Вук Крњевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вук Крњевић
Лични подаци
Датум рођења(1935-05-06)6. мај 1935.
Место рођењаСарајево, Краљевина Југославија
Датум смрти25. јануар 2018.(2018-01-25) (82 год.)
Место смртиБеоград, Србија
НаградеНаграда Удружења књижевника Босне и Херцеговине (1961), "Змајева награда" (1999), Награда Удружења књижевника Србије "Милан Ракић" (2005), Награда "Кочићево перо" (2006), "Повеља за животно дјело" (2008)

Вук Крњевић (Сарајево, 6. мај 1935Београд, 24. јануар 2018[1][2]) био је српски пјесник из Сарајева. Аутор је двадесетак збирки пјесама. Радио је као уредник у РТС-у и београдској „Просвети“. Скоро три деценије уређивао је часопис „Књижевност“.

Биографија[уреди | уреди извор]

Вук Крњевић је рођен у Сарајеву, 6. маја 1935. године. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Студирао је у Београду и дипломирао на групи за јужнословенске књижевности и српскохрватски језик. Постдипломске студије из драматургије похађао на Хумболтовом универзитету у Берлину.[3]

Добитник је награде Удружења књижевника Босне и Херцеговине (1961), Змајеве награде, коју додјељује САНУ-у из фонда Бранко Ћопић (1999), Награде Удружења књижевника Србије "Милан Ракић" (2005) и награде "Кочићево перо" (2006). За књигу Јади старог Вертера добио је 2008. године "Повељу за животно дјело" Удружења књижевника Србије.[4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Заборављање кућног реда (Београд, 1957)
  • Два брата убога (Сарајево, 1960)
  • Пејзажи мртвих (Сарајево, 1962)
  • Привиђења господина Протеја (Београд, 1964)
  • Нарицања (Крушевац, 1966)
  • Берлинске баладе (1968)
  • Жива рана (Београд, 1970)
  • Пјесме (Сарајево, 1970)
  • Устук (Београд, 1985)
  • Пут путује (Београд, 1986)
  • Смртопис (Нови Сад, 1987)
  • Стећак небески (Београд, 1990)
  • Караказан (Нови Сад, 1997)
  • Вјетрена врата (Нови сад, 1998)
  • Источник берлински (Београд, 1999)
  • Садево (Београд, 2003)
  • Источник захумски (Београд, 2005)
  • Источник сарејевски (Београд, 2004)
  • Запретани храм (Београд, 2005)
  • Књига о Сарајеву (Београд, 2006)
  • Београдски смртопис (Београд, 2006)
  • Јади старог Вертера (Београд, 2008)
  • Море недодирљиво (Београд, 2011)
  • Живопис (Београд, 2013)
  • Критички дијалози (1976)
  • Приступи (1980)
  • Бумеранг (1983)
  • Исидорине опомене (2008)
  • Приповједачи из Босне и Херцеговине I, II (1960)
  • Послератни српски песници, са Светом Лукић (1970)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ CDM: Preminuo Vuk Krnjević
  2. ^ Преминуо књижевник Вук Крњевић („Политика”, 25. јануар 2018)
  3. ^ Вук Крњевић: Врата Вјетрена, сабрана дјела: Свет књиге, Београд, 2015
  4. ^ Вук Крњевић: Море недодирљиво: Altera, Београд, 2011

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вук Крњевић: Врата Вјетрена, сабрана дјела: Свет књиге, Београд, 2015
  • Вук Крњевић: Море недодирљиво: Altera, Београд, 2011

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Матична библиотека Источно Сарајево [1]
  • Вук Крњевић на сајту IMDb (језик: енглески)