Општина Власотинце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Власотинце

Грб општине Власотинце
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Округ Јабланички округ
Седиште Власотинце
Становништво
Становништво Пад 29.893
Географске карактеристике
Површина 308 km2

Serbia Vlasotince.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Зоран Тодоровић (СНС)
Регистарска ознака ВЛ
Веб-сајт www.vlasotince.rs

Координате: 42°57′48″N 22°7′43″E / 42.96333° СГШ; 22.12861° ИГД / 42.96333; 22.12861

Општина Власотинце се налази у југоисточној Србији и део је Јабланичког округа чије седиште је Лесковац.

Географија[уреди]

Пољопривредна површина од 170 km² је распоређена: 73 km² оранице и њиве, 49 km² жито, 38 km² пашњаци, 26 km² ливаде, 18 km² воћњаци и 15km² виногради.

Урбанизам[уреди]

Територија општине Власотинце се граничи на западу са лесковачком, на југу са црнотравском, на истоку са бабушничком и на северу са гаџинханском општином. Власотинце је највеће насеље (град) и уједно административни и економски центар општине. Некад је Власотинце било варошица. За варошицу је проглашено 1878. године по ослобођењу југа Србије од Турака. Године 1893. добило је урбанистички план, који је израдио инжењер Бартос. План је реализован тек 1922. и 1923. године.

Топографија[уреди]

Власотиначки крај се простире на подручју доњег и средњег слива Власине, у југоисточној Србији. Горњи део окружења општине Власотинце (бивши власотиначки срез) је претежно брдско-планински са врховима:

Топографија: Власотинце у окружењу
Црквена плана 1721m
Чемерник 1638m
Острозуб 1545m
Тумба 1377m
Букова глава 1339m
Вита крушка 913m
Морич 877m
Крушевица 800m
Липовица 645m
Косовица 476m

У доњем делу овог подручја простире се Власотиначко виногорје. Брдско-планински (=горњи) део затвара север, исток и југ општине, а према западу је поље (лесковачко-власотиначка котлина) које дели пут за Лесковац. Тај доњи део слива Власине има још две значајне саобраћајнице: Власотинце-Грделица и Власотинце-Комарица-Равна Дубрава. У власотиначком пољу се гаје житарице и поврће, на блажим падинама винова лоза и воће, а на стрмим падинама се простиру букове шуме и пашњаци. Река Власина тече средином територије општине Власотинце. У долини реке Власине (средњи слив) је пут према истоку који повезује Власотинце са Пиротом. Варош Власотинце се налази на месту где Власина напушта брдско-планински део и улази у моравску раван.

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Брана у Власотинцу, поглед ка југу

На југоистоку града Власотинца, на Власини саграђено је почетком осамдесетих мало акумулационо језеро са браном код старог млина. Акумулација се 1988. године након тешких киша (пала је историјски незапамћена количина воде) излила и већи део Власотинца је тада био поплављен. У међувремену је корито Власине санирано, а језеро се користи у рекреационе сврхе лети а и служило је напајању некадашњих бунара градског водовода.

Насељена места[уреди]

Положај општине Власотинце у Јабланичком округу

Општина Власотнице се састоји од града Власотинца и околних села:

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
33.826 98,61 %
Југословени
  
152 0,44 %
Роми
  
128 0,37 %
Црногорци
  
36 0,10 %
Хрвати
  
14 0,04 %
Муслимани
  
7 0,02 %
Мађари
  
5 0,01 %
Албанци
  
2 0,006 %
Словаци
  
1 0,003 %
непознато
  
131 0,38 %
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
28.613 95,72 %
Роми
  
691 2,31 %
остали
  
589 1,97 %

Мештани Власотинца и околине су претежно занатлије, трговци, земљорадници и виноградари. Из оближних винограда се производе вина Гром, Племенка и друга. У давним временима су се становници бавили претежно сточарством.

Поред становништва из ближих крајева досељеници су долазили из динарске, косовске, вардарске, жнепољске и власинске области.

Порекло најстаријих Власотинчана се датира у другој половини и последњој четрвртини XVIII века. Од најстаријих породица ту су Пурјаковићи (Пурјаковићи-данашњи Коцићи) и Биџићи. Валчићи су из Гариња у Грделичкој клисури, Шишавци из Шишаве, Горуновићи из Винарца, Шарићи из Црне Баре, Сабљинци и Видосављевић из Старог Влаха, Диманићи и Давинићи из Буковице код Задра, Шушулићи, Куцуловићи и Буђинци са Косова.

У периоду између 1878. и 1894. године у Власотинце долазе и настањују се планинци из Доброг Поља, Гара, Рупља и других места. То су Длакарови, Пузинци, Ноцинци, Газибарци и други.

Од почетка XIX века до 1947. године доселили су се Великићи из Велике под Чакором, Ћукаловићи из Колашина (Црна Гора), Краинчанићи и Мрвићи са Косова, Ишљамовићи из Бистрице код Битоља, Петровићи из Охрида, Стоиљковићи из Драинца код Трна, Бајићи такође из околине Трна, Прикићи из Манојловца, а Каруовићи из Црне Баре. Време између 1878. године и 1947. године, карактеристично је по највећем броју досељеника из оближњих села: Пешкићи и Пљаскићи из Сејанице, Џуџини из Бојаџије код Косова, Таћини из околине Трна, Црниловићи из Кијева код Сурдулице, Даскаловићи из Островице, Филиповићи из Крчмира, Сејаничани и Зелећи из Сјенице, Поповићи из Трњана итд.

