Гамбија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Гамбија (вишезначна одредница).


Координате: 13° СГ Ш, 16°-13° ЗГД

Република Гамбија
Republic of The Gambia
Застава Гамбије Грб Гамбије
Застава Грб
крилатица: Progress, Peace, Prosperity
(Напредак, мир, просперитет)
Химна
For The Gambia Our Homeland
Положај Гамбије
Главни град Банџул
Службени језик енглески
 — Председник Јаија Џаме
Независност: Од ВБ
18. фебруара 1965.
Површина  
 — укупно 10,380 km² (158)
 — вода (%) 11,5
Становништво  
 — 2008. 1.546.400 (147)
 — густина 153,5/km² 
Валута Даласи (100 центи)
Временска зона UTC 0
Интернет домен .gm
Позивни број +220

Гамбија, или званично Република Гамбија је држава у западној Африци [1]. На западу излази на Атлантски океан, док је на копну потпуно окружена територијем Сенегала. Земља прати доњи ток реке Гамбије и протеже се око 320 km у смеру исток-запад, а ширина у смеру север-југ не прелази 50 km. Гамбија је површином најмања држава континенталне Африке.

Гамбија је настала као британско колонијално упориште на атлантској обали западне Африке којом је доминирала Француска. Иако се након независности очекивало зближавање, па и уједињење земље са бившим француским Сенегалом, планирана конфедерација није заживела. Етнички, Гамбија је заједница више народа међу којима су најбројнији Мандинка, Фулани и Волоф.

Привреда се још увек темељи на пољопривреди са кикирикијем као главним извозним производом. БДП је у 2004. био 1.800 долара по становнику.

Историја[уреди]

Први писани извори са простора данашње Гамбије долазе од арапских трговаца у деветом и десетом веку. 1066. године припадници Текрура, краљевине смештеној на реци Сенегал су били први људи са територије данашње Гамбије који су примили ислам. Муслимански трговци су успоставили транссахарске трговачке путеве за робове, злато и слоновачу. Почетком 14. века највећи део данашње Гамбије припадао је Царству Малија. Португалци су дошли средином 15. века и остварили свој економски утицај.

1588. године предендент на португалски престол Антонио, продао је ексклузивна трговачка права на реци Гамбији енглеским трговцима, што је потврђено од стране краљице Елизабете Прве. 1618. године Џејмс Први је дао искључиво право британској компанији за трговање са Гамбијом и Златном обалом (данашњом Ганом). Између 1651. и 1661. године неки делови Гамбије били су под Курландијом и њеним владаром Јакобом Кетлером који је био пољски вазал.

Мапа Џејмскових острва и утврђења Гамбије.

Крајем 17. и током 18. века, Британија и Француска желеле су доминацију над подручјима око река Сенегал и Гамбија. 1783. године Версајским уговором река Гамбија је припала Великој Британији, али Француска је добила енклаву Алберду на северној обали реке која је ипак 1857. припала Британцима.

Три милиона људи је претворено у робове са ових протора током три века. Није познато колико су робова узели арапски трговци пре трансатлантских трговања робовима. Многе од њих други Африканци су продавали Европљанима. Неки су продавани због дугова, а остали су били просто киднаповани и служили су у Европи све до проширивања тржишта на Источне Анде и северну Америку у 18. веку. 1807. године трговину робовима је Британија прекинула, али то није успело у Гамбији и отворена је војна пошта у Батрусту (данашњи Банџул) 1816. године. Наредних година Банџул је био под управом британског гувернера-генерала у Сијера Леонеу. 1888, Гамбија је постала одвојени колонијални ентитет.

1889. године споразумом са Француском створене су данашње границе, и Гамбија је постала британска краљевска колонија где је Банџул добио статус административног центра, а остали део је постао протекторат. Гамбија је добила своје институције 1901. и прерасла је у самоуправу. 1906. је укинуто робовласништво.

Током Другог светског рата, гамбијска војска се борила против Сила Осовине у Бурми. Банџул је служио као ваздушна и бродска лука Војсци САД.

После Другог светског рата уследиле су уставне реформе. После избора 1962, Гамбија је остварила потпуну самоуправу, а 18. фебруара 1965. и независност као суверена уставна монархија у оквиру Комонвелта. Убрзо потом, влада је расписала референдум на коме су се грађани изјаснили желе ли да изабрани председник замени монарха (енглески краљицу Елизабету Другу) на челу државе. Референдум је пропао, али 24. априла 1970. године, после другог референдума, Гамбија је постала република у оквиру Комонвелта са премијером Сером Давдом Каирабом Џаваром (Sir Dawda Kairaba Jawara).

Гамбијом је владао председник Џавара у пет мандата. Стабилност Гамбије је нарушена покушајем државног удара 1981, под вођством Кукоија Самбе Сањанга (Kukoi Samba Sanyang). После недељу дана насиља и неколико хиљада жртава, Џавара је из Лондона затражио помоћ од суседног Сенегала чија војска је ушла у Гамбију и угушила побуњенички покрет.

После покушаја државног удара и помоћи сенегалске војске, Гамбија и Сенегал су 1982. потписали Уговор о конфедерацији. Тако је настала Конфедерација Сенегамбија која је имала за циљ да уједини војске и економије две државе. Гамбија је напустила конфедерацију 1989.

