Монастиршчина
| Монастиршчина Монастырщина | |
|---|---|
 Алеја хероја у Монастиршчини | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Смоленска област |
| Рејон | Монастиршчински рејон |
| Основан | први поемн 1390. |
| Варошица од | 1965. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 3.770 |
| — густина | 839,64 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 54° 21′ 00″ С; 31° 50′ 00″ И / 54.35° С; 31.833333° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Површина | 4,49 km2 |
.svg)  Монастиршчина Монастиршчина на карти Русије | |
 Монастиршчина Монастиршчина на карти Смоленске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 216130 |
| Позивни број | +7 48147 |
| Регистарска ознака | 67 |
| ОКАТО код | 66 227 551 |
| ОКТМО код | 66 627 151 051 |
| Веб-сајт | |
| monast.admin-smolensk.ru | |
Монастиршчина (рус. Монастырщина) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Насеље је смештено у централном делу Монастиршчинског рејона чији је уједно административни центар, на западу Смоленске области.
Према процени из 2014. у вароши је живело 3.770 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Варошица се налази на обали реке Вихре (део басена Дњепра), на око 50 км југозападно од административног центра области, града Смоленска, и на око 45 км западно од железничке станице Починок на линији Смоленск—Рослављ.
Историја[уреди | уреди извор]
Иако не постоји превише података о истрији овог места, зна се да се у писаним изворима први пут помиње 1390. године као феудални посед у границама Велике Литванске кнежевине. Након прве поделе Пољске 1772. постаје делом Руске Империје, са административном припадношћу Могиљовској губернији. Године 1885. у насељу је живело 1.599 становника.
Место је првобитно требало да припадне Белоруској ССР на основу одлуке од 1. јануара 1919, али је већ 16. јануара исте године враћен у границе Руске СФСР.
Садашње име насеља је новијег порекла и вероватно је настало по оближњем манастирксом скиту који се ту налазио све до XVIII века.
Статус варошице градског типа носи од 1965. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у варошици је живело 3.293 становника, док је према проценама за 2014. насеље имало 3.770 становника.
| 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 3.293[1] | 3.770[2] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
литература[уреди | уреди извор]
- В бассейне реки Вихры: Очерки истории сёл и деревень Монастырщинского района / Редактор-составитель проф. Г. Т. Рябков (†). — Смоленск: Смоленское областное книжное издательство «Смядынь», 1993. — 400 с. — 3 000 экз. — ISBN 978-5-87210-029-4 (в пер.)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- службена веб страница
- Монастырщина[мртва веза] — статья из Большой советской энциклопедии.
| Градски окрузи |  | |
|---|---|---|
| Градови (13+2) | ||
| Варошице (10+2) | Вадино • Верхњедњепровски • Голинки • Кардимово • Красни • Монастиршчина • Озјорни • Пржеваљскоје • Стодолишче • Хиславичи • Холм Жирковски • Шумјачи | |
| Сеоски рејонски центри (5) | ||
