Прва влада Димитрија Цинцар-Марковића

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Министарски савет
Основана19. новембар 1902.
Претходне администрације
Расформирано24. март 1903.
Замењена са администрацијом
СедиштеКраљевина Србија
Председник Министарског савета

Прва влада Димитрија Цинцар-Марковића је била влада Краљевине Србије од 19. новембра 1902. до 24. марта 1903.

Историја[уреди]

Након оставке Пере Велимировића, председништво је понуђено Сави Грујићу, а Велимировић је дао оставку 15. новембра, чиме је крах доживео и покушај стварања „нове странке“. Грујић је одбио понуду. Краљу су остале само мање значајне политичке личности које су пристале да уђу у владу Димитрија Цинцармарковића. Опозицију су чинили Авакумовићеви либерали и самосталци. Радикалско-напредњачки споразум је пропао, а радикали су остали на власти. Краљ се није одмах одлучио на државни удар. Најпре је покушао око себе окупити значајне личности које је отерао у опозицију (нпр. Јована Белимарковића који је 1900. године одбијао да се поклони краљици Драгој).

Краљ је распустио Скупштину изгласану током Вујићевог мандата. Опозиција је прозрела краљеве планове да измени устав и због тога га је оштро нападала. Цинцармарковићеве владе сматрала је прорежимским владама, попут влада Владана Ђорђевића и Светомира Николајевића, односно као владе партијских отпадака. Академска елита која је стала на чело опозиције напада режим преко „Српског књижевног гласника“ чији су покретачи били касније чувена имена попут Слободана Јовановића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Грола. Републиканска идеја била је најприсутнија у часопису јер су сви, сем Слободана Јовановића, били републиканци. За разлику од либерала и радикала који су чинили гласну опозицију, напредњаци су ћутали. Стојан Новаковић је сматрао да је у садашњем тренутку најбоље пасивни посматрати збивања. Он је сматрао да је бојкот избора најбоља порука круни. Опозиција је чекала као запета пушка да краљ начини први корак, односно да изврши државни удар. Пропаст споразума из 1901. године онемогућио је краљу да се споразуме са радикалима и напредњацима. Он је покушао да се споразуме са либералима, али је Авакумовић одбио да стане на чело владе будући да се спрема државни удар. Цинцармарковићева влада требало је да буде само привремена. Александар није могао рачунати ни на једну политичку снагу у земљи. Бојкотовали су га сви страначки прваци.

Чланови владе[уреди]

Министарски савет, 6/19.11. 1902 - 24.3/6.4. 1903.
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Председник Министарског савета
и министар без портфеља
General Dimitrije Cincar Marković.jpg Димитрије Цинцар-Марковић
Министар иностраних дела AntonicVasilije.jpg Василије Антонић до 23.12.1902/5.1.1903.
Sima lozanic.jpg Сима Лозанић до 23.3/5.4.1903.
Павле Денић.jpg Павле Денић заступник
Министар унутрашњих дела Велимир М. Тодоровић
Министар правде Антоније Пантовић
Министар финансија Милован Маринковић
Министар просвете и црквених дела Лука И. Лазаревић.jpg Лука Лазаревић
Министар војни General Milovan Pavlović.jpg Милован С. Павловић
Министар грађевина Павле Денић.jpg Павле Денић
Министар народне привреде Љубомир Ј. Новаковић

[1][2][3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]

  • Сузана Рајић, Александар Обреновић, владар на прелазу векова, сукобљени светови, Београд 2014.


Претходник:
Прва влада Петра Велимировића
Влада Краљевине Србије

1902—1903

Наследник:
Друга влада Димитрија Цинцар-Марковића