Велимир Лукић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велимир Лукић
Пуно имеВелимир Лукић
Датум рођења(1936-02-10)10. фебруар 1936.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти29. август 1997.(1997-08-29) (61 год.)

Велимир Лукић (10. фебруар 1936 — 29. август 1997), српски песник и драматург, рођен је у Београду где је завршио гимназију и Академију за позориште филм и телевизију.[1] Дипломирао је драматургију у класи професора Јосипа Кулунџића. Радио је као новинар Радио Београда, потом драматург (1963–64), директор Драме (1964–72), и управник Народног позоришта у Београду. Остао је запамћен и као најмлађи директор Драме у историји Народног позоришта у Београду. Када се запослио имао је свега 28 година. У Народном позоришту остао је до 1990. године, од тога 18 година на месту управника (15.јун 1972 - 16. април 1990).

Лукић је својим песничким делима припадао неокласицизму. У драмама се вешто служио алегоријом да би описао своје време. У драмском стваралаштву, избегавајући да се бави митом у изворном облику, Лукић је почео да конституише псеудомитове, да ствара митске легенде како би му послужиле као позоришно огледало у коме ће осликати, приказати драму савременог човека, његово мучно искуство са друштвом и историјом.

Избор из дела[уреди]

  • "Позив године", песме, "Нопок", Београд, 1954.
  • "Лето", песме, "Нолит", Београд, 1956.
  • "Чудесни предео", песме, "Нолит", Београд, 1961.
  • "Окамењено море", драма у стиховима, "Просвета", Београд, 1962.
  • "Дуги живот краља Освалда", драма, 1962.
  • "Бертове кочије или Сибила", драма, 1963.
  • "Валпургијска ноћ", драма, 1964.
  • "Фарсе", "Просвета" Београд, 1965.
  • "Мадригали и друге песме", "Просвета", Београд, 1967.
  • "Магла и лик", песме
  • "Будне сенке таме", песме
  • "Тебанска куга", драма
  • "Афера недужне Анабеле", драма, Стеријино позорје, Нови Сад, 1970.
  • "Санта Марија де ла салуте", драма и друге

Награде[уреди]

За свој драматуршки рад добио је више књижевних награда:

  • за драму у стиху "Окамењено море" - Октобарску награду Београда за књижевност за 1962. годину;
  • за фарсу "Дуги живот краља Освалда" - Златни ловоров венац Фестивала малих сцена Југославије у Сарајеву,
  • за фарсу "Афера недужне Анабеле" - Стеријину награду за 1969. годину,
  • за фарсу "Завера или дуго праскозорје" - Стеријину награду за 1974. годину,
  • награду Удружења драмских умјетника Босне и Херцеговине за најбољи савремени драмски текст изведен у сезони 1973/74. у позориштима Босне и Херцеговине
  • награду "Марин Држић" Савеза удружења драмских уметника Југославије за најбољу савремену драму за период од 1970. до 1974. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Лукић, Велимир. Тебанска куга. [С. л : с. н., с. а.] стр. 2. 

Литература[уреди]

  • Лукић, Велимир. Тебанска куга. [С. л : с. н., с. а.] стр. 2. 
  • Стаменковић, Владимир, приређивач, Изабране драме Велимира Лукића, "Нолит", Београд, 1987.
  • Кратка биографија и стихови