Веруша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Веруша
Veruša (Montenegro).jpg
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Подгорица
Становништво
Становништво
 — (2011) 87
Географске карактеристике
Координате 42°38′55″ СГШ; 19°31′05″ ИГД / 42.6486° СГШ; 19.5181° ИГД / 42.6486; 19.5181Координате: 42°38′55″ СГШ; 19°31′05″ ИГД / 42.6486° СГШ; 19.5181° ИГД / 42.6486; 19.5181
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 1216 м
Веруша на мапи Црне Горе
Веруша
Веруша
Остали подаци
Позивни број 020
Регистарска ознака PG

Веруша је насеље у општини Подгорица у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 87 становника (према попису из 1991. било је 69 становника).

Основни подаци[уреди]

Веруша је насеље на пола старог пута између Подгорице и Колашина. Налази се на надморској висини од 1216 метара. У старијој племенској подјели припадала је Кучима и Васојевићима. Од старосједилачких породица Верушу су настањивали и имали посједе на њој: Вешовићи, Зечевићи, Ђукићи, Оровићи, Милошевићи и Лашићи — све васојевићке породице, и Секуловићи и Дармановићи- Братоножићи, затим Маровићи, Милачићи и Чађеновићи — Кучи. Сачувани су трагови старог становништва Мацура у виду гробља и тумула распоређених на више локација. Топоним Веруша је иначе српског поријекла и истовремено је старо српско женско име. Током римског управљања овим областима долином Веруше пролазио је трговачки пут од Дубровнику преко Дукље и Широкара до Пећи чији остаци и данас постоје у народу познати као римска џада. У административној подјели припадала је римској провинцији Диоклетији. По успостављању првих српских племенских управа овај поткомовски крај долази под управу братоношких војвода и остаје под њиховом контролом све до пада последње српске средњовјековне државе. Након тога контролу над овим крајем преузимају скадарски паше. У пописима становништва из 15. вијека помиње се Хасан Маринит као спахија овог тимара. Кучки главари средином 16. вијека преузимају на управљање за потребе скадарских паша цијело подручје Лијеве Ријеке па и Верушу, да би од 1625. године власт над овим подручјем припала неподијељено Васојевићима. У насељу се већина становништва бави пољопривредом. У летњим месецима на Веруши је много више становника, викендаша. Они долазе у своје куће ради одмора, рекреације али и експлоатације богатих природних ресурса.

  • У Веруши постоје двије пилане.
  • Веруша је позната по дјечјем одмаралишту дечјег савеза из Подгорице. Одмаралиште ради и зими и љети у неколико смјена.
  • Када је ноћни провод у питању, само у току сезоне рада одмаралишта организују се игранке.
  • Веруша лежи на истоименој ријеци.

Демографија[уреди]

У насељу Веруша живи 70 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 42,1 година (46,6 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 22 домаћинства, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,95.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2003. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 279
1953. 294
1961. 277
1971. 219
1981. 123
1991. 69 69
2003. 87 87
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
62 71,26 %
Црногорци
  
23 26,43 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]