Поглед према североистоку на Бели Камен
Нешићев кеј, шетња са посетиоцима из Београда
Власотинчани, слика из центра Власотинца

Миграције после Другог светског рата[уреди]

Интересантно је да после Другог светског рата (после 1945. године), многи староседеоци Власотинчани су после завршетка школовања напустали Власотинце и одлазили ка већим центрима у Србији, а највише ка Београду. Има и оних који су се одселили у Америку, Енглеску и још неким земљама запада.

Због тешког социјалног стања сеоско становништво побрђа и планинског дела власинске области, није напустало села све до појаве цигларских и зидарских предузетника (предузимача)-почетком 1972. године. Насељавање Власотинца са околних села црнотравских и власотиначких села, почело је масовно од 1985. године и завршило се негде до 2000. године.

Тешко материјално стање, у годинама после 2000. године, условљава нагло миграцију школованих младих ка центрима у Србији, нарочито према Нишу и Београду, а сеоско становништво се селило према Шумадији, Војводини и Неготинској Крајини.

Грађани општине Власотинце проводе своје слободно време током лета на реци Власини, Морави или на оближњем Власинском језеру.

Познати Власотинчани[уреди]

Образовање[уреди]

ОШ „Синиша Јанић“

На територији општине има девет основних школа, од чега су две градске: "8. октобар“ и „Синиша Јанић“. Такође постоје и две средње школе: Техничка школа "1. октобар“ и гимназија „Стеван Јаковљевић“. Прва школа отворена је у Власотинцу и Конопници 1866. године, а средњошколска настава почиње 1929. године. Власотиначке школе учествују на разним националним и интернационалним такмичењима. Основци ОШ "8. октобар“ су 2005. у Украјини представљали Србију на фестивалу „Променимо свет на боље“.

Култура[уреди]

Вински бал[уреди]

Вински бал, Избор богиње вина

Шездесетих година се по први пут одржава манифестација посвећена виноградарству овог краја: Вински бал. Циљ манифестације је промоција културе и виноградарства за које је везан развој општине. Власотиначки виноградари се још 1923. године удружују у Виноградарску задругу. Познати виноградарски предели општине су поред самог Власотинца, Дадинце, Шишава, Доња Ломница, Скрапеж и други. Као и сваке године приликом манифестације, која се одржава на обали реке Власине, крај Нешићевог кеја, бира се “Богиња вина” у чију улогу ступа девојка из околине. За време трајања манифестације се прокламише Независна Кнежевина Власотинце са изабраним кнезом. Поред дегустације вина из локалних винограда следи и богати културно-уметнички програм, праћен дефилеом Кнеза главним улицама Власотинца, као и наступима разних музичких извођача. Заступљени су сви жанрови од трубачке музике па до рокенрола. Ту су и власотиначки сликари, који са њиховим колегама ван Власотинца, отварају ликовну колонију за време Винског бала. Тема њихових радова је грожђе и вино. Вински бал се одржава у августу или почетком септембра.

Културни центар[уреди]

Завичајни музеј - „Стара општина“

Културни центар је основан 1972. године и ослања се на материјалну помоћ Скупштине општине Власотинце. Као организатор разних манифестација у Власотинцу, Културни центар диприноси духовном животу општине. Изложбе разних уметности, вајарства, карикатуре, књижевности, ликовна колонија али и разни концерти као и музичке манифестације спадају у домен ове институције. Поред тога Културни центар одржава Завичајни музеј у Власотинцу.

Завичајни музеј је у ствари турска Кула саграђена у центру Власотинца у другој половини 18. века. Кула је служила као административно-управна зграда и као осигурање локалних трговачких путева, а у њој су боравили мудир, писац и седам сејмена. Претпоставља се да је изграђена на темељима римског кастела. На слици се може видети пушкарнице, које су користиле за одбрану зграде против хајдука. Садашњи музеј, као културно-историјки споменик, садржи разне експонате од предисторијског доба до данас. У то спада и стара српска графика, која обухвата дворезе, бакрорезе и литографију.

Спорт, лов и риболов[уреди]

Параглајдер на власотиначком небу

Медији[уреди]

Власина
ТВ Власотинце

Невладине организације[уреди]

Привреда[уреди]

  • ГП „Црна Трава"- грађевинско предузеће које послује у Србији и бившој Југославији
  • „Беско“ - грађевинска фирма позната по монтажним кућама и столарији
  • Циглана „Рад“
  • „Подруми“ - настали из удружења виноградара послују више од 70 година као винари власотиначког виногорја
  • Цементни Производи
  • „Манифатура Еуропеа ДОО“ - предузеће за производњу одеће
  • „Групо Фиорентино“ - предузеће за производњу одеће
  • Елрад Сербиа ДОО

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  2. Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе[уреди]