Војна катедрала Светог Николе
| Војна катедрала Светог Николе | |
|---|---|
| St. Nicholas Military Cathedral | |
 Војна катедрала Светог Николе 1900. | |
| Основни подаци | |
| Статус | војна катедрала |
| Оснивање | 1696. године |
| Локација | |
| Место | Кијев, Украјина |
| Држава |  Украјина |
Војна катедрала Светог Николе (укр. Військовий Микільський собор, рус. Никольский военный собор) је била украјински верски објекат и једна од војних катедрала. Налазила се у Кијевској тврђави са погледом на реку Дњепар.
Историјат[уреди | уреди извор]
Пустињски манастир Светог Николе је изграђен 1696. године,[1] а као катедрала је усвојен након успостављања Кијевске тврђаве у 19. веку. Пројектовао ју је Осип Старцев по налогу и у трошку Ивана Мазепе[2] са циљем да служи као главна црква испосница Светог Николе која се традиционално повезује са Асколдовим гробом.[3] Унутрашњост манастира није био живописан, али је био познат по свом седмослојном резбареном позлаћеном иконостасу у барокном стилу који је наручио Мазепа.[3] Самостојећи звоник удаљен од катедрале је завршен средином 18. века. Руска императорка војска је постала покровитељ манастира 1831. године када је претворен у војну катедралу, где су се чувале војне мошти и служене молитве поводом победа. Топови су постављени у близини катедрале на узвишеним местима и представљали су почетак војног удружења. Василиј Костјантинович Липкивски је 9. маја 1919. у катедрали обавио прву службу на украјинском језику. Године 1934. су бољшевици уништили катедралу тако што су прво срушили куполе, затим је дигнули у ваздух, а преостале рушевине су демонтирали. На том месту су основали Палату пионира 1962—1965.[3] Сада се богослужења врше на отвореном у близини места где је некада био манастир.[4] У јуну 2009. се украјински председник Виктор Јушченко заложио за враћање катедрале у првобитни облик[5] и наложио Кабинету министара, заједно са Кијевском градском државном управом, да разради и достави предлоге за рестаурацију изгубљеног историјско–архитектонског споменика и комплекса Војне катедрале Светог Николе који је имао историјску и културну вредност у року од два месеца.[6]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Манастир Светог Николе крајем 18. века -
Војна катедрала Светог Николе 1918. године -
Војна катедрала Светог Николе 1917. године -
Трпезарија манастира Светог Николе -
Рушење Војне катедрале Светог Николе 1934. године
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Топографічна зйомка Київського міськомунвідділу (1923—1930).
- ^ Павленко С. Іван Мазепа як будівничий української культури. — К. : ВД «Києво-Могилянська академія», 2005. — С. 130.
- ^ а б в „Military Nicholas Cathedral”. OldKyiv. Приступљено 17. 8. 2021.
- ^ „ГОЛОВНА - Свято-Микільський собор м. Києва”. 2013-09-25. Архивирано из оригинала 2013-09-25. г. Приступљено 2023-12-13.
- ^ „В Киеве восстановят Свято-Николаевский военный собор”. kiev.segodnya.ua (на језику: руски). 2022-07-11. Приступљено 2024-03-20.
- ^ „У Києві відбудують Свято-Миколаївський військовий собор (фото) | УНІАН”. 2018-01-07. Архивирано из оригинала 2018-01-07. г. Приступљено 2023-12-13.
Литература[уреди | уреди извор]
- Павленко С. Іван Мазепа як будівничий української культури. ВД «Києво-Могилянська академія», 2005.
