Велиж

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велиж
Velizh-museum.JPG
Градски музеј
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Средишњи ФО
Област  Смоленска област
Рејон Велишки рејон
Основан први помен 1392.
Статус града 1776.
Становништво
Становништво
 — 2014. 7.188
Географске карактеристике
Координате 55°36′ СГШ; 31°12′ ИГД / 55.6° СГШ; 31.2° ИГД / 55.6; 31.2Координате: 55°36′ СГШ; 31°12′ ИГД / 55.6° СГШ; 31.2° ИГД / 55.6; 31.2
Временска зона UTC+4
Ндм. висина 160 м
Површина 32 км2
Велиж на мапи Русије
Велиж
Велиж
Велиж на мапи Смоленске области
Велиж
Велиж
Остали подаци
Поштански број 216290, 216291
Позивни број +7 48132
Регистарска ознака 67
ОКАТО код 66 203 501
ОКТМО код 66 603 101 001

Велиж (рус. Велиж) град је у Русији и административни центар Велишког рејона Смоленске области.

Према процени из 2014. у граду је живело 7.188 становника

Географија[уреди]

Град Велиж налази се у северозападном делу Смоленске области, на истоку европског дела Русије. Смештен је на обалама реке Западне Двине на око 124 км северозападно од административног центра области Смоленска, и на око 400 км западно од главног града земље Москве.

Историја[уреди]

Насеље Велиж први пут се помиње у писаним изворима у једном летопису из 1392, а у вези са освајачким походима литванског књаза Витаутаса према Смоленску и Москви. У литванским изворима помиње се још и 1403. године.

Након неуспешних војних акција против руске државе 1533, пољски краљ Жигмунд је био присиљен да преда неке територије Московској кнежевини (укључујући и Велиж). Године 1536. саграђено је утврђење у средишту насеља, и та година се сматра службеним датумом оснивања Велижа.

Током Ливонског рата град и околина су спаљени до темеље 1562. године, а сходно одредбама Јам-Запољског мира из 1582. постао је делом Пољско-литванске заједнице. Насеље је 1585. добило свој први званични грб.

Велиж је поново разрушен 1585. у време Руско-пољског рата, овај пут од стране руских трупа. По окончању истог рата 1667. привремено постаје делом руске државе, али је већ након само годину дана враћен Пољској.

Након прве поделе Пољске 1772. године постаје делом Руске Империје. Првотно је административно припадао Псковској, а затим и Полацкој губернији, да би 1804. постао делом Витепске губерније. Године 1776. добија службени статус града, а 1781. и свој садашњи грб.

Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у граду је живело 12.193 становника, од чега су најбројнији били Јевреји (5.984) и Белоруси (5.809), док су Руси били мањина (283).[1]

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 7.620 становника, док је према проценама за 2014. град имао 7.188 становника.

Кретања броја становника
1897. 1989. 2002. 2010. 2014.
12.193 9.146[2] 8.343[3] 7.620[4] 7.188

Саобраћај[уреди]

Кроз град пролази важан магистрални друм који повезује градове Невељ и Смоленск, а град је такође повезан магистралним друмом са Витепском у Белорусији и са Москвом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей
  2. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]