Владимир Љотић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Љотић
Vlada ljotic.jpg
Владимир Љотић
Биографија
Пуно имеВладимир Љотић
Датум рођења1846.
Место рођењаСмедерево
Кнежевина Србија
Датум смрти27. јул 1912.(1912-07-27) (49/50 год.)
Место смртиСмедерево
Краљевина Србија

Владимир Љотић (18461912) био је српски политичар. Родио се у Смедереву у угледној породици Љотић. Будући да је породица била одана династији Карађорђевић, Димитрије-Мита Љотић, Владимиров отац је морао да напусти Србију након повратка Обреновића 1858. године. У емиграцији је Димитријев отац радио као секретар кнеза Александра Карађорђевића. Док му је отац био у емиграцији, Владимир је у Србији почео студије права али је након убиства Михаила Обреновића 1868. због незахвалне ситуације за породице-приврженике Карађорђевића, морао да напусти земљу. У Бечу је наставио студије права. Учествовао је у стварању Уједињене омладине српске 1870. У емиграцији се кретао у социјалистичком кружоку Светозара Марковића. Траг социјалистичке младости остао је у његовом преводу Манифеста комунистичке партије 1871. објављеном први пут на српском језику у листу Панчевац. У Србију се вратио након абдикације краља Милана 22. фебруара 1889. године. Када је Сава Грујић формирао радикалску владу 1890. године Владимир је постављен за српског конзула у Солуну. Након дипломатске службе Владимир Љотић је наставио да се бави политиком, био је председник смедеревске општине и народни посланик. Био је један од депутата који су 1903. у Женеви позвали Петра Карађорђевића да преузме српски престо. Од 1904. године до 1909. године поново је био конзул у Солуну. Умро је 27.7. 1912. године.[1] Његов син је Димитрије Љотић.

Референце[уреди]

  1. ^ Д. Суботић, Делатност Владимира Љотића у ослобађања српског народа у Турској до 1909. године, Србија и ослобођење српског народа у Турској 1804-1912, Београд 1912, 260-262.