Власотиначки срез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Власотиначки срез

Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Кнежевина Србија
 Краљевина Србија
 Краљевина Југославија
Главни град Власотинце
Друштво
Владавина
Статус Бивши срез
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

Власотиначки срез је био административна јединица на југоистоку Србије. Основан је по ослобођењу од Турака 1878. године и као администатривна институција трајала је до 1941. године.

Административна организација среза[уреди]

Срез је у том времену имао следеће општине: бродску, грделичку, горњоорашку, дејанску, дадиначку, добровишку, допропољску, конопничку, крушевачку, каланску, лопушњанску, орашачку, присјанску, рупску, равнодубравску, свођанску, црнотравску, шишавачку и власотиначку.

Срез се на северу граничио са заплањским срезом, на западу се граничио са лесковачким (долином Јужне Мораве), на југу са пољаничким и масуричким и на истоку са лужничким срезом. На релацији село Преслап-Мала тумба (1327 m) граница власотиначког среза је била идентична са државном границом према Бугарској.

Рељефске, вегетацијске и рејонске специфичности у срезу[уреди]

Територија среза је била обилна речицама и потоцима, јер је то био шумовит крај са буковом шумом. Од свих речица и потока, највећа је река Власина која има извор из Власотиначког блата (сада Власинског језера-направљено после Другог светског рата), која се улива у Јужну Мораву код села Стајковца. На обалама ове реке налазио се велики број насеља као: Црна Трава, Брод, Тегошница, Горњи Орах, Свође, Доњи Дејан, Крушевица, Бољаре, Манастириште, Власотинце, Конопница, Батуловце и село Стајковце.

Река Власина до свога ушћа има и притоке: Чемерница код Црне Траве, Градска код Састав Реке, Лужница (Љуберађа) код села Свође, Пуста код села Доњи Дејан, Бистрица код села Доњи Дејан и Раставница испред села Бољаре.

Између реке Власине и Јузне Мораве тече двоимена река: до села Градиште Рупска, а од села Градишта до ушћа (код Грделице) у Јужну Мораву, Козарачка река. Десном обалом ове реке (узводно) до села Градишта у том времену је био проходан пут, а од Градишта до села Рупље ишло се коњском стазом.

У том времену долином реке Власине био је пут трећег реда, који се код села Свође рачвао према Црној Трави и Бабушници, а код села Тегошнице, из Свођа од Власотинца, се преко преко планинског масива Тумба (1377 m), колским и коњским путем стизало до Трнске (Знепољске) котлине у Бугарској.

Територија бившег власотиначког среза је била већим делом брдско-планинска, са планинским врховима: Чемерник (1638 m), Црквена Плана (1721 m), Тумба (1277 m), Острозуб (1545 m), Букова Глава (1339), Морич (877 m), Крушевица (800 m), Вита Крушка (913 m), Липовица (645 m) и Косовица (476 m).

У доњем делу простирало се власотиначко виногорје, средином поља овог подручја води пут за Лесковац, а јужном ивицом пут за Грделицу. Власотинце преко села Средор и Равне Дубраве било је повезано са Заплањем и са Нишом.

Економски аспекти среза[уреди]

Власотиначки срез у целини је био неразвијен. У брдско планинском делу су се људи бавили сточарством, Црнотравци и околна села су се бавили дунђерским и зидарским занатом и ишли у печалбу. Поред ових заната у селима је постојало и цигларско-ћеремиџијско печалбарство, где се ишло чак у Влашко да се ручно израђује цигла, бибер-цреп и ћерамида. Од заната, на селу су махом били развијени терзијски занат, ћурчијски, опанчарски, ковачки, поткивачки, длакарски и други занати. У селима поред реке Власине и осталих притока имале воденице поточаре и ваљавице, које су ваљале грубо вунено сукно (класње) од вуне оваца и од њега су се шиле цаксире и одела за мушкарце. Жене су поред послова у кући и у пољу, преле, ткале на разбојима и спремале дар младим девојкама за удају.

Што се тиче цигларско-ћеремиџиског заната (у многим селима-попут у село Преданца и после Другог светског рата су радиле ћеремиџилнице за израду бибер црепа) су се највише бавили сељаци у селима: Свође, Борин Дол, Горњи Орах, Дејан, Крушевица, Црнатово, Црна Бара, Шишава, Конопница, Ладовица и Орашје, а зидарско-дунђерским занатом у делу среза: Црна Трава, Рупље, Брод, Дарковце, Јабуковик, Кална и другим местима. У самом Власотинцу је поред кројача, терзија, поткивача, кујунџија, абаџија, казанџија, било и других заната. Од индустрије је било гајтара у Власотинцу и селу Козару, фабрика штофова у Грделици и млин и циглану у Власотинцу.

Власотинце је, некада варошица, а затим град, било највеће насеље и уједно администартивно-политички и економски центар среза. Власотинце је 1941. године уочи Другог светског рата имало око 6.000 становника.

Види још[уреди]