Јерма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јерма
Ermapoganovo.jpg
Јерма близу места Поганово
Опште информације
Дужина73,9 km
Пр. проток13 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
В. извора1.418 m
УшћеНишава
Географске карактеристике
Држава/е Србија  Бугарска
ПритокеЗвоначка река, Вучја река, Грубина река, Лишковица, Јабланица, Кусовранска река и Погановска река.

Јерма (буг. Ерма) река је у Србији и Бугарској, лева притока реке Нишаве, која припада Црноморском сливу. Има дужину од око 74 km, од тога 50 km протиче кроз Србију, а значајнија притока јој је Звоначка река.

Јерма извире на Власинској висоравни недалеко од Власинског језера у Општини Сурдулица (Србија), из Србије у селу Стрезимировци на граничном прелазу прелази у Бугарску, протиче једним делом кроз Бугарску, код Звоначке Бање поново улази у Србију (Општина Бабушница), пролази поред Манастира Поганово и улива се у Нишаву (Општина Пирот), код села Сукова, недалеко од Пирота.

Пробијајући се кроз Гребен планину (1.337 м) и Влашку планину (1.442 м) Јерма гради два велика кланца које мештани називају Одоровско и Влашко ждрело, са странама високим 300 − 400 м и ширином 10-30 м. Кланци су све до 1927. били потпуно непролазни. Тада је за потребе рудника каменог угља "Ракита" кроз клисуру пробијена траса железнице уског колосека. Рудник је затворен шездесетих година XX века, а седамдесетих је уместо пруге направљен асфалтни пут. Изградња пута је омогућила приступ дивљим лепотама реке Јерме као и Погановском манастиру, смештеног поред саме реке.

Географске одлике[уреди]

Јерма је највећа и водом најбогатија лева притока Нишаве. Улива се у њу на 125-ом речном километру. Дужина Јерме од Клисуре до ушћа у Нишаву износи 64,85 km, а са Вучјом реком као изворишном краком 73,9 km. Кроз Србију Јерма протиче на дужини од 46,3 km, кроз Бугарску 27,3 km, док је на дужини од 0,3 km Јерма гранична река две државе.

Густина речне мреже на територији слива Јерме је са 1,71 km/km² изнад просека за Нишаву, али су разлике велике у појединим деловима слива, пре свега у зависности од геолошке грађе терена.

Низводно од државне границе са Бугарском Јерма протиче кроз Србију још 29,7 km и улива се у Нишаву на 411 m надморске висине

Извор[уреди]

Јерма настаје источно од Власинског језера где се код села Клисура сустичу токови Вучје и Грубине реке.[1] Вучја река је дужа и водом богатија саставница. Извире на надморској висини од 1.418 m.

Геоморфологија[уреди]

Низводно од Клисуре долина Јерме проширује се формирајући Суводолско поље у коме са десне стране Јерма прима Кострешевску реку. Планину Грамаду одводњавају Драјинска и Црвенска река које су најзначајније леве притоке Јерме на овом сектору. Од Клисуре до Бугарске границе Јерма је дуга 7,55 km, а њена укупна дужина кроз Србију у овом делу тока је 16,6 km. У горњем току, до границе са Бугарском пад реке је велики - 37,59 m/km, а развође је изразито и јасно одређено.[2]

Код Стрезимироваца долина Јерме се шири у Знепољску котлину. Котлина је најшира између села Слишовци и Рејановци - око 3,4 km, док се код села Главановци сужава на само 500 m. У Знепољу Јерма прима са леве стране Јарловачку реку која је преграђена земљаном браном чиме је образовано Јарловачко језеро. Нешто низводније улива се Лишковица која је после Јабланице њена најважнија притока, а само стотинак метара даље и Глоговштица. Леве притоке Јерме у Знепољској котлини одводњавају Руј планину, бројне су али углавном кратке и малих сливова. Највећа је Зелениградска река. Код села Илијски Ханове завршава се Знепољска котлина, долина Јерме нагло се сужава и са леве стране прима Кусу реку која одводњава источне падине Руја.[2]

Јерма је низводно од Знепоља усекла у кречњацима импозантну клисуру – Трнско ждрело, широко десетак метара кроз које вода протиче великом брзином због пада од око 60‰. Код села Петачинци Јерма улази на територију Србије, а са десне стране прима по дужини тока и површини слива највећу притоку - Јабланицу. Од Петачинаца до Влашке клисуре долина се незнатно проширује, река јако меандрира формирајући стрме одсеке на конкавним обалама, док се на конвексним обалама акумулира речни материјал. Кратке притоке формирају плавине на ушћима у Јерму.

Највећу плавину формирала је Звоначка река, најважнија лева притока Јерме. Са леве стране Јерма прима и Кусовранску реку, док су десне притоке малобројне и кратке због планине Гребен која се стрмо издиже на североистоку. Низводно од ушћа Кусовранске реке почиње клисура Јерме, а завршава се, код села Власи. У самој клисури у Јерму се улива Погановска река. У средњем току слив Јерме је јако асиметричан. Најпре у Знепољској котлини и до границе са Србијом водношћу и површином слива доминирају десне притоке (Лишковица, Глоговштица и Јабланица), а од границе леве притоке (Звоначка и Кусовранска река).[2]

У доњем току Јерма меандрира формирајући одсеке на конкавним обалама и образује бројна речна острва. Јерма је у овом делу просечно широка десетак метара, плитка током ниских водостаја често образујући брзаке преко крупних облица које указују на велику снагу речног тока. Просечан пад речног корита у овом делу тока мали и износи 5,02‰.[2]

Слив[уреди]

Јерма прима на целом свом току 61 сталну и 32 периодичне притоке. Лева страна слива је ужа, али са те стране Јерма прима већи број притока у односу на десну страну слива која је је шира, а притоке значаније. Најважније реке у сливу Јерме су:

  • Вучја река
  • Грубина река,
  • Лишковица,
  • Јабланица,
  • Звоначка река,
  • Кусовранска река и
  • Погановска река.

Вегетација[уреди]

Дно речне долине је уско, стране су стрме и покривене густом шумом.

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Станковић Стеван С. (1997): Географија Понишавља. Српско географско друштво, Београд
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Јерма У: Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 134-135.

Литература[уреди]

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Живковић Н. (2009): Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд

Спољашње везе[уреди]