Јула 1994. Привремени владајући савет оружаних снага (ПВСОС) је организовао војни пуч, свргао Џавару с власти и забранио деловање опозиције. Поручник Јаија А. Џ. Џ. Џаме (Yahya A.J.J. Jammeh), председавајући ПВСОС-а, је дошао на чело државе. ОСПВС је донео план о преласку на демократску цивилну власт. Привремена независна изборна комисија (ПНИК) је основана 1996. да би спровела изборе.

ПНИК је преименована у Независну изборну комисију (НИК) 1997. године. НИК је извршио регистрацију бирача у бирачки списак и организовао изборе и референдуме. Крајем 2001. и почетком 2002, у Гамбији су одржани избори на свим нивоима које су страни посматрачи оцелини слободним, поштеним и транспарентним, али уз одређене неправилности. Јаија Џаме (Yahya Jammeh) је изабран за председника Гамбије што је представљало његов наставак владавине са места првог човека револуционе војске током државног удара. За председника је изабран други пут 21. децембра 2001.

ПВСОС има велику већину у Народној скупштини Гамбије, а најјача опозициона партија је Уједињена демократска партија (УДП) која је бојкотовала последње парламентарне изборе.

Политика[уреди]

Улица Марина параде у Банџулу

Пре војног пуча 1994, Гамбија је била једна од најстаријих вишепартијских демократских држава у Африци. Сваких пет година одржавани су слободни избори. После пуча свим дотадашњим члановима партије свргнутог председника Џаваре, Народне напредне партије (ННП), било је забрањено политичко деловање све до јула 2001.

На председничким изборима 1996. године, пензионисани поручник Јаија Џаме је добио 56% гласова. На изборима 18. октобра 2001, Џаме је добио 53% гласова, а имао је четири противкандидата. Привремени влдајући савет оружаних снага (ПВСОС) је освојио велику већину у Народној скупштини Гамбије после парламентарних избора у јануару 2002, а главна опозициона партија Уједињена демократска партија (УДП) је бојкотовала изборе.

21. и 22. марта 2006. тензије у земљи изазвале су председничке изборе. Џаме је и тад победио испред коалиције опозиционих партија. Планиран је војни пуч који је откривен. Председник Џаме је био принуђен да се врати са путовања из Мауританије, а многи осумњичени официри су ухапшени. Највиши генерали и остали војни заповедници су напустили земљу. Део јавности сматра да је војни пуч измишљен како би се повећала популарност власти.

Административна подела Гамбије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Гамбије

Гамбија је подељена на један шест округа (енгл. Division). То су:

Окрузи Гамбије.
Округ Скраћеница Код Админ. центар Површина у km² Становника
Шира околина Банџула GBA B Банџул 88 414.445
Доња Река LRD L Манза Конко 1618 74.580
Средња Река CRD M Џанџанбурех 2895 197.245
Северна Обала NBD N Кереван 2256 178.704
Горња Река URD U Басе Санта Су 2070 194.716
Запад WD W Брикама 1764 486.710
10.691 1.546.400

Окрузи су подељени на 37 области (енгл. Districts).

Географија[уреди]

Гамбија је мала држава чија се граница уклапа око доњег тока реке Гамбије. Највећа ширина Гамбије је око 48 km са укупном површином од 11.300 km². Садашње границе дефинисане су 1889. године после споразума Велике Британије и Француске. Гамбија је практично енклава Сенегала и најмања је држава Африке.

Економија[уреди]

Гамбија има слободну тржишну економију која се ослања на традиционалну пољопривреду и на свој историјски производ кикирики. Кикирики се извози у великим количинама преко лука на океану. Увоз се обавња уз мале обавезе и минималне административне поступке. Уз то, туризам је у Гамбији једна од најзначјаних привредних грана.

Пољопривреда ствара 29% БДП-а и упошљава 75% радне снаге. У пољопривреди производња кикирикија је 6,9% БДП-а, осталих усева 8,3%, стоке 5,3%, рибе 1,8% и дрва 0,5%. Индустрија ствара 12% БДП-а, а остали фабрички производи су (сапун, пића и одећа). Услуге имају удела од 19% бруто друштвеног производа.

Велика Британија и остале државе ЕУ (Немачка, Фрацуска, Холандија, Белгија) су главни спољнотрговински партнери са 60% увоза, уз Азију са 23%. Спољнотрговинска размена са Обалом Слоноваче и осталим афричким државама је 17%. 11% извоза, а 14,6% увоза остварује са САД-ом.

Национална валута[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак гамбијски даласи

Национална валута Гамбије је гамбијски даласи. 1 даласи једнак је 100 бутута. Даласи је уведен 1971. године, заменивши гамбијску фунту по курсу 1 фунта = 5 даласија, тј. 1 даласи = 0,2 фунте = 4 шилинга.

Демографија[уреди]

Припадних народа Волоф.

У Гамбији живи велики број етничких група. Те групе углавном функционишу на принципима племенских обичаја са сопственим језиком и традицијом. Највеће је племе Мандинка, а остала мања су племена Фула, Волоф, Џола и Сонинке. Око 3.500 становника Гамбије су европског и либанског порекла.

У верској структури, муслимани доминирају са 90% становништва. Међу хришћанима постоји неколико деноминација.

Више од 63% становништва Гамбије живи у руралним срединама (1993). Све више младих одлази у градове у потрази за послом, а попис из 2003. показује да се разлика између руралних и урбаних средина све више смањује.

Језици[уреди]

Енглески језик је једини службени језик у Гамбији. Становници говоре многим другим језицима, као што су:

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: