Велимир Вељковић
| Велимир Вељковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. новембар 1881. |
| Место рођења | Лужнице, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1. јун 1936. (54 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Образовање | Војна академија у Београду |
| Војна каријера | |
| Служба | 1903 — 1936. |
| Војска | Краљевина Србија Краљевина Југославија |
| Чин |   Артиљеријски бригадни генерал |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Орден белог орла са мачевима |
Велимир Вељковић (Лужнице, 1881 — Београд, 1. јун 1936) био је артиљеријски бригадни генерал и ађутант краља.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је угледној породици Вељковић[1] у Лужницама код Крагујевца. Основну школу је завршио у родном месту, а шест разреда гимназије у Крагујевцу. Потом је завршио нижу школу Војне академије, као питомац 33. класе (1900—1903) и 129. у рангу.[2]
Произведен је за пешадијског потпоручника 1903. године и постављен је за водног официра XIX и XI шумадијског артиљеријском пука у Крагујевцу.[2] На сопствену молбу је 1907. прешао из пешадије у артиљерију, у IV артијљеријски пук „Танаско Рајић”.[2] Године 1909. је произведен за артиљеријског поручника.[2] Године је 1911. је постављен за командира вода и наставника Ђачке батерије, која је расформирана 1912, па се вратио у IV артиљеријски пук.[3]
Учествовао је у Балканским ратовима 1912. као водник, а 1913. као командир 6. пољске батерије у IV артиљеријском пуку.[4] Године 1913. порозведен је у капетана II класе и награђен је Медаљом за храброст,[1] а године 1914. је произведен у капетана I класе.[2]
На месту командира пољске батерије се налазио и на почетку Првом светском рату.[2] Током Првог светског рата посебно се испољио у борбама за одбрану Србије током 1915. године. Те године је напређен у мајора,[3] и одликован је Орденом белог орла.[2] На Солунском фронту 1916. године је био командир брдске батерије IV артиљеријског пука. Његова батерија је у Пробоју Солунског фронта подржавала XI пешадијски пук.[3] Тада је одликован највишим ратним одликовањем Карађорђевом звездом са мачевима.[1]
Године 1920. је унапређен у потпуковника.[2] Након рата је постављен за команданта дивизиона у Дринском, а потом IV артиљеријског пука (1919).[4] Две године касније је постао помоћник команданта подофицирске школе, 1924. комантант XXVIII артиљеријског пука, а 1927. комантант Шумадијског артиљеријског пука у Крагујевцу.[4][2]
Децембра 1930. је унапређен у чин бригадног генерала, поново одликован Орденом белог орла и постављен је за ађутанта краља Александра.[4] Ту дужност је обављао до неколико месеци пред Марсељски атентат. Након тога је обављао функцију начелника артиљерије Шумадијске дивизионе области[2] све до смрти.[1]
Преминуо је у Београду,[1] а сахрањен је у Крагујевцу.[3]
Одликовања[уреди | уреди извор]
Одликован је[3]:
- Карађорђевом звездом са мачевима IV реда
- Орденом Белог орла са мачевима III и IV реда
- Орденом Светог Саве
- Златном медаљом за храброст
- француским Ратним крстом са палмом
- бугарским Орденом за војничке заслуге
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђурић, Ђорђе (2006). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник, књига 2, В-Г. Нови Сад: Матица српска. стр. 136—137. ISBN 978-86-83651-62-7.
- Костић, Гргур, ур. (18. 12. 1930). „Нови армијски и бригадни генерали”. Време. Београд. 3224. Приступљено 21. 4. 2019.
- Миленовић, Миломир; Тановић, Јован, ур. (4. 6. 1936). „Генерал В. Вељковић командант артиљерије Шумадијске дивизије”. Политика. Београд. 10067. Архивирано из оригинала 03. 04. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2019.