Веруша

Координате: 42° 38′ 55″ С; 19° 31′ 05″ И / 42.6486° С; 19.5181° И / 42.6486; 19.5181
С Википедије, слободне енциклопедије

Веруша
Веруша
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ГрадПодгорица
Становништво
 — (2011)87
Географске карактеристике
Координате42° 38′ 55″ С; 19° 31′ 05″ И / 42.6486° С; 19.5181° И / 42.6486; 19.5181
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1216 m
Веруша на карти Црне Горе
Веруша
Веруша
Веруша на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаPG

Веруша је насеље у граду Подгорици у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 87 становника (према попису из 1991. било је 69 становника).

Основни подаци[уреди | уреди извор]

Веруша је насеље на пола старог пута између Подгорице и Колашина. Налази се на надморској висини од 1216 метара. У старим изворима за Верушу се зна да је била пашњак племена Братоножићи, о чему свједоче и стихови из пјесме Видосаве, сестре Пеја Станојева: О, Верушо губикозија душо... Од старосједилачких породица Верушу су настањивали и имали посједе на њој: Вешовићи, Зечевићи,Оровићи, Милошевићи и Лашићи — васојевићке породице, Секуловићи, Ђукићи, Чађеновићи и Дармановићи- Братоножићи, затим Маровићи, Милачићи — Кучи. Сачувани су трагови старог становништва Мацура у виду гробља и тумула распоређених на више локација. Топоним Веруша је иначе српског поријекла и истовремено је старо српско женско име. Током римског управљања овим областима долином Веруше пролазио је трговачки пут од Дубровнику преко Дукље и Широкара до Пећи чији остаци и данас постоје у народу познати као римска џада. У административној подјели припадала је римској провинцији Диоклетији. По успостављању првих српских племенских управа овај поткомовски крај долази под управу братоношких војвода и остаје под њиховом контролом све до пада последње српске средњовјековне државе. Након тога контролу над овим крајем преузимају скадарски паше. У пописима становништва из 15. вијека помиње се Хасан Маринит као спахија овог тимара. Веруша се 1650. године налази у области војводства братоношко брдског војводе архимандрита Ножицког Пеја Станојева Баљевића. У насељу се већина становништва бави пољопривредом. У летњим месецима на Веруши је много више становника, викендаша. Они долазе у своје куће ради одмора, рекреације али и експлоатације богатих природних ресурса.

  • У Веруши постоје двије пилане.
  • Веруша је позната по дјечјем одмаралишту дечјег савеза из Подгорице. Одмаралиште ради и зими и љети у неколико смјена.
  • Када је ноћни провод у питању, само у току сезоне рада одмаралишта организују се игранке.
  • Веруша лежи на истоименој ријеци.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Веруша живи 70 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 42,1 година (46,6 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 22 домаћинства, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,95.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2003. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 279
1953. 294
1961. 277
1971. 219
1981. 123
1991. 69 69
2003. 87 87
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
62 71,26%
Црногорци
  
23 26,43%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]