Милан Грол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Грол
Milan Grol.jpg
Милан Грол
Биографија
Датум рођења (1876-09-12)12. септембар 1876.
Место рођења Београд
 Кнежевина Србија
Датум смрти 3. децембар 1952.(1952-12-03) (76 год.)
Место смрти Београд
 ФНР Југославија
Супружник Љубица (ћерка Димитрија Мите Ракића)
Николина (ћерка Душана Симовића
Политичка
партија
Демократска странка
7. март 1945. — 24. август 1945.
26. јун 1943. — 10. август 1943.
Претходник Слободан Јовановић (заступник министра)
Наследник Божидар Пурић
Министар саобраћаја Краљевине Југославије (у егзилу)
12. август 1941. — 26. јун 1943.
Претходник Богољуб Јевтић
Наследник Милош Ст. Бобић
Министар социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије
(у егзилу од средине априла)
27. март 1941. — 12. август 1941.
Претходник Драгомир Иконић
Наследник Срђан Будисављевић
Министар просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
23. фебруар 1928. — 6. јануар 1929.
Претходник Коста Кумануди
Наследник Божидар Максимовић

Милан Грол (Београд, 31. август/12. септембар 1876Београд, 3. децембар 1952), српски и југословенски књижевник и политичар, председник Демократске странке од 1940, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду.

Био је министар просвете 1928−1929. После пуча 27. марта 1941. постаје министар социјалне политике и народног здравља, у избеглиштву постаје министар саобраћаја 1941−1943. и потом министар иностраних послова 1943. Од 7. марта до 24. августа 1945. потпредседник Привремене владе ДФЈ Јосипа Броза Тита.

На челу Демократске странке приликом бојкота избора за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.

Биографија[уреди]

Поштанска марка СЦГ 2005. са ликом Милана Грола
Прва седница Главног одбора Демократске странке под председништвом новоизабраног шефа Милана Грола, фебруара 1940. На столу посмртна маска Љубомира Давидовића.
Милан Грол (други са десна) као члан владе Краљевине Југославије у избеглиштву у Лондону
Милан Грол (први ред лево) као потпредседник Министарског савета Демократске Федеративне Југославије под председништвом Јосипа Броза Тита, Београд, 7. март 1945.

Рођен је 1876. у Београду од оца Стевана и мајке Јулке, рођене Бурмаз.[1] Дипломирао је 1899. године на Филолошко-литерарном одсеку Филозофског факултета у Београду, а потом студирао две године у Паризу књижевност и позориште.

Ради као драматург у Народном позоришту од 1903. до 1906. године, потом предаје француски језик у Првој гимназији, а 1909. године бива постављен за управника Народног позоришта у Београду. У току Првог светског рата обавља дужност шефа српског Прес-бироа у Женеви. После рата се враћа на место управника Народног позоришта, где остаје све до 1924. Тада је постављен на место подсекретара у Министарству иностраних дела, а затим и на место амбасадора Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Турској.

За посланика у Народној скупштини Краљевине је изабран 1925. на листи Демократске странке. Три године касније постао је и министар просвете, а на тој дужности остаје до јануара 1929. године. По престанку министарског мандата организује оснивање Коларчевог народног универзитета, на чијем челу је био од оснивања до почетка Другог светског рата.

До 1943. био члан Југословенске краљевске владе у емиграцији у Лондону, а после споразума Тито-Шубашић у марту 1945. као потпредседник ушао у Владу Демократске Федеративне Југославије у којој је био до августа исте године.

Милан Грол почиње августа 1945. отворену борбу против комуниста својим недељним листом „Демократија“, али који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Демократској странци је убрзо забрањен рад, а известан број омладинаца наставља илегално да делује. Међутим, убрзо су скоро сви похапшени и послати на дугогодишње робије (међу њима и Борислав Пекић).

Милан Грол је био председник Демократске странке од 1940. до 1946. године.

У браку са Љубицом (1884—1929), ћерком Мите Ракића, имао је сина Војислава (1911—1987), правника, и ћерку Милојку.[1]

Стваралаштво[уреди]

Милан Грол је поред низа књижевних есеја и политичких чланака преводио с француског либрета за оперу, а написао је и књиге:

  • „Позоришне критике“
  • „Из предратне Србије“
  • „Из позоришта предратне Србије“
  • „Лондонски дневник“
  • „Искушења демократије“
  • „Кроз две деценије Југославије“

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Грол, Милан С.“ pp. 137. (COBISS.SR)

Литература[уреди]

Претходник:
Љубомир Давидовић
Председник Демократске странке
19401946
Наследник:
Драгољуб Мићуновић