Велика полуоса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика полуоса елипсе

Велика полуоса у геометрији служи да опише димензије елипсе или хиперболе.

У астрономији велика полуоса је један од шест орбиталних елемената који описују путању једног тела. Велика полуоса код елиптичне путање је половина веће осе елипсе, и представља, како би се могло рећи просечно растојање објекта од Сунца, ако се ради о елиптичној путањи где је Сунце у једној од жижа.

Орбитални период објекта се у односу на велику осу, о чему говори трећи Кеплеров закон, односи као

T^2 \propto a^3 \,

Литература[уреди]

  • Р. Грин: „Астрономија: Класика у новом руху“, Веста, 1998.
  • З. Бркић и Б. Шеварлић: „Општа астрономија“, Научна књига, 1981.