen & Unwin, 1936, ISBN 0-939738-54-6
  • Conquest, Robert. The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine, Oxford University Press, 1986.
  • Davies, R. W. The Socialist Offensive (Volume 1 of The Industrialization of Soviet Russia), Harvard University Press (1980), hardcover, ISBN 0-674-81480-0
  • Davies, R. W. The Soviet Collective Farm, 1929–1930 (Volume 2 of the Industrialization of Soviet Russia), Harvard University Press (1980), hardcover, ISBN 0-674-82600-0
  • Davies, R. W., Soviet Economy in Turmoil, 1929–1930 (volume 3 of The Industrialization of Soviet Russia), Harvard University Press (1989), ISBN 0-674-82655-8
  • Davies, R.W. and Stephen G. Wheatcroft. Years of Hunger: Soviet Agriculture, 1931–1933, (volume 4 of The Industrialization of Soviet Russia), Palgrave Macmillan (April, 2004), hardcover, ISBN 0-333-31107-8
  • Davies, R. W. and S. G. Wheatcroft. Materials for a Balance of the Soviet National Economy, 1928–1930, Cambridge University Press (1985), hardcover, 467 pages, ISBN 0-521-26125-2
  • Dolot, Miron. Execution by Hunger: The Hidden Holocaust, W. W. Norton (1987), trade paperback, 231 pages, ISBN 0-393-30416-7; hardcover (1985), ISBN 0-393-01886-5
  • Kokaisl, Petr. Soviet Collectivisation and Its Specific Focus on Central Asia Agris Volume V, Number 4, 2013, pp. 121–133, ISSN 1804-1930.
  • Hindus, Maurice. Red Bread: Collectivization in a Russian Village [1931]. Bllomingtonm, IN: Indiana University Press, 1988.
  • Laird, Roy D. "Collective Farming in Russia: A Political Study of the Soviet Kolkhozy", University of Kansas, Lawrence, KS (1958), 176 pp.
  • Lewin, Moshe. Russian Peasants and Soviet Power: A Study of Collectivization, W.W. Norton (1975), trade paperback, ISBN 0-393-00752-9
  • Library of Congress Revelations from the Russian Archives: Collectivization and Industrialization (primary documents from the period)
  • Martens, Ludo. Un autre regard sur Staline, Éditions EPO, 1994, 347 pages, ISBN 2-87262-081-8. See the section "External links" for an English translation.
  • McCauley, Martin (2008). Stalin and Stalinism (Revised, third изд.). Harlow, England: Pearson Longman. ISBN 978-1405874366. OCLC 191898287. 
  • Nimitz, Nancy. "Farm Development 1928–62", in Soviet and East European Agricultures, Jerry F. Karcz, ed. Berkeley, California: University of California, 1967.
  • Satter, David. Age of Delirium : The Decline and Fall of the Soviet Union, Yale University Press, 1996.
  • Taylor, Sally J. Stalin's Apologist: Walter Duranty : The New York Times's Man in Moscow, Oxford University Press (1990), hardcover, ISBN 0-19-505700-7
  • Tottle, Douglas. Fraud, Famine and Fascism: The Ukrainian genocide myth from Hitler to Harvard. Toronto: Progress Books, 1987
  • Wesson, Robert G. "Soviet Communes." Rutgers University Press, 1963
  • Zaslavskaya, Tatyana. The Second Socialist Revolution, ISBN 0-253-20614-6
  • Davies, Robert William, and Richard W. Davies. The socialist offensive: the collectivisation of Soviet agriculture, 1929-1930 (London: Macmillan, 1980).
  • Figes, Orlando. The Whisperers: Private Life in Stalin's Russia. "Macmillan". 2008
  • Frese, Stephen J. "Comrade Khrushchev and Farmer Garst: East-West Encounters Foster Agricultural Exchange." The History Teacher 38#1 (2004), pp. 37–65. online.
  • Hale-Dorrell, Aaron. "The Soviet Union, the United States, and Industrial Agriculture" Journal of World History (2015) 26#2 pp 295–324.
  • Hale-Dorrell, Aaron. Corn Crusade: Khrushchev's Farming Revolution in the Post-Stalin Soviet Union (2019) PhD dissertation version.
  • Hedlund, Stefan. Crisis in Soviet agriculture (1983).
  • Hunter, Holland. "Soviet Agriculture with and without Collectivization, 1928-1940." Slavic Review 47.2 (1988): 203-216. online
  • Karcz, Jerzy, ed. Soviet and East European Agriculture (1967)
  • McCauley, Martin. Khrushchev and the Development of Soviet Agriculture: Virgin Land Program, 1953-64 (Springer, 2016).
  • Volin, Lazar. "Soviet agriculture under Khrushchev." American Economic Review 49.2 (1959): 15-32 online.
  • Volin, Lazar/ Khrushchev and the Soviet agricultural scene (U of California Press, 2020).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колхоз&oldid=24166750”