Велика дропља
Велика дропља | |
---|---|
Otis tarda | |
Звук Велике дропље | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | Otis Linnaeus, 1758
|
Врста: | O. tarda
|
Биномно име | |
Otis tarda Linnaeus, 1758
| |
Распрострањеност врсте:
углавном станарица
углавном лети
углавном зими
|
Велика дропља (лат. Otis tarda) је птица из породице дропљи и једина врста рода Otis. Спада међу најтеже птице летачице на свету. Насељава углавном степске пределе Европе и Азије.
Опис
[уреди | уреди извор]Мужјаци дропље су дугачки 90-110 cm, са распоном крила од 2,1 до 2,5 m. Обично су тешки 10-16 kg, мада је највећи забележени примерак тежио 21 kg. Одрасли мужјак има смеђи горњи део тела и бели доњи део, са сивом главом и вратом. За време сезоне парења, мужјаци имају дугачка танка бела пера која расту на врату, испод корена кљуна. Женке су мање од мужјака за 30%. Гнезда готово да и не праве- са нешто сламчица у мање удубљење снесе 2, врло ретко 3 јајета. Гнезди се једном годишње.[2]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Насељава Евроазију, од Пиринејског полуострва до Далеког истока, односно између 55° и 35° северне географске ширине. Свугде се гнезди спорадично.[2] Процењује се да у свету има између 31.000 и 37.000 јединки. У Европи је најбројнија у Шпанији и Португалу. Карактеристична је птица Панонске низије. Највише их је преостало у Мађарској (национални парк Кишкуншаг).
У Србији је врло ретка гнездарица, тренутно броји свега неколико парова и код нас је угрожена. Одржала се само на северу Баната, у резервату Пашњаци велике дропље (околина села Јазово), где се може наћи око 30 јединки.[в] Код нас је популација у сталном опадању. Насељава степске пределе, слатине и простране пашњаке са високом травом.[2]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Храни се зрнастим плодовима, бескичмењацима или ретко пољским мишевима.
Белешке
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2017). „Otis tarda”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 5. 2019.
- ^ а б в [Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд ]