Виторе Карпачо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Виторе Карпачо
Vittore Carpaccio.jpg
Датум рођења1465.
Место рођења Венеција
Датум смрти1526.
Место смрти Копар

Виторе Карпачо (итал. Vittore Carpaccio) (рођен око 1460. у Венецији — умро 1525/26 у Венецији), био је италијански сликар, сматран највећим сликарем наративних сцена венецијанске школе. Због нарочитог реализма његових фигура смјештених у један кохерентан простор јасне перспективе такође га се сматра претечом каснијих венецијанских сликара градских панорама Венеције.

Снови св. Урсуле, 1495., темпера, Галерија Академије у Венецији.

Карпачо је врло вјероватно био ученик Лацара Бастијанија, мада је у његовом дјелу очигледно да су му узори били Ђентиле Белини и Антонело да Месина. Из његовог раног периода истиче се Спаситељ са четворицом Апостола које датира око 1490. године. У овом периоду му се приписују још нека дјела, међутим, будући да се у раном периоду није потписивао, постоје сумње да их је он насликао. Почетком 1490-их, Карпачо је радио на пројекту циклуса слика из легенде о св. Урсули за Школу Санта Урсула, данас Галерије Академије у Венецији. То су дјела по којима се истиче као зрео умјетник са изразитом способношћу за организовање наративних сцена и вјештином у приказу односа свјетлости. Сцена под именом Снови св. Урсуле је посебно вреднована због богаства натуралистичких детаља.