Владимир Ђорђевић (писац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Ђорђевић
Vladimir Djordjevic, Serbian playwright 2.jpg
Датум рођења(1976-08-05)5. август 1976.(43 год.)
Место рођењаКрагујевац
 СР Србија, СФР Југославија

Владимир Ђорђевић (Крагујевац, 5. август 1976) српски је драмски писац, сценариста, режисер, глумац, књижевник, композитор, предузетник. Дипломирани је правник.[1]

Биографија[уреди]

У родном граду завршио је Другу крагујевачку гимназију, као и Привредну академију у Новом Саду и Правни факултет у Крагујевцу.

Објавио је пет књига, од којих је једна званична лектира веронауке за ученике основних школа у Србији. Члан је Удружења драмских писаца Србије и члан Председништва овог удружења. Његове драме извођене су на домаћим и међународним фестивалима. Неколико драма постављено је и на сценама у иностранству. Аутор је сценарија за телевизијски играни и образовни програм. Уредник је и рецензент неколико књига.

Играо је у позоришту, у телевизијским серијама и на филму. Режирао петнаест драма и сценских приказа од којих су две драме извођене на међународним фестивалима. Осам година водио је Драмски студио и Позоришну радионицу у оквиру Позоришта младих Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић” у Крагујевцу. Многи од полазника сада су професионалци у свету уметности и културе.

Аутор сонгова и музике за неколико позоришних представа. Водитељ и сценариста великог броја академија, свечаних пријема, културних и уметничких манифестација, свечаности и других програма.

Објављиване су му песме и кратке приче у више зборника. Објављује у часопису Драма,[2] Удружења драмских писаца Србије, Београд. Сарадник је на изради Лексикона града Крагујевца, области: Верске заједнице и Установе културе града Крагујевца, 2009.

Аутор је програма тренинга за јавне наступе „Елегантна комуникација“ и програма Школице живота „Заволите Љубав“.

Добитник је више признања за уметничко и друштвено деловање.

Књиге[уреди]

  • 2003. — „Хвала ти, чудотворче“.
  • 2002. — „Православна почетница“.[3]
  • 2001. — „Животињско–биљни азбучник“.[4]
  • 1999. — Збирка песама „Стално се томе враћам“.

Драме[уреди]

  • 2017. — „Его и ја“.
  • 2015. — „На таљигама у вечност — слово о војводи Петру Бојовићу“ — извођена.[5]
  • 2015. — „Писарева паљба“ — извођена.
  • 2014. — „Деспот“.
  • 2014. — „Замка са сиром“.
  • 2013. — „Ноћ последња Растка Немањића“.
  • 2013. — „Белег број 5027 — слово о Апису“ — извођена.[6]
  • 2013. — „Плави круг“ — извођена.
  • 2013. — „Моја Срна”.
  • 2013. — „Хоћу да останем мали”.
  • 2012. — „Небески јунаци”.
  • 2012. — „Необична шума и Вукова глума” — извођена.
  • 2012. — „Нормалан а луд”.
  • 2012. — „Ожени ме мајко” — извођена и екранизована.
  • 2011. — „Балет за нилске коње” — извођена.
  • 2011. — „Младунче”.
  • 2010. — „Будимир Милункин” — извођена.
  • 2010. — „Школа за младунце”.
  • 2009. — „Пут до чаролије” — извођена.
  • 2009. — „Ако сте нас родили онда нас волите” — извођена.
  • 2009. — „На игли”.
  • 2009. — „Школа љубави” — извођена.
  • 2009. — „Имам нешто да ти кажем” — („Зини да ти кажем”) — извођена.
  • 2009. — „Гнездо љубави”.
  • 2008. — „Праштања“.
  • 2008. — „Милутин са Рудника и другари из шуме“ — извођена.
  • 2007. — „Крвави Божић“.
  • 2007. — „Уплакана лепотица Милица“— извођена.
  • 2007. — „Ако ниси фин, средиће те џин“ — извођена.
  • 2007. — „Ко јарићима једе мајку? — извођена.
  • 2006. — „Бесмисао рата“.
  • 2006. — „Милица, Марица и културна заврзламица“ — извођена.
  • 2006. — „Трећи српски устанак”.
  • 2006. — „Близанци”.
  • 2005. — „Новогодишње дежурство” — извођена.
  • 2005. — „Сузе љубави”.

