Весели Плавањци
| Весели Плавањци | |
|---|---|
 Весели Плавањци 1986. године | |
| Лични подаци | |
| Друга имена | Весели Плавњаци |
| Музички рад | |
| Активни период | 1983—1986. |
| Оснивање | 1983. (Плавно, Книн, СФРЈ) |
| Жанр | Изворна музика, Традиционална музика, Крајишка музика |
| Издавачка кућа | |
| Чланови | |
| Бивши чланови | Рајко Лалић Војин Дубајић Мишо Торбица Лука Торбица Симо Јовичић Стево Петровић Никола Мартић |
| Остало | |
| Повезани чланци | |
Весели Плавањци (Весели Плавњаци)[1] били су српски музички састав, који је изводио крајишку народну музику. Састав је настао и дјеловао на подручју Книна.
Историја групе[уреди | уреди извор]
Музички састав Весели Плавањци настао је у Плавну код Книна, на простору Сјеверне Далмације, 1983. године.[2][3][4] Име је добио по називу за становнике овог книнског села. Чланови састава Весели Плавањци били су солиста Рајко Лалић, пратећи вокали Војин Дубајић, Мишо Торбица, Лука Торбица, Симо Јовичић и Стево Петровић, и хармоникаш Никола Мартић.[5][1] Идејни творац групе био је чувени кнински новинар Раде Матијаш, који је био и оснивач групе Српска тромеђа.[2]
Свој музички албум Весели Плавањци издали су 1986. године.[1] Вокални солиста био је Рајко Лалић, родом из села Плавна покрај Книна, потоњи солиста Српске тромеђе.[5][6][7] Лалић је познат по специфичној боји гласа и сматра се једним од најбољих првих гласова крајишке изворне пјесме.
Готово сви чланови групе били су са простора села Плавна. Након овог албума, дио састава Весели Плавањци прелази у Српску тромеђу.[5][1][8]
Естрадна каријера[уреди | уреди извор]
Музички албуми[уреди | уреди извор]
Свој музички албум Весели Плавањци (као Весели Плавњаци) издају 1986. године за Дискос из Александровца. Албум је био снимљен у студију Радио Задра,[2] био је у формату ЛП плоче, а насловна пјесма била је Хучи ријека и проноси приче. Албум је имао осам пјесама, углавном патриотско-револуционарног садржаја. Аутор свих пјесама (текстописац и композитор) био је Светозар С. Милетић. Готово сви чланови групе били су из книнског села Плавна. Вокални солистa биo је Рајко Лалић. Пратећи вокали били су Војин Дубајић, Мишо Торбица Бијели, Лука Торбица, Симо Јовичић и Стево Петровић. Хармоникаш је био Никола Мартић Ћони, родом из книнског села Жагровића.[1]
Учесници су четири Сијела Тромеђе, које се одржава у Стрмици код Книна.[2][9][10] Побједници су 4. Сијела Тромеђе, које је одржано у августу 1986. године.[9][10] Такође су учесници Фестивала трубача у Гучи.[2] Свој први наступ у иностранству имали су у Швајцарској, скупа са Жељезничким културно-умјетнеичким друштвом Душко Дамјановић из Книна.[2]
Чланови[уреди | уреди извор]
- Рајко Лалић – Вокални солиста.
- Војин Дубајић – Пратећи вокал.
- Мишо Торбица Бијели – Пратећи вокал.
- Лука Торбица – Пратећи вокал.
- Симо Јовичић – Пратећи вокал.
- Стево Петровић – Пратећи вокал.
- Никола Мартић „Ћони“ – Хармоникаш.
Хитови[уреди | уреди извор]
- Село Плавно дивних обичаја (1986)
Фестивали[уреди | уреди извор]
- 1983. Прво Сијело Тромеђе у Стрмици, код Книна.[2]
- 1984. Друго Сијело Тромеђе у Стрмици, код Книна.[2][11][12]
- 1985. Треће Сијело Тромеђе у Стрмици, код Книна.[2]
- 1986. Четврто Сијело Тромеђе у Стрмици, код Книна.[9][10]
- 1986. Фестивал трубача у Гучи, код Лучана.[2]
Дискографија[уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Ansambl Veseli Plavnjaci - Huči Rijeka I Pronosi Priče (на језику: енглески), 1986, Приступљено 2023-08-26
- ^ а б в г д ђ е ж з и KRAJIŠKI PODCAST (1): Rajko Lalić - Upoznao sam Baju kod Đovanija u Gubinu! (на језику: српски), Приступљено 2024-01-20
- ^ „Facebook”. www.facebook.com. Приступљено 2023-08-26.
- ^ KOSIDBA NA BOBIJI 18.07.1984 (на језику: српски), Приступљено 2023-09-01
- ^ а б в Svrati u zavicaj – 241 emisija - 17.10.2022. – (Tv Duga Plus 2022) (на језику: српски), Приступљено 2022-11-10
- ^ Ansambl Veseli Plavnjaci - Selo Plavni divnih obicaja - (Audio 1986) (на језику: српски), Приступљено 2023-08-26
- ^ Ansambl Veseli Plavnjaci - Krsna Liko, slavom ovjencana - (Audio 1986) (на језику: српски), Приступљено 2023-08-26
- ^ Srpska Tromedja - Pale Medje Na Tromedji (на језику: енглески), Приступљено 2022-11-01
- ^ а б в Cetvrto selo Tromedje (на језику: српски), Приступљено 2022-11-01
- ^ а б в Cetvrto selo Tromedje( nastavak ) (на језику: српски), Приступљено 2022-11-01
- ^ V E S E L I P L A V A NJ C I - S I J E L O T R O M E Đ E - Strmica 18.08.1984 (на језику: српски), Приступљено 2024-02-21
- ^ S I J E L O T R O M E Đ E - S t r m i c a 1 9 8 4 (на језику: српски), Приступљено 2024-02-21