Пређи на садржај

Васо Чубриловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 27. децембар 2006. у 15:41; аутор: Drazetad (разговор | доприноси) (дела+)
Васа Чубриловић као припадник Младе Босне

др Васа Чубриловић (14. јануар 1897, Босанска Градишка - 11. јун 1990, Београд) је био српски академик и историчар

Основну школу и гимназију је похађао у Сарајеву. За време гимназијских дана упознао се са Данилом Илићем, и постао члан организације Млада Босна.

Био је учесник у атентату на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Због његове малолетности, суд га је поштедео смртне казне и осудио на 16 година тешке тамнице, коју је издржавао у Сарајеву. После распада Аустро-Угарске монархије, крајем 1918. ослобођен је и одлази у Србију. По завршетку рата, дипломирао, а касније и докторирао историју на Београдском универзитету. До почетка Другог светског рата радио је као професор на Филозофском факултету у Београду од 1930. године.

На том месту, са краћим прекидима за време рата, остао је пуних 40 година. 7. марта 1937. објавио је своје дело "Истеривање Албанаца"

По избијању рата и окупације Југославије, почео је да проповеда антинемачку пропаганду, одбио да прихвати место на Београдском универзитету за време окупације, па је зато ухапшен и одведен на Бањицу. Пуштен је крајем 1943. године и остао је у Београду.

По формирању прве привремене владе ДФЈ, као угледни научник, заузео је место министра пољопривреде (1945). Престао је бити члан Земљорадничке странке и прихватио је линију НКОЈ-а и постао члан КПЈ крајем 1945.

По ослобођењу Београда, Васа Чубриловић је постао декан Филозофског факултета уместо академика Веселина Чајковића, коме је Суд части града Београда одузео ту функцију.

Такође је био и члан Комисије за обнову Универзитета и комесар за Филозофски факултет.

По формирању Владе ФНРЈ, Васа Чубриловић је био министар пољопривреде (1945-1946) и министар шумарства (1946-1950)

Оснивач је Балканолошког института у Београду 1970. и био је редовни предавач на катедри Историје Југославије, заједно са њеним оснивачем др Јованом Марјановићем.

Добитник је Октобарске награде и Седмојулске награде.


Дела

Аутор је више научних радова из домаће историографије, од којих су најзначајнији:

  • Босански устанак 1875-1878, Српска краљевска академија наука 1930 LXXXIII; Сарајево, 1962.
  • Босански Фрајкори у Аустро-турском рату 1788-1791, Братство,1933.
  • Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини, Југословенски историски часопис, Београд 1935. бр.1-4.
  • Истеривање Албанаца, Београд, 1937.
  • Први српски устанак и босански Срби, Београд, 1939.
  • Политичка прошлост Хрвата, Београд, 1940.
  • Историја политичке мисли у Србији 19. века, Београд 1956; Сарајево, 1960.
  • Терминологија племенског друштва у Црној Гори, Београд 1956.
  • Одабрани историјски радови, Београд, 1966.
  • Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, Београд, 1967.

Види још