Велики кањон

С Википедије, слободне енциклопедије
Велики кањон
Canyon River Tree (165872763).jpeg
ЛокацијаАризона, САД
Дужина277 mi (446 km) km
Ширина4 to 18 mi (6,4 to 29,0 km) km
Дубинаапрокс. 2,600 ft (800 m) m

Велики кањон (енгл. Grand Canyon;[1] или кањон Колорадо, енгл. Colorado Canyon) није најдубљи (енгл. Kali Gandaki Gorge у Непалу је много дубљи), нити највећи кањон на свету (енгл. Capertee Valley у Аустралији је око 1 km шири и дужи); ипак, Велики кањон је познат по својој визуелно запањујућој величини и свом сложеном пејзажу.[2][3] Налази се у северозападној Аризони. Већи део кањона чине степеничасте стене, над којима је некада протицала река Колорадо, а која се данас налази на много нижем нивоу у кањону. Велики кањон је 277 mi (446 km) дуг, до 18 mi (29 km) широк и достиже дубину преко миље (6.093 ft or 1.857 m).[4]

Кањон и суседни обод налазе се унутар Националног парка Велики кањон, националне шуме Кајбаб, националног монумента Велики кањон-Парашант, индијанског резервата Валапаја, индијанског резервата Хавасупаја и Навахо нације. Председник Теодор Рузвелт је био велики заговорник очувања подручја Великог кањона и посећивао га је у бројним приликама како би ловио и уживао у пејзажима.

Скоро две милијарде година геолошке историје Земље биле су изложене док су река Колорадо и њене притоке резале своје канале кроз слој по слој стене док је висораван Колорадо била тектонски подизана.[5] Док геолози расправљају о неким аспектима историје урезивања кањона,[6] неколико недавних студија подржавају хипотезу да је река Колорадо свој ток кроз то подручје успоставила пре око 5 до 6 милиона година.[7][8][9] Од тада је река Колорадо покретала смањивање притока и повлачење литица, истовремено продубљујући и проширујући кањон.

Хиљадама година су ово подручје непрестано насељавали Индијанци, који су изградили насеља унутар кањона и његових бројних пећина. Народ Пуебло сматрао је Велики кањон светим местом, и вршили су ходочашћа у њему.[10] Први Европљанин за кога је познато да је видео Велики кањон био је Гарсија Лопез де Карденас из Шпаније, који је ту доспео 1540. године.[11]

Величина[уреди | уреди извор]

Велики кањон

Кањон Колорада је дуг 446 километара, широк 29 километара и дубок преко 1.500 метара. Чине га стене са оштрим литицама, много долина и дубоки кланци. Велико пространство је проглашено националним парком, кога посети око 4 милиона туриста годишње.

Велики кањон је резултат велике ерозије, вулканских ерупција, наслага лаве и протицања реке Колорадо. Налази се на надморској висини између 1.500 и 2.600 метара.

Порекло[уреди | уреди извор]

Велики кањон је релативно новијег порекла, али је ерозија, изазвана протицањем реке Колорадо, почела још пре шест милиона година.[7] Састав стена у кањону указује и на могућност да је овај регион некада био дно мора. Наслаге које се налазе на стенама указују на постепено формирање и постојање овог природног чуда на Земљи још од пре више од две милијарде година.

Природа[уреди | уреди извор]

Вегетацију овог региона чине углавном пустињске биљке, као што су агава и шпански бајонет. Клима је таква да су у летњим периодима неподношљиве врућине, а током зиме чак и „камен пуца“. Веома је мало падавина током године у овом региону. Мањи део националног парка је пошумљен и чине га зимзелена стабла.

Откривање[уреди | уреди извор]

Велики кањон је открила шпанска експедиција, још 1540. године. Међутим, због веома неприступачног терена, у то време није било могуће у потпуности истражити кањон. Требало је да прође више од три века да би са расположивом техником биле створене могућности за детаљније истраживање кањона. То су радиле америчке експедиције геолога уз помоћ војних јединица. Оно што је откривено, у геолошком смислу, је представљало право природно светско чудо, које је омогућило детаљније истраживање формирања копна на Земљи.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Занимљиво је да када је подигнута брана на Колораду 1963. године, недалеко од овог предела, готово да је прекинут природни доток воде и песка у кањон. Америчка влада је тада спровела пројекат којим је више од 380 милијарди литара воде пуштено са бране и тиме спречила угрожавање лепоте овог туристичког и природног чуда Аризоне. Вештачка поплава је донела све природне елементе потребне за одржавање екстеријера Великог кањона.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pueblos join forces to oppose Grand Canyon Escalade Project”. Navajo Times. 11. 9. 2014. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2016. Приступљено 20. 4. 2016. 
  2. ^ Linford, Laurence D. Navajo Places. History, Legend, Landscape. University of Utah Press. Salt Lake City, UT: 2000.
  3. ^ Wilson, Alan with Gene Dennison. Navajo Place Names. An observer's guide. Jeffrey Norton Publishers. Guilford, CT: 1995.
  4. ^ Kiver, E.P.; Harris, D.V. (1999). Geology of US Parklands. Wiley. стр. 902. 
  5. ^ Geologic Formations of the Grand Canyon Архивирано април 3, 2007 на сајту Wayback Machine National Park Service Retrieved November 17, 2009
  6. ^ Ranney, Wayne (2005). Carving Grand Canyon: Evidence, Theories, and Mystery. Grand Canyon Association. ISBN 978-0-938216-82-7. 
  7. ^ а б Karlstrom, Karl E.; Lee, John P.; Kelley, Shari A.; Crow, Ryan S.; et al. (2014). „Formation of the Grand Canyon 5 to 6 million years ago through integration of older palaeocanyons”. Nature Geoscience. 7 (3): 239—244. Bibcode:2014NatGe...7..239K. doi:10.1038/ngeo2065. 
  8. ^ Darling, Andrew; Whipple, Kelin (2015). „Geomorphic constraints on the age of the western Grand Canyon”. Geosphere. 11 (4): 958—976. Bibcode:2015Geosp..11..958D. doi:10.1130/ges01131.1Слободан приступ. 
  9. ^ Spencer, J.E.; Patchett, P.J.; Pearthree, P.A.; House, P.K.; Sarna-Wojcicki, A.M.; Wan, E.; Roskowski, J.A.; Faulds, J.E. (2013). „Review and analysis of the age and origin of the Pliocene Bouse Formation, lower Colorado River Valley, southwestern USA”. Geosphere. 9 (3): 444—459. Bibcode:2013Geosp...9..444S. doi:10.1130/ges00896.1Слободан приступ. 
  10. ^ Mitchell, Douglas R.; Lippert, Dorothy; Brunson-Hadley, Judy L. (2004). Ancient Burial Practices in the American Southwest (reprint, illustrated изд.). Albuquerque, NM: UNM Press. стр. 11. ISBN 978-0-8263-3461-9. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2016. 
  11. ^ „History of the Colorado Plateau”. Utah History Encyclopedia. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2013. Приступљено 22. 10. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]