Митрополит београдски Мелентије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Митрополит београдски Мелентије
Melentije pavlovic.jpg
Митрополит Мелентије Павловић
(уље на платну Георгија Бакаловића, 1839.)
Место рођењаВрбава (Горња Гружа)
Датум смрти11. јуна 1833.
Место смртиманастир Враћевшница
Гробманастир Враћевшница

Мелентије (Павловић; 17761833) је био београдски митрополит од 1831. до 1833, први Србин митрополит у Београду.[1]

Султановим хатишерифом из 1830. Срби су добили право слободе вероисповести и да могу бирати свог митрополита Србина уместо до тада Грка, како је у писму и кнез Милош захтевао, „синове нашег Отечества можемо имати за епископе“. Тако је 1831. Мелентије постао први Србин на трону београдских митрополита после дуго времена, јер до тада су од 1801. на том положају били искључиво Грци (Леонтије, Агатангел и Антим). Тада је у Србији било три епархије: Београдска, Ужичка и Шабачка, којима је од 1833. придодата и Тимочка. Цариградски патријарх Константин I је својим писмом од јануара 1832. дао Српској цркви аутономију. Од тада носи титулу архиепископ београдски и митрополит српски.

Мелентије је био сарадник кнеза Милоша Обреновића. Први црквени устав Београдске митрополије је дао 1833. године. Прикупљао је старе србуље, старе повеље и друге рукописе и припремао их за штампу. Рођен је у селу Врбава (Горња Гружа), био је у блиском сродству са Томом Вучићем Перишићем. Био је игуман манастира Враћевшница, а уз манастир је направио основну школу, пету по реду у Србији. Разболео се и преминуо у манастиру Враћевшници 11. јуна 1833. године, где је и сахрањен.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Антим
митрополит београдски

18311833.

Наследник:
Петар