Ветрена Дупка (пећина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пећина Ветрена Дупка
Ветрена Дупка (пећина)
Ветрена Дупка
Положај
Место
(планина, река)
село Власи
(Влашка планина, Беровичка река)
Одлике
Геологија (тип) речна
Дужина 4.150 m

Ветрена Дупка је пећина која се налази у југоисточној Србији, у селу Власи, у Пиротском округу. Смештена је на ободу северних огранака Влашке планине, на левој страни долине Јерме. Удаљена је око 10 километара од пута Ниш — Димитровград и 20 километара од града Пирота.[1] Представља једну од највећих пећина тог краја, али није до краја испитана и неприступачна је за посете.

Настанак пећине[уреди]

Ветрена Дупка је тунелска речна пећина, усечена у кредним кречњацима. Створена је ерозијом Беровичке реке. Укупна дужина испитаних канала пећине је 4150 метара, дубина је 280, а висинска разлика је 150 метара.

Пећина се састоји од две морфолошке целине: дугачке, уске и меандарске пећине и дубоке јаме Пештерице.[2]

Морфолошке карактеристике[уреди]

Хоризонтални део пећине почиње малим отвором на који се надовезује каменита дворана, дужине 20, ширине до 8 и висине 5 метара. Пећински канал се даље наставља неуједначеним коридором, у коме се смењују мање дворане и сужења, задржавајући правац исток—запад.

Све до 1580 метара, пећина има изглед уског процепа, чије су стране обрађене водом, а дно покривено речним материјалом. У пећини се налази сифонско језеро, смештено у једном од ерозивних удубљења. Језеро је дугачко 20, дубоко око 10 и широко 3 метра. Стране басена језера су покривене глином.

Други део пећине почиње од сифонског језера и има другачији изглед у односу на први део. Главни пећински канал је шири, виши, а дно му је у целини покривено песком, шљунком и глином. У овом делу пећине се јављају пространије дворане, а у једној од већих дворана, висине преко 30 метара, налази се отвор јаме Пештерице.

Хемијски талози су заступљени у доњем делу пећине, у главном ходнику и низводно од сифонског језера. Пећински накит је претежно нечист и местимично глиновит, а најчешће се јавља у вишим дворанама и каналима. Средњи део пећинских ходника је најбогатије украшен.[3]

Јама Пештерица[уреди]

Јама почиње широким и високим улазом, изнад којег се диже одсек, висок 25 метара. На дубини од 15 метара се налази прва степеница, широка 8—12 метара, а испод ње је вертиклан одсек и друга степеница, на дубини од око 30 метара. Трећа степеница се налази на дубини од 125 метара, а испод ње настаје гротло јаме. Укупна дубина вертикалног дела јаме Пештерице износи 164 метара.

Хидролошке карактеристике[уреди]

Хидролошка активност Велике Дупке је врло сложена и пре свега зависи од режима воде у Беровичком пољу. У пећинском систему постоје три хидролошки различита дела: доњи суви део пећине, горњи део ходника са периодским током и понорска зона са сталним током. Кроз Ветрену Дупку протиче ток Беровичке реке. За време ниских вода, ток користи само најниже пећинске канале, а при средњем стању активни су сви понори, осим гротла Пештерице и горњег дела пећине, све до сифонског језера. Током изузетно високих вода Пештерица се активира као понор и тада вода испуњава све канале, сем највиших у доњем делу пећине.

Стални извори који избијају из Ветрене Дупке су нижи и њихова максимална издашност износи 2,5 м3/сек.[4]

Историјски развој проучавања[уреди]

Село Власи у коме се налази пећина Ветрена Дупка

Први пут Ветрену Дупку је истражио бугарски зоолог и спелеолог Иван Буреш у току 1941. године. Током те експедиције, Иван Буреш је у овој пећини открио до тада непознату врсту пећинских скакавца, која је и данас настањује.

Крајем 1950—их година прошлог века, пећину је посетио београдски географ др Петар Јовановић са групом колега, а средином 1960—их година Спелеолошки одсек Београда (СОБ) организовао је низ истраживања у Србији, међу којима су била и истраживања Ветрене Дупке. Године 1968. изведено је прво роњење на дах управо у језеру Ветрене Дупке.

Назив „Ветрена Дупка“ пећина је добила по некадашњем отвору кроз који је непрестано дувао хладан ветар.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Група аутора (1973). Земља и људи. Београд: Српско географско друштво. 
  2. Ђуровић, Предраг (1998). Спелеолошки атлас Србије. Београд: САНУ. 
  3. Петровић, Јован (1972). Пећина Ветрена дупка у селу Власи. Пирот: Пиротски зборник. 
  4. Петровић, Јован (1976). Јаме и пећине СР Србије. Београд: Војноиздавачки завод. 

Литература[уреди]

  • Група аутора (1973). Земља и људи. Београд: Српско географско друштво. 

Спољашње везе[уреди]

  1. Фотографије Ветрене Дупке
  2. Ветрена Дупка
  3. Пећина Ветрена Дупка