Волоф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Волофи
Wolof.jpg
Млади Волоф из Гамбије
Укупна популација
oko 3.600.000 милиона
Региони са значајном популацијом
 Сенегал3.200.000
 Гамбија200.000
 Мауританија185,000
Језици
Волофски
Француски (Сенегал и Мауританија)
Енглески (Гамбија)
Арапски (Мауританија)
Религија
Доминира ислам, али има и хришћана, анимизам је такође заступљен.
Сродне етничке групе
Нигеријско-конгоаска

Волофи су народ, који живи на просторима Сенегала, Гамбије и Мауританије.

У Сенегалу Волофи са 3.200.000 (40%) чине најбројнију етничку групу. Становници Сенегала називају се Волофи. Волофи нису равномерно распоређени. Највише их има у Сант Лоису, западно и југозападно од Каолаке, док их у Касаманкеу и на западу државе готово ни нема. Иако чине само 40% становништа, 80% сенегалаца говори волофским језиком.

У Гамбији, око 15% (приближно 200.000 људи) становништва су Волофи. Они овде чине мањину у односу на Мандинке који чине 40% становништва. Али волофски језик и култура и овде имају велики утицај због велике присутности у Банђжулу, главном граду Гамбије, где су 50% становника Волофи. У Мауританији Волофа има око 185.000 што чини око 7% становника. Највише их има у јужним обалним крајевима државе.

Култура[уреди]

Назив[уреди]

У старијим француским изворима се понекад користи израз „Оуолоф“ уместо „Волоф“. Потоњи израз се проширио због енглеског израза за гамбијске Волофе. У изворима из 19. века се понекад користе изрази „Волоф“ или „Олоф“.

Језик[уреди]

Волофи говоре волофским језиком који припада нигерско-конгоанској групи језика. Волофски језик је и један од најпрострањењијих језика у Сенегалу, због велике бројности народа Волоф.

Религија[уреди]

У верском погледу Волофи су нејединствени, јер иако су већином муслимани, има их и хришћана, али и припадника анимизма.

Литература[уреди]

  • Mamadou Cissé. Dictionnaire Français-Wolof. L’Asiathèque: Paris. 2004. ISBN 978-2-915255-11-9.
  • Mamadou Cissé. Contes wolof modernes: bilingue wolof-français. L’Harmattan: Paris. 1994. ISBN 978-2-7384-3016-8.
  • Michel Malherbe, Cheikh Sall. 1989. Parlons Wolof: Langue et culture. L'Harmattan: Paris.
  • Gabriele Aïscha Bichler. Bejo, Curay und Bin-bim? Die Sprache und Kultur der Wolof im Senegal (mit angeschlossenem Lehrbuch Wolof). Europäische Hochschulschriften Band 90. Peter Lang Verlagsgruppe: Frankfurt am Main. 2003. ISBN 978-3-631-39815-9.
  • Arame Fal, Rosine Santos, Jean Léonce Doneux. Dictionnaire wolof-français (suivi d'un index français-wolof). Karthala: Paris. 1990. ISBN 978-2-86537-233-1.
  • Rolf Goetz. Senegal - Gambia: Praktischer Reiseführer an die Westküste Afrikas. Verlag Peter Meyer Reiseführer: Frankfurt am Main. 1996. ISBN 978-3-922057-09-3.

Спољашње везе[уреди]