Време за љубав

С Википедије, слободне енциклопедије
Време за љубав
Жанрромантична драмедија
ТворацРичард Кертис
РежијаРичард Кертис
СценариоРичард Кертис
Продуцент
Главне улоге
МузикаНик Лејд-Кловс
Продуцентска
кућа
Година2013.
Трајање123 минута
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Буџет12 милиона
Зарада87,1 милион
IMDb веза

Време за љубав (енг. About Time) је романтична драмедија из 2013. године, у режији Ричарда Кертиса[1][2]. Главне улоге тумаче Донал Глисон, Рејчел Макадамс и Бил Нај. Филм је о младом човеку који поседује способност да путује кроз време, притом покушавајући да промени своју прошлост, у нади да ће побољшати своју будућност[3]. Премијера филма догодила се 4. септембра 2013. године у Уједињеном Краљевству[3][4]. Укупна зарада филма достигла је преко 87 милиона, упркос буџету од 12 милиона долара[5]. Трајање филма је 123 минута[6][7].

Филм је настао као посвета глумцу Ричарду Грифитсу, који је преминуо неколико месеци пре саме премијере филма. Овај филм такође представља његов последњи.

Радња филма[уреди | уреди извор]

Тим Лејк одраста у Корнволу, у кући поред мора, са својим оцем Џејмсом, мајком Мери, расејаним ујаком Дезмондом и слободоумном млађом сестром Кетрин. На свој 21. рођендан сазнаје од свог оца да мушка линија његове породице има способност да путује кроз време. Џејмс га саветује да не користи овај дар за стицање новца или славе, а Тим одлучује да га искористи за проналажење љубави.

Током следећег лета, у посету им долази Кетринина другарица Шарлот. Тим је њоме одмах очаран, али чека крај њеног боравка да јој искаже своје симпатије. Када Шарлот сазна, говори му да је требало да јој каже раније. Тим се враћа у прошлост да би Шарлот раније исказао своја осећања, али му она говори да сачека крај њеног боравка. Сломљеног срца, Тим схвата да Шарлот никада ни није била заинтересована, и како путовање кроз време не може утицати на ичије мишљење.

Тим се сели у Лондон ради каријере у адвокатури, где живи са познаником свог оца, Харијем, љутим мизантропским драмским писцем. Када Тим посети ресторан упознаје Мери, америчку имигранткињу и издавача књига. У тами флертују, потом Мери Тиму даје свој број телефона. Тим се враћа кући где проналази избезумљеног Харија, чије је премијерно вече представе упропастио глумац који је заборавио своје реплике. Тим се враћа у прошлост да му помогне, и коначно, исход представе је тријумфалан.

Нажалост, његова помоћ Харију чини да никада није упознао Мери. Присећа се Мерине опсесије са Кејт Мос, што му омогућава да је нађе на њеној изложби. Међутим, у овој стварности, Мери има дечка. Тим се враћа у прошлост да сазна како се пар упознао. Престиже потенцијалног дечка и убеђује Мери да пође са њим. Недуго након почетка везе, Тим се сели у Мерин стан. Једне вечери среће Шарлот, која је сада заинтересована за њега. У почетку неодлучан, ипак је одбија након јасног позива на интимност, када схвата да воли Мери. Потом се венчају и добијају ћерку по имену Поузи.

Кетринина веза и проблеми са незапошљеношћу доводе до тога да, под дејством алкохола, изазива несрећу на Поузин први рођендан. Током њеног опоравка, Тим одлучује да јој помогне. Спречава несрећу и њену везу са Џимијем. Враћају се у садашњост где Поузи више не постоји, а Тим сада има сина. Отац му објашњава да не могу мењати догађаје пре рођења своје деце, јер промене могу утицати на њихову децу. Тим схвата да не може помоћи својој сестри путовањем кроз време, дозвољава да се несрећа догоди, осигурава Поузино рођење. Тим и Мери помажу Кетрин у суочавању са њеним проблемима. Кетрин се удаје за Џеја, Тимовог пријатеља, потом добијају дете. Тим и Мери добијају сина, који осигурава Кетринину будућност.

Тим сазнаје да његов отац има терминални рак плућа, који путовање кроз време не може променити, јер би утицало на његово и сестрино рођење. Отац му говори да сваки дан живи два пута, да би истински живео. Прво, са свакодневневним бригама и тензијама, потом уживајући у свету. Тим следи овај савет. Његов отац умире, али Тим путује у прошлост да га посети кад год му недостаје.

Мери каже Тиму да жели треће дете. Тим околиша, зато што то значи да више неће моћи да посећује оца. Тим каже свом оцу да више не може да га посећује, и заједно путују назад да поново проживе лепо сећање из Тимовог детињства, пазећи да заправо не утичу на искуство, како би избегли било какве промене у садашњости.

Улоге[уреди | уреди извор]

Ричард Грифитс и Ричард Е. Грант појављују се само као камео улоге, као пар адвоката, са тиме да је ово Грифитсова последња улога.

Продукција[уреди | уреди извор]

По Кертисовом признању, концепт идеје је био „спор раст“[8]. Основа идеје настала је када је Кертис ручао са пријатељем, а дошли су до теме среће. Након што је признао да није срећан у животу, разговор се окренуо ка њему и његовом идеалном дану. Одлучио да напише филм о томе „како се постиже срећа у обичном животу“. Сматрајући да је концепт превише „једноставан“, одлучио је да филму дода путовање кроз време.[8] Кертис је сматрао да „се на крају испостави да је то нека врста филма о путовању кроз време. Користи све ствари о путовању кроз време, али без осећаја да је то посебно научна фантастика или да путовање кроз време заиста може да поправи ваш живот.“[8] Кертис је првенствено познат као сценариста, а „Време за љубав” био је тек његов трећи филм у улози режисера (плус један телевизијски кратки филм); рекао је да ће овај филм вероватно бити његов последњи филм као режисер, али да ће наставити да ради у филмској индустрији.[9] Зои Дешанел је била у преговорима за улогу Мери, али је на крају улога припала Рејчел Макадамс.[10][11]

Рупе у заплету[уреди | уреди извор]

Критичари су указали на рупе у заплету, везане за путовање кроз време. Кејт Ербланд, уредница америчког блога Film School Rejects, је приметила: „правила и ограничења Тимовог дара нису баш одређена, а последња трећина филма је пуна компликација које никада нису сасвим објашњене. Правила која су раније примењивана изненада се не примењују... Правила путовања кроз време нису баш чврста и повремено су збуњујућа“[12]. Меган Гибсон, која је писала за часопис Time, рекла је да ће љубитељи научне фантастике приметити рупе у заплету, везане за путовање кроз време“, поново сугеришући да се правила Тимовог оца стално крше[13]. Марк Кермод се сложио да Кертис „поставља своја правила временског ангажмана, само да би их, хтели-нехтели, прекршио кад год се појави могућност додатног позитивног исхода“[14]. Остали критичари који су се сложили су Стив Каминс из часописа The Irish Post[15], Метју Тарнер из View London[16], и Николас Барбер из The Independent[17].

Нумере из филма[уреди | уреди извор]

Нумере из филма објављује издавачка кућа Decca Records 3. септембра 2013 године, са сингловима следећих извођача: the Cure, the Killers, Ели Голдинг, Ејми Вајнхаус, Sugababes, Niк Кејв и нова верзија песме Бена Фолдса[18].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кемп, Стјуарт. „'War Horse' Writer Richard Curtis to Direct Time-Travel Script 'About Time' for Working Title (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 2013-10-31. г. Приступљено 2023-07-25. 
  2. ^ „"Richard Curtis decides it's About Time he directed a film about time travel"”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2018-06-18. г. Приступљено 2023-07-25. 
  3. ^ а б Вајт, Џејмс. „"New Pic of About Time: Richard Curts' new time-warping comedy"”. Empire. Архивирано из оригинала 2020-06-09. г. Приступљено 2023-07-25. 
  4. ^ Роум, Емили. „Rachel McAdams rom-com 'About Time' gets new release date”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 2023-07-25. 
  5. ^ „About Time”. Metacritic. Архивирано из оригинала 2013-10-02. г. Приступљено 2023-07-25. 
  6. ^ „ABOUT TIME | British Board of Film Classification”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2023-07-25. 
  7. ^ „About Time (2013)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 2015-03-08. г. Приступљено 2023-07-25. 
  8. ^ а б в Билингтон, Алекс (2013-11-12). „"Interview: 'About Time' Writer & Director Richard Curtis on Happiness"”. Firstshowing.net. Архивирано из оригинала 2017-03-05. г. Приступљено 2023-07-25. 
  9. ^ Чајлд, Бен (2013-07-31). „"Richard Curtis: 'About Time will probably be the last film I direct'"”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2017-03-17. г. Приступљено 2023-07-25. 
  10. ^ Пулвер, Ендру (2012-05-11). „"Rachel McAdams to star in Richard Curtis romcom About Time"”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2014-10-28. г. Приступљено 2023-07-25. 
  11. ^ Чанг, Џастин (2012-03-27). „"Deschanel, Gleeson on 'Time' for Working Title"”. Variety. Архивирано из оригинала 2013-09-19. г. Приступљено 2023-07-25. 
  12. ^ Ербланд, Кејт (2013-10-01). „"'About Time' Review: Time-Traveling Charmer Arrives Right in the Nick"”. Film School Rejects. Архивирано из оригинала 2021-04-10. г. Приступљено 2023-07-25. 
  13. ^ Гибсон, Меган (2013-11-05). „"Plot-holes and Problems in Richard Curtis's 'About Time'"”. Time. Архивирано из оригинала 2017-10-22. г. Приступљено 2023-07-25. 
  14. ^ Кермод, Марк (2013-09-08). „"About Time — review"”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2016-04-16. г. Приступљено 2023-07-25. 
  15. ^ Каминс, Стив (2013-09-06). „"About Time: Film Review"”. The Irish Post. Архивирано из оригинала 2013-09-09. г. Приступљено 2023-07-25. 
  16. ^ Тарнер, Метју (2013-09-04). „"About Time Film Review"”. ViewLondon.co.uk. Архивирано из оригинала 2013-09-21. г. Приступљено 2023-07-25. 
  17. ^ Барбер, Николас (2013-08-31). „"Why time does not travel well in Richard Curtis' new film 'About Time'"”. The Independent. Архивирано из оригинала 2013-09-02. г. Приступљено 2023-07-25. 
  18. ^ Јагернаут, Кевин (2013-08-16). „"'About Time' Soundtrack Features The Killers, The Cure, Amy Winehouse, Nick Cave & More"”. IndieWire. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Време_за_љубав&oldid=27387708”