Неколико драма објављено је на сајтовима посвећеним култури и уметности, две су објављене као књиге, а њих петнаест је до сада постављено на позоришним сценама. Четири драме су постављене на сценама у иностранству, и исто толико их је изведено на међународним фестивалима.

Сценарији[уреди]

  • 2017 — „Витезови српског неба“ — сценски приказ.
  • 2017. — „Шетали су Милошевом престоницом“ — сценски приказ.
  • 2017. — ТВ драма „Милојев дар”.
  • 2014. — Телевизијски играни серијал „Дијабетес није баук, то је стил живота” — емитован.
  • 2014. — Образовни телевизијски серијал за децу „Свезнајуће острво” — 20 епизода — емитован.
  • 2010. — ТВ драма „Крвави Божић” — емитована.
  • 2009. — Играна серија за децу „Породичне авантуре” — 10 епизода.
  • 2008. — Играни филм „Црта” — преведен на енглески и француски.
  • 2002. — „Тебе појем“ — сценски приказ — извођен.

Аутор и водитељ телевизијских и радио емисија[уреди]

  • 2005. — „Духовни видици“ Емисија је емитована на више телевизија у Србији.

Емисије су емитоване на више радио-станица у Србији:

  • 2005. — „Православље“ — 120 емисија.
  • „Србијом кроз векове“ — 50 емисија
  • „О књижевности“ — 30 емисија
  • „Историја народа српског“ — 30 емисија.

Позоришне режије[уреди]

Vladimir Djordjevic, Serbian playwright 1.jpg
  • 2014. — „Сумњива Министарка” — Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2013. — „Кључ за срце” — Позориште младих, Центра „Абрашевић”, Крагујевац.
  • 2013. — „Од супе до љубавног гнезда” — Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2011. — „Ако ниси фин, средиће те џин” Креативна позоришна радионица, Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2009. — „Глумац и његове сенке”, Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2009. — „Коме ли се приволети царству?”, Драмска сцена Центра за младе – Крагујевац.
  • 2009. — „Тако је говорио Ава Јустин”, Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2008. — „Повратак у Лелић“, Позориште младих, Центра „Абрашевић”, Крагујевац.
  • 2008. — „Уплакана лепотица Милица“, Драмска сцена Центра за младе, – Крагујевац, (извођена на међународном позоришном фестивалу у Котору).
  • 2007. — „Ко јарићима једе мајку?“, Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац. (извођена на међународном позоришном фестивалу у Котору).
  • 2007. — „Кафе Лира”, Позориште младих, Центра „Абрашевић”, Крагујевац.
  • 2007. — „Светлост Лазаревог ореола“, Драмска сцена Центра за младе – Крагујевац.
  • 2006. — „Милица, Марица и културна заврзламица“, Креативни центар – Театар „Крцко” – Крагујевац, (извођена на међународним фестивалима у Котору и Суботици).
  • 2006. — „Обилићев завет”, Креативни центар – „Театар Крцко” – Крагујевац (Прва награда на фестивалу у Врњачкој бањи).
  • 2005. — „Новогодишње дежурство”, Креативни центар – „Театар Крцко” – Крагујевац.
  • 2005. — „Шумадијска свадба” , Креативни центар – „Театар Крцко” – Крагујевац.
  • 2002. — „Тебе Појем“, драма са византијским појањем.

