Пређи на садржај

Глинка

Координате: 54° 39′ 06″ С; 32° 52′ 26″ И / 54.651667° С; 32.873889° И / 54.651667; 32.873889
С Википедије, слободне енциклопедије
Глинка
Глинка
Црква светог Николе у Глинки, саграђена 2002. год
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Смоленска област
РејонГлинкавички рејон
Основан1898.
Становништво
Становништво
 — 2010.1.940
 — густина312,9 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 39′ 06″ С; 32° 52′ 26″ И / 54.651667° С; 32.873889° И / 54.651667; 32.873889
Временска зонаUTC+4
Површина6,2 km2
Глинка на карти Русије
Глинка
Глинка
Глинка на карти Русије
Глинка на карти Смоленске области
Глинка
Глинка
Глинка на карти Смоленске области
Остали подаци
Поштански број216320
Позивни број+7 48165
Регистарска ознака67
ОКАТО код66 209 811 001
ОКТМО код66 609 411 101
Веб-сајт
admin-smolensk.ru/~glinka

Глинка (рус. Глинка) насељено је место са административним статусом села на западу европског дела Руске Федерације. Насеље је смештено у централном делу Глинкавичког рејон чији је уједно административни центар, у самом средишту Смоленске области. Налази се на око 60 км југозападно од административног центра области, града Смоленска и важна је железничка станица на прузи која повезује Смоленск са градом Сухиничи у Калушкој области.

Према подацима са пописа становништва из 2014. у селу је живело 1.940 становника, или око 40% укупне популације рејона. Село обухвата територију површине 6,2 км² и средиште је истоимене сеоске општине у којој постоји укупно 26 сеоских насељених места (укупне површине 235,65 км²).

Историја

[уреди | уреди извор]

Село Глинка настало је 1898. као станица Совкино, након отварања Богојављенско-смоленске железнице. Садашњи назив село је добило 1907. године у част обележавања 50 година од смрти великог руског композитора Михаила Глинке који се родио у том подручју (у селу Новоспаскоје недалеко одатле).

Све до 1929. село се налазило у границама Јељњенског округа Смоленске губерније, да би по оснивању Глинкавичког рејона постао његовим административним центром (1929—1961. и после 1980. године).

Све до 2005. село је имало статус урбаног насеља, а од тада има статус службеног села.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 1.940 становника.

Кретања броја становника
1989. 2002. 2010.
--- --- 1.940[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Изменение 90/2005 ОКАТО код
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]