Виторе Карпачо

С Википедије, слободне енциклопедије
Виторе Карпачо
Vittore Carpaccio.jpg
Датум рођења1465.
Место рођењаВенеција
Датум смрти1526.
Место смртиКопар

Виторе Карпачо (итал. Vittore Carpaccio) (рођен око 1460. у Венецији — умро 1525/26 у Венецији), био је италијански сликар, сматран највећим сликарем наративних сцена венецијанске школе. Због нарочитог реализма његових фигура смјештених у један кохерентан простор јасне перспективе такође га се сматра претечом каснијих венецијанских сликара градских панорама Венеције.[1][2]

Снови св. Урсуле, 1495., темпера, Галерија Академије у Венецији.

Карпачо је врло вјероватно био ученик Лацара Бастијанија, мада је у његовом дјелу очигледно да су му узори били Ђентиле Белини и Антонело да Месина. Из његовог раног периода истиче се Спаситељ са четворицом Апостола које датира око 1490. године. У овом периоду му се приписују још нека дјела, међутим, будући да се у раном периоду није потписивао, постоје сумње да их је он насликао. Почетком 1490-их, Карпачо је радио на пројекту циклуса слика из легенде о св. Урсули за Школу Санта Урсула, данас Галерије Академије у Венецији. То су дјела по којима се истиче као зрео умјетник са изразитом способношћу за организовање наративних сцена и вјештином у приказу односа свјетлости. Сцена под именом Снови св. Урсуле је посебно вреднована због богаства натуралистичких детаља.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vittore Carpaccio”. Storiadellarte.com. Приступљено 19. 1. 2021. (језик: италијански)
  2. ^ „Vittore Carpaccio Italian painter”. Britannica. Приступљено 19. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]