Позоришне улоге[уреди]

  • 2013. — „Кључ за срце” — Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2013. — Мали лутајући улични кабаре „Сенке на асфалту“.
  • 2013. — „Од супе до љубавног гнезда” — Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2011. — „Празна омча” — монодрама Братислава Милановића; режија: Милић Јовановић. Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2010. — „Будимир Милункин” – монодрама; ауторски пројекат.
  • 2008. — „Повратак у Лелић“, Позориште младих, Центра „Абрашевић”, Крагујевац.
  • 2008. — „Чаролија сенки или Противградни лептири”, Позориште младих, Центра „Абрашевић“, Крагујевац.
  • 2007. — „Милутин са Рудника и другари из шуме” – монодрама; ауторски пројекат.
  • 2001. — „Краљ Иби“, Академско позориште СКЦ–а – Крагујевац.
  • 2000. — „Вера, Нада, Љубав и мати им Софија“, ауторски пројекат; режија: Милић Јовановић.
  • 2000. — „Витомир дискурс“ — монодрама, Академско позориште СКЦ–а, Крагујевац
  • 1999. — „Задужбина грешног хаџије“, Академско позориште СКЦ–а, Крагујевац.
  • 1998. — „Жак или покорност“, Академско позориште СКЦ–а, Крагујевац.
  • 1997. — „Жути такси“, Академско позориште СКЦ–а, Крагујевац.
  • 1993. — „Последњи гост“, Драмски студио Дома омладине, Крагујевац.
  • 1992. — „Чекалац“, Драмски студио Дома омладине, Крагујевац.
  • 1991. — „Дон Жуан се враћа из рата“, Драмски студио Дома омладине, Крагујевац.
  • 1990. — „Немушти језик”, Дечија позоришна радионица Дома омладине, Крагујевац.
  • 1990. — „Голубњача“, Театар Јоаким Вујић — Књажевско–српски театар, Крагујевац (преко сто извођења на сценама широм Србије).

Награде и признања[уреди]

  • „Чувари завета“ — Дани српске културе, Париз, 2014.
  • Медаља краља Петра I, за допринос очувању српске културе, традиције и уметности, Париз, 2014.
  • Награде за глумачка остварења „Миодраг Јовановић — Миле Киген“, 2012.
  • Признање на националном нивоу, од стране Министарства здравља РС, за допринос пројектима Института за јавно здравље, кроз написане и режиране драме, 2011.
  • Признање „Слово љубве“, Културно–историјског центра „Српска круна“, за очување и неговање вековне традиције српске баштине и свеукупан допринос и развој града Крагујевца, 2010.
  • Награда за драму „Ако сте нас родили, онда нас волите“ — представа са најбољом педагошком поруком, 17. Међународни луткарски фестивал у Новом Саду (ФЛУОШ) — 2010.
  • Прво место на Дечијем позоришном фестивалу „Цвет на длану“ са драмом „Милица, Марица и културна заврзламица“, 2009.
  • Награда „Миодраг Ђукић“ за афирмацију драмског стваралаштва и допринос раду Удружења драмских писаца Србије, 2018.

Референце[уреди]

  1. ^ Владимир Ђорђевић, драмски писац (биографија), Пројекат Растко
  2. ^ Библиографија часописа „Драма“, Београд, Пројекат Растко
  3. ^ На предлог Његове Светости патријарха српског Господина Павла, Свети архијерејски Синод српске православне цркве, донео је одлуку да ова књига буде званична лектира за наставу веронауке за ученике основних школа у Србији. (Број: 1949/зап. 1095, од 16.09.2002. године) По мишљењу Министарства културе РС, публикација је од посебног интереса за уметност и културу Србије.
  4. ^ По мишљењу Министарства културе РС (број: 413–00–1758/2001–04, од 19.12.2001. године) публикација је од посебног интереса за уметност и културу Србије.
  5. ^ Б. К. „Монодрама о војводи Бојовићу у КСТ-у”, Политика, Београд, 24. 6. 2015.
  6. ^ Ђусић, Бојана. Монодрама „Белег број 5027“, Фоткај КГ, 15. јун 2016.

Спољашње везе[уреди]