Велика полуоса
Велика полуоса у геометрији служи да опише димензије елипсе или хиперболе.
У астрономији велика полуоса је један од шест орбиталних елемената који описују путању једног тела. Велика полуоса код елиптичне путање је половина веће осе елипсе, и представља, како би се могло рећи просечно растојање објекта од Сунца, ако се ради о елиптичној путањи где је Сунце у једној од жижа.
Орбитални период објекта се у односу на велику осу, о чему говори трећи Кеплеров закон, односи као
Литература[уреди | уреди извор]
- Р. Грин: „Астрономија: Класика у новом руху“, Веста, 1998.
- З. Бркић и Б. Шеварлић: „Општа астрономија“, Научна књига, 1981.
![]() | Овај чланак везан за математику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |