Велика Теремија
| Велика Теремија рум. Teremia Mare | |
|---|---|
| Насеље | |
 Велика Теремија | |
  Велика Теремија Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 56′ 7″ N 20° 31′ 29″ E / 45.93528° С; 20.52472° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Велика Теремија |
| Надморска висина | 81 m (266 ft) |
| Становништво (2012)[1] | |
| • Укупно | 4.108 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 665231 |
Велика Теремија (рум. Teremia Mare) је село и седиште истоимене општине Велика Теремија, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.
Положај насеља[уреди | уреди извор]
Село Велика Теремија се налази у источном, румунском Банату, на неколико километара удаљености од Србије (преко границе се налази српско село Мокрин). Од Темишвара село је удаљено око 75 км, а од Кикинде свега 10ак километара. Сеоски атар је у равничарском делу Баната.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место се помиње још 1256. године. Теремија се налази у писаним актима из 1408. године, као место у Тамишкој жупанији. Године 1769-1770. извршена је колонизација Немаца, из Алзаса и Витенберга. Велика Теремија са три суседна села су формирала једну колонију Мариефелд. Изградили су ту досељеници 1770. године католичку цркву и немачку школу.
У турско време у месту Теремија живели су Срби већ од 1550-1552. године. Тако је 1557-1558. године ту било 23 српске породице, а 1582. године има 20, и то српских сточарских породица. Монаси манастира Пећка патријаршија су 1666. године записали у списку приложника тадашње житеље: домаћин Вујица, Радован, Милан Вукосављевић, Јован, поп Милосав, Пејаш, Баја, Селак, Гвозденовић, Новак, Русмир, Стојко, Ћира Тадић, Максим и кнез Милисав.[2] Године 1769. подигнута су ту на пустари изнова два насеља: Велика и Мала Теремија, при чему је свака имала по 80 домова граничара.[3]
Ту је у 19. веку био један од спахилука браће Нако. Христифор и Кирил су дошли у посед имања Велики Семиклуш и Теремија 1782. године. Платили су тада 70.000 ф. капитала и постали племићи са поседом. Од 1835. године наследио га је Јован Нако. Чиновник тог спахилука Јован Ластавица је 1844. године дао 2 ф. у Фонд Матице српске у Пешти.
Мариенфелд (германизован назив) је по Ерлеру 1774. године место у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту је римокатоличка црква а становништво је било претежно немачко.[4]
Живело је почетком 20. века у месту "Нађтеремија" (Великосентмиклошки срез) само 11 православних Срба.[5]
Становништво села Велике и Мале Теремије (Србе) је након Другог светског рата било државним насиљем Румуније организованом акцијом присилно протерано у удаљене крајеве државе.[6]
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем попису из 2002. село Велика Теремија имало је 2.480 ст., од чега Румуни чине 85%, а Мађари 10%. Последњих деценија број становништва опада.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ "Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 1955.
- ^ "Панчевачки рит", Етнографски институт САНУ, Београд 1953.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Миодраг Милин: "Срби из Румуније у Бараганској голготи", Темишвар 2002.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022) (мађарски језик)
