Висибаба

Висибаба
Статус угрожености
	; Скоро угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Monocotyledones
Ред:	Asparagales
Породица:	Amaryllidaceae
Потпородица:	Amaryllidoideae
Род:	Galanthus
Врста:	G. nivalis
Биномно име
	Galanthus nivalis; L.
Синоними
	Chianthemum nivale (L.) Kuntze; Galanthus alexandri Porcius; Galanthus imperati Bertol.; Galanthus melvillei Voss; Galanthus montanus Schur; Galanthus scharlokii (Casp.) Baker; Galanthus umbricus Dammann;

Висибаба (лат. Galanthus nivalis) је најранија ефемероида, вишегодишња биљка која расте из луковице. Спада у породицу Amaryllidaceae и означава почетак пролећа својим цветањем.^[2]

Етимологија

Назив рода Galanthus потиче од две грчке речи: gala, што значи млеко и anthos, што значи цвет. Име рода је први увео Карл фон Лине 1735. године. Врсту Galanthus nivalis први пут описује у свом делу Species Plantarum које је објављено 1753.године. Друго име или епитет nivalis означава рано рађање тј. цветање биљке. или боју снега тј. белу врсту.^[3]

Опис биљке

Корен је по типу жиличаст.^[4]

Стабло је зељасто, усправно. Подземно стабло је луковица дуга око 1,6 cm и до 1,5 cm широка. Ређи су примерци где се два стабла са цветовима развијају из једне луковице.^[4]

Листови су непотпуни (седећи) и у време цветања су 8-9 cm дуги и 0,4-0,7 cm широки.^[4] Из сваке луковице се развија два линеарна широка сиво-зелена листа.^[5]

Цветови појединачни, бели, клинасти и слабо миришу. Плодник до 10 mm дуг, у свакој од три преграде садржи више семених заметака.^[4]

Плод је месната чаура, жутозелене боје, отвара се са три шава. Садржи неколико семена светле боје, дуга 3-4 mm.^[4] Врста Galanthus nivalis поседује мала белкаста семена која на себи имају мале меснате структуре које садрже неке хемијске и органске материје које привлаче мраве. Јајник сазрева претежно у троћелијску капсулу.^[6]

Станиште

Живи у листопадним, мешовитим и четинарским шумама, од поплавних низијских шума до субалпског региона. У Алпима се може наћи и до 2200 m надморске висине. Расте у мање-више влажним шумама. Земљиште које јој одговара је растресито и богато хранљивим супстанцама, умерено кисело, хумусно, са иловачом.^[4]

Распрострањеност

Расте у Европи, почевши од Пиринеја, преко Карпата све до Мале Азије. С обзиром да је врло омиљена као украсна биљка и често се гаји, њена аутохтоност у неким европским земљама је дискутабилна. Расте у свим бившим републикама СФР Југославије.^[4] Ова биљка се сматра британским дивљим цветом и да одатле води порекло, међутим у новије време се мисли да је доведена много раније и то почетком 16.века.